Галериjа наивне уметности
КОВАЧИЦА
Адреса: Масарикова 65
26210 Ковачица
Тел: +381 13 661 157; +381 13 660 509
www.naivnaumetnost.com
e-mail: galerijanaivneumetnosti@gmail.com
Радно време: уторак-петак: 08:00ч - 16:00ч
Викенд: 10:00ч – 15:00ч
Добродошли у Воjводину, добродошли у општину Ковачица. Воjводина се налази на jужном делу панонске низиjе, и као таква представља природни мост између средње и западне Европе са jедне стране и балканског полуострова и блиског истока са друге стране.
Општина Ковачица по много чему призната и интересантна, простире се у jугоисточном делу Воjводине, у jужном делу Баната, на површини од 419км2 . Општина Ковачица се налази у средини троугла великих градова, и то: 50км од Београда, главног града републике Србиjе, светске метрополе, административног, културног, спортског, привредног, банкарског, саjамског и туристичког центра jугоисточне Европе, коjи се налази на раскршчу путева између Европе и Азиjе. 80км од Новог Сада, главног града Аутономне Покраjине Воjводине, у коме се укрштаjу многе значаjне међународне саобраћаjнице, и 80км од града Вршца, пограничног града републике Србиjе и републике Румуниjе. Ковачица jе мала варош, мало место на географскоj мапи наше Земље, но на мапи наивног стваралаштва има размере метрополе. То место на пољу наивног сликарства добила jе управо захваљуjући своjим сликарима, коjи овде сликаjу и заjедно излажу своjе радове већ 69 година.
За рођење наивног стваралаштва у Ковачици сматра се 1939 година, када без икаквог познавања академске конструкциjе слика почињу да сликаjу Мартин Палушка и Jан Сокол. Нешто касниjе придружуjу им се позната имена у свету наиве, као што су Михал Биреш, Владимир Бобош, Мартин Jонаш и Jан Књазовиц. У то време тематика њихових слика била jе прилично нетипична за Банат - сликали су гондоле, романтичне замкове, афричке животиње...тек 1953. године, на савет Стоjана Трумића, академског сликара из Панчева, родоначелници наиве почињу да на своjим делима представљаjу оно што виде, дишу, осећаjу, призоре из свакодневног живота Ковачичана.
О сликарима-сељацима све се више говори, те се створила потреба за отварањем галериjе. Године 1955., 15. маjа, у Ковачици, отвара се прва сеоска галериjа слика у читавоj бившоj Jугославиjи, коjа jе своjе просториjе имала у згради Дома културе “3. октобар”. У септембру 1989. године, у реновираном сеоском газдинству, у самом центру Ковачице, отвара се нова Галериjе наивне уметности, коjа jе располагала са изложбеним простором од 250 м2. 15. децембра, 2008 године, Скупштина општине Ковачица оснива Галериjу наивне уметности, као самосталну установу, независну од Дома културе. Наредних година, jе уз помоћ средстава Националног савета словачке националне мањине, Покраjинског секретариjата за културу, информисање и односе с верским заjедницама, и општине Ковачица, изложбени простор Галериjе наивне уметности постао богатиjи за додатних 250 м2, што jе умногоме допринело квалитетниjем представљању уметничких дела чувених сликара.
Током ових плодних година рада, кроз галериjу jе прошло 45. сликара. Њихове слике красе галериjе и приватне куће, можемо с поносом рећи, на свим меридиjанима света. Родоначелници уметности наиве, чиjе се слике налазе у галериjском фонду су: Мартин Палушка, Jан Сокол, Владимир Бобош, Jан Књазовиц, Михал Биреш, Мартин Jонаш, Jан Вењарски, Ондреj Вењарски, Павел Лацко, Павел Хрк, Jан Гараj, Зузана Халупова, Катарина Кожикова, Ондреj Пилх, Jан Стракушек.
Наjзначаjниjи представници прве генерациjе сликара, коjи су Ковачицу уздигли у сам врх светског самоуког сликарства су Зузана Халупова, познатиjа као Мама Зузана, и чувени Мартин Jонаш.
Мартин Jонаш спада међу наjистакнутиjе личности светског наивног сликарства. Рођен jе 1924. године у Ковачици, где jе завршио основну школу и провео читав своj радни и животни век, наjвећим делом као пољопривредник и уметник. Био jе водећа личност ковачичког наивног сликарства и jедан од оснивача Галериjе наивне уметности у Ковачици. Почео jе да слика у двадесетпрвоj години и први пут jе излагао у Ковачици. Током свог плодног и активног уметничког рада, излагао jе на више од 450 самосталних и колективних изложби. Био jе добитник високих међународних уметничких признања и примио кључеве неколико европских градова. Поред Салвадора Далиjа и Рената Гатуса добитник jе златне медаље на великоj међународноj изложби цртежа у Италиjи, 1978. године.
Jонаш jе своjом уметничком филозофиjом и снагом своjе специфичне и богате сликарске имагинациjе изградио jединствен стил и ван граница наивне уметности. Главни мотиви на његовим сликама су људи, сељаци са великим радничким рукама и тешким ногама, са малом гротескно изгледаjућом главом, у сценографиjи са словачким кућицама и пољима. То jе своjеврсно Jонашово представљање суштине живота. Карактеристична хроника тешког сељачког живота осликана личним животним искуствима самог аутора.
Мартин Jонаш преминуо jе 1996. године у Ковачици, где jе и сахрањен на месном гробљу. Те исте године, уз подршку Матице словачке, у његову част откривена jе спомен плоча на његовоj кући. Галериjа наивне уметности у своме фонду чува 28. оригининалних дела Мартина Jонаша.
Зузана Халупове jе рођена 1925. године у Ковачици. Завршила jе пет разреда основне школе. Педесетих година, jе као чланица Друштва жена, везла мараме, кошуље, гоблене…била jе на гласу као наjбоља jер jе традиционалне мотиве допуњавала сопственим орнаментима. Чим jе продала гоблем за пет хиљада старих динара купила jе уљане боjе, како би сликала на платну.
Прву слику уљаним боjама jе насликала 1964. године „Млаћење конопља“.
Њен успех jе био метеорски. Започиње сарадњу са Галериjом наивне уметности у Светозареву, први пут излаже у Ковачици (Ковачички октобар), а прву самосталну изложбу jе имала 1968. године у Дубровнику, са коjе су одушевљени странци откупили све слике.
Деца су главни мотив уметничког израза Зузане Халупове. Чак jе и одрасле сликала као децу, разлика jе била само у брковима. Често кажу да jе Зузана сликарка дечjе душе. Поред деце чести мотиви су зима, ковачичка црква, библиjска тематика.
Не мали броj дела настао jе из хуманитарних потреба. Тако jе настала монументална композициjа посвећена Црвеном крсту у Женеви. У првом плану се налазе десетине ликова деце и чланова црвеног крста, одевених у традиционалну словачку ношњу са обележjима Црвеног крста.
Jедна симболична композициjа израђена jе 1978 године за Завод за заштиту споменика културе Републике Србиjе „Заштитимо споменике културе“. На овоj слици доминира манастир Грачаница коjи jе смештен поред статуе „Победника“ око коjе jе мноштво раздрагане деце у словачкоj народноj ношњи, неколицина православних свештеника, мноштво птица, икона, путира, краjпуташа, док Бог на небу посматра ту савршену хармониjу.
1974. године Халупова jе насликала за Уницеф „Деца УН“, дело препуно симбола: у средишту композициjе jе земљина кугла а у другом плану jе зграда Уницефа. Ту су и Кип слободе, раздрагана деца, роде, анђели са маслиновим гранчицама. Исте године jе Уницеф, њену слику „Зима“ штампао у виду новогодишњих честитки у два милиона примерака.
Њене слике са своjим колоритом jарких и упечатљивих боjа зраче ведрином и оптимизмом. Штампане су броjне публикациjе и снимљени документарни филмови о животу Зузане Халупове. Зузана Халупова jе преминула 2001. године. Галериjа наивне уметности у своме фонду чува 31. оригинално дело Зузане Халупове.
Jан Књазовиц jе рођен 18. jуна 1925. године у Ковачици, у породици пољопривредника. Био jе наjоригиналниjи и наjхрабриjи сликар ковачичке наиве, коjи се ниjе устручавао да у потпуности изрази своjу богату машту и да надмаши природну тенденциjу наивног сликара, да што убедљивиjе имитира реалност. Изградио jе своj аутентични и jединствен ликовни свет.Ниjе се устручавао да користи боjе на основу њихове унутрушње, емотивне вредности а не на основу миметичких принципа, што значи да насликане животиње, лишће на дрвећу или само дрвеће могли су да буду например розе или плави. Jан Књазовиц jе био сликар ноћи, иако jе сликао и сцене коjе приказуjу живот у току дана. Под маском његових "ултрамаринских ноћи" одигравао се весео живот на селу чудесног ликовног света.
Jан Књазовиц jе имао богат уметнички живот, његове слике налазе се у великим музеjима и приватним збиркама па и у музеjу у Ватикана а jедини jе Словак чиjа jе слика била изложена у Лувру. Његова слика "Дечиjи плес" jе репродукована на поштанскоj марки Jугославиjе. Jан Књазовиц jе преминуо 1985 године, али његово срце и даље куца на његовим сликама. Галериjа наивне уметности, у своме фонду чува 18 оригиналних радова Jана Књазовица.
У целини гледано садржаjи слика чланова Галериjе наивне уметности су веома богати и разноврсни. Носталгичне и идиличне теме причаjу о прошлости, животу на улицама, сеоским двориштима, раду на пољима, преко амбиjенталних приказа сеоских соба са старим ћилимима и предметима па све до сликања портрета и мртве природе. Иако jе код свих основна стилска и тематска одредница везана за народни обичаj односно фолклор, село и златну банатску равницу, сваки од сликара у себи носи аутентичност, jединственост или по мотиву, или по ликовном изразу, сваки од сликара jе пронашао оригинално сликарско писмо и препознатљив jе по свом рукопису.
Тренутно Галериjа наивне уметности има активних 26 сликара, превасходно Словака из Ковачице и суседног словачког села Падине.Иза сваког од њих jе дугогодишње искуство у домену уметности наиве, и цењени су и признати како у Земљи тако и у иностранству. Савремени чланови Галериjе наивне уметности су: Михал Поволни, Jан Бачур, Мариjа Варга, Алжбета Чижик, Катарина Карљечик, Jан Глозик, Зузана Верески, Ана Књазовиц, Ева Хусарик, Jозеф Хавjар, Павел Хаjко, Штефан Варга, Павел Цицка, Нада Корењ, Ана Ленхарт, Jано Жолнаj, Драго Терзић, Деса Петров Морар, Ана Котваш, Павел Поволни Jухас, Мариjа Хлавати, Jураj Лаврош, Павел Љаврош, Мартин Пап, Марина Петрик, Наташа Књазовиц. Савремени сликари коjи су прерано преминули су: Jан Хусарик, Весна Хрћан, Розалиjа Марков и Мартин Марков.
Традиционално, од 1952. године, у октобру месецу, прославља се манифестациjа познатиjа као Ковачички октобар, када се у просториjама галериjе одржава изложба наjновиjих репрезентативних дела свих њених чланова. Те слике су поклон галериjском фонду. Фонд слика из године у годину расте. Тренутно његово богатство броjи више од 800 слика. Колектив галериjе мења поставку слику сваког месеца, тако да љубитељи наиве имаjу увек чему да се диве.
Посетиоцима Галериjе наивне уметности омогућена jе и куповина оригиналних слика чланова галериjе, као и разних сувенира, као што су ручно рађење луткице од кукурузовине, урамљене репродукциjе слика, графике, пастели, миниjатуре, магнети, разгледнице...Комисиона продаjа се врши готовински или посредством по терминала.
Захваљуjући стваралаштву чланова Галериjе наивне уметности, Ковачицу су током ових година посећивале разне еминентне личности, међу коjима су Франсоа Митеран, Ролинг Стонес, Пеле, Урсула Андерсон, Ален Делон, Франко Неро, Хуан Карлос, као и разни политичари, дипломате, глумци, уметници и годишње близу 20 хиљада поштоваоца уметности из целог света.
Сjедињени у Галериjи наивне уметности, сликари нам путем свог ликовног стваралаштва нуде себе на jедан фигуративан начин, да би у нама пробудили, понекад заборављено, можда заспало, оно људско у нашоj природи: чистоту, искреност, отвореност и непосредност, како би барем на трен поново очовечили свет.