Адам Ончу, део златне генерације румунског позоришта
Адам Ончу, рођен 01.02.1942. у Уздину, од оца Трифу и мајке Софије, цео свој животни век посветио је очувању културне баштине, обичаја и провисању културно-уметничког стваралаштва Румуна и румунске националне заједнице на подручју територије општине Ковачица, Републике Србије и у иностранству. Још из школиских дана почео да гаји љубав према култури и постао је члан фолклорне секције ДК „Доина“ из Уздина. Касније је постао и члан позоришне трупе из Уздина при Дому културе где је уствари и пронашао свој позив и чиме се и дан данас бави као аматер. Улоге које су се само низале и данас се не могу набројати, а за њега имају непроцењиву вредност, свака на свој начин. Док говори о свом раду у позоришту Уздина, говори са сузним очима и са пуно емоција. При томе каже: Ја данас не знам ко бих био да нисам био глумац.
Адам Ончу је такође заслужан и за реализацију великог броја Великог фестивала румунске народне музике и фоклора, у Републици Србији ван наше општине. Учествовао је и у организацији културних манифестација, како у општини Ковачица тако и у Војводини, а посебно у релизацији Позоришних дана Румуна, где је у извесном периоду био и председник Уније аматера. Треба посебно напоменути да је господин Адам такође своје време посветио добром раду Дома културе „Доина“ као члан управног одбора,а и у неколико мандата и као његов председник.
Адам је доказао да без икакве новчане надокнаде или интереса, човек може да уради велике ствари из љубави тако што је посветио, или можемо рећи даровао, свој живот култури.
Поред чињенице да је био активиста аматер, радио је са великим редитељима из земље и иностранства и њих данас са поносом помиње: Хореа Попеску, Лиа Никулеску, Михаи Манолеску, Адриан Титиени, Трајан Пенћук, Јулијан Копћа, Емил Грама – за све њих можемо рећи, без икакве скромности, да су титани румунског позоришта. Рад са њима му је помогао да да велики културни допринос Дому културе „Доина“, тако што је у пар наврата и он сам режирао неколико веома успешних позоришних комада у оним тренуцима када ДК није могао себи да приушти професионалног режисера, а Адам баш из своје љубави и страсти није могао да дозволи да Уздин нема постављену представу.
Тако је било и 2018. године када је прихватио да режира позоришни комад „Човек из пусте куће“ , а то је урадио у својој 76. години.
Учествовао је у снимању два филма на румунском језику, Човек из пусте куће и Сломљена младост. Готово је невероватно да је једна импозантна каријера почела са само једном реченицом – Ја сам друже капетане затворио врата! И за ту једну изговорену реченицу, али и за свеукупну појаву на сцени, Адам Ончу добио је признање. Данас се радује што је читава његова породица наставила да се бави позоришним стваралаштвом и што је стваралаштво златне генерације румунског позоришта добило наследнике.
Објави коментар