Премијера: Илустрована енциклопедија нестајања

Божидар Кнежевић

ИЛУСТРОВАНА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА НЕСТАЈАЊА

Копродукција: Српско народно позориштe и Стеријино позорјe, Нови Сад

 ilustrovana0.jpg

 

Редитељ, сценограф и кореограф: Золтан Пушкаш

Драматург: Николина Стјепановић

Костимограф: Снежана Хорват

Лектор: Константин Кнежевић

Помоћник редитеља, сарадник за покрет и глас: Терезиа Фигура

Дизајн светла и тона: Роберт Мајорош

 

 

Улоге:
Југослав Крајнов

Сања Ристић Крајнов

Миа Симоновић

Марко Савковић

Небојша Савић

Јелена Антонијевић
Григорије Јакишић

Нина Рукавина

Вукашин Ранђеловић

Александра Пејић
Терезиа Фигура
Агота Виткаи Кучера
Даниел Хуста

 

ilustrovana1.jpg 

Инспицијент:  Золтан Бешењи

Суфлер: Снежана Ковачевић                                               

Праизведба: 12. марта 2018. године, Камерна сцена, 20.30

Реприза: 13. и 20. марта 2018.

 ilustrovana2.jpg

 

Божидар Кнежевић
писац

 knezevic.jpg

Бави се литературом и медијима. Аутор је драма Порно

(Српско народно позориште - Нови Сад, Битеф театар - Београд), Човек звани Че (Позориште младих – Нови Сад), Дан када смо се срели и адаптације драме Луиђија Пирандела Шест лица тражи писца (Српско народно позориште - Нови Сад, Југословенско драмско позориште – Београд, Народно позориште – Београд). Радио као драматург на пројекту Аутобиографија (Српско народно позориште - Нови Сад). Написао је сценарио за мини тв серију Дупли Добрица&Доктор Делта. Учествовао је као косценариста у реализацији анимираног СФ филма Махнити, а по његовом сценарију рађен је стрип Порно (едиција 2uplodnocomics). У Српском народном позоришту на репертоару је Дан када смо се срели (копродукција СНП-а, Агенције Лауреат, прем. 29. јануара 2015), која се изводи по тексту Божидара Кнежевића.

Косценариста је мултимедијалних фестивала „Play porno“ и „Big Serbian Mother“ у Битеф театру у Београду, аутор сценарија за перформанс на отварању четрдесетог Битефа у Београду под називом Ако видиш Цезара – убиј га! и сценарија и режије за мултимедијалне перформансе Колебање линеарности у осам цртежа – La linea, Реч, последице, Скремблована Алиса, Hapy slave’s design (фестивал EXIT, MTV) као и сценарија свечаног отварања фестивала EXIT 2013.
Режисер и сценарист анимираног филма
Alea iacta est (Коцка је бачена).

Има више од 70 књижевних награда (награда на конкурсу за радио драму Радио телевизије Војводина за радио драму Запалите Холивуд, више награда за кратку причу и поезију итд.)
Уметнички директор мултимедијалне уметничке трупе „Дупло дно“ и продуцентске куће „Инсомниа филм“. Добитник је награде Стеријиног позорја за најбољи домаћи драмски текст Илустрована енциклопедија нестајања 2015. Текст је објављен у часопису „Сцена“ (двоброј 1-2, 2016), издавач: Стеријино позорје, Нови Сад; „Нова српска драма“: 2007-2015. (прир. др Зоран Ђерић), 2016, издавач: Стеријино позорје, Нови Сад.

Живи у Новом Саду.

 

ilustrovana4.jpg

 

 

Избор цитата из Илустроване енциклопедије нестајања Божидара Кнежевића:

 

ENCYCLOPEDIA KOLYBABICA, извод из одредница под „К“

 

КОМШИЈИ ПРЕМИНУЛА КРАВА (КПК) У ужем значењу - синтагма којом се обзнањује смрт комшијске краве. У ширем значењу – свака радосна вест. Уместо „комшији преминула крава“ у честој је употреби и колоквијални израз „комшији цркла крава“.


КУМ НИЈЕ ДУГМЕ (КНД) У буквалном значењу – синтагма којом се обзнањује очигледна разлика између кумовог и дугметовог организма. У пренесеном значењу – темељ кољибапског система вредности. У случају кад кум није добро одабран у синтагми „КНД“ реч „кум“ се замењује речју „Еским“ (види под „непријатељ“) – на тој замени почива комплетна кољибапска теорија релативитета.

 

 

ilustrovana5.jpg 

 

Золтан Пушкаш
позоришни редитељ, професор глуме и режије

 

Puskas_Zoltan_2.jpg

Рођен 20. фебруара 1976. године у Сенти. Основну и Средњу хемијску школу је завршио у родном граду. Академију уметности у Новом Саду уписује 1995. године. До 2003. године добија диплому глумац-редитељ. Као глумац и редитељ запослен је у Народном позоришту у Суботици од 2000. до 2002. Тада прелази на исту позицију у Дечје позориште у Суботици до краја 2003. године. Почиње да ради на Академији уметности, на одсеку Глума на мађарском језику као асистент Глуме. Године 2003. постаје члан ансамбла Новосадко позориште-Újvidéki Színház, а од 2006. године постаје водећи редитељ истог позоришта. У иностранству води радионице на тему „Мјузикл у позоришту“. Од 2003. до 2016. године режирао преко 40 представа у земљи и иностранству.

Мјузикли: Ben Akiba Night Club Show (Moulen Rouge) - Новосадко позориште-Újvidéki Színház; Виолиниста на крову - Интернационални позоришни фестивал, Кишварад (Мађарска); Књига о џунгли - Новосадско позориште-Újvidéki Színház и Национално позориште Клуж (Румунија). Ова представа добија специјалну Награду публике на Интернационалном позоришном фестивалу у Кишварду; Чаробњак из Оза - Новосадско позориште-Újvidéki Színház и Национално позориште Клуж (Румунија)-најбољи редитељ на „Тврђава фестивалу“ у Смедереву; I love you - Позориште „Чики Гергељ“, Темишвар - најбољи мјузикл на Интернационалном позоришном фестивалу у Кишварду; Dangerous Liasions- Позориште „Чики Гергељ“, Темишвар; Коса -  Позориште „Чики Гергељ“, Темишвар; Сан летње ноћи - најбоља представа на „Тврђава фестивалу“ у Смедереву, на Интернационалном фестивалу у Крагујевцу: награда за најбољу музику и награда за најбољу представу; Буђење пролећа - Новосадско Позориште-Újvidéki Színház; Cabaret- Камерно позориште, Сента.

Музичке позоришне представе: Фери Тот - Салашко позориште; Миљоказ - Салашко позориште; Приче из шуме - Дечје позориште Суботица; Чонгор и Тинде - Позориште комедије Будимпешта; Отапање коцкица леда - Аматерско позориште у Лендви (Словенија); Трагедија човека - Новосадско позориштe-Újvidéki Színház; Biberah- Новосадско позориште-Újvidéki Színház

Алтернативне позоришне представе: Танго - Позориште „Деже Костолањи“, Суботица; Муве - Камерно позориште, Сента: OFF - Новосадско позориште-Újvidéki Színház; Обала страсти - Новосадско позориште-Újvidéki Színház: најбоља представа на Интернационалном фестивалу у Татабањи (Мађарска); Dangerous Liasions - Позориште „Деже Костолањи“, Суботица; Нека се јаве најбољи - копродукција Српског народног позоришта и Савеза драмских уметника Војводине; Шта се десило са женом? - Новосадко позориште-Újvidéki Színház.

 

ilustrovana6.jpg 

Реч  редитеља
Живимо у свету, где више не знамо које су вредности праве. Добили смо прилику да их очувамо. Сви имамо своје проблеме, патимо од разних болести, физичких или психичких, али одговор на питање ко је крив због тога, сасвим је небитан!

Овај комад нам представља свет, свет у којем постоје многи проблеми који се сваког од нас тичу. Колико треба да будемо привржени својој прошлости? Како доживљавамо своју садашњост и шта нас чека у будућности? Ова апсурдна драма даје могућност максималног остварења глумачке игре, антиципирајући, при том, одговоре на постављена питања. Ова драма је у форми ритуалног позоришта које приказује наш одраз у „кривом огледалу“; драма која је зачињена хумором и живахним сценским покретима.

Золтан Пушкаш

 

 ilustrovana3.jpg

Терезиа Фигура
глумица

Рођена у Новом Саду 19. маја 1975. године.
Основну и средњу школу завршила у Новом Саду.
Уписује Филозофски факултет, одсек Мађарски језик и књижевност. Након две године уписује и Академију уметности, смер Глума на мађарском језику. Студира паралелно на два факултета, и дипломира на оба. Диплому на Академији уметности добија 1999, али већ 1998. постаје стални члан Новосадског позоришта - Újvidéki Színház.

Сада већ прослављајући 20 година у матичном позоришту, до сада је одиграла преко 60 улога у позоришним представама не само у матичној кући, него и у Народном позоришту у Суботици, у Салашком позоришту, у копродукцији у Српском народном позоришту, и као гост у позориштима у Мађарској.

Поред позоришних улога снима серију „Кумови“ у Београду. У међувремену редовно синхронизује цртане филмове, документарне филмове и иностране серије. У драмском програму Радио Нови Сад остварује преко 250 улога у радио драмама, више пута је награђивана као најбоља глумица на Смотрама радио драма широм Балкана. Први пут награђена са само 8 година у Охриду. Омладинску емисију мађарског програма Радио Нови Сад води већ 15 година.

Од 1996. године активно ради са децом у Ђачкој сцени „Шарене искрице“, а од 2002. године постаје уметнички директор ове драмске радионице за децу и омладинце. За ове 22 године радила са више од 700 деце у оквиру драмске педагогије различитог узраста. Предаје драмску педагогију на разним домаћим и иностраним курсевима за педагоге, раднике у културно-уметничким друштвима.

Добитница је награде на Сусрету Војвођанских професионалних позоришта, у матичној кући више пута је проглашена као глумица године, и као редитељ најбоље дечје представе на смотрама дечијих представа.

Течно говори мађарски, српски, енглески и италијански језик.

 

Одломак из:

Менталитет малих људи

О Илустрованој енциклопедији нестајања

 

У дискретно драмски креираној атмосфери очекиване катаклизме – краја света, млади Гаврило је разапет између искрене љубави према својој трудној девојци Лени и митоманије породице, чији је експонент Баба Кољибаба (која неодољиво подсећа на Броја 1 из Алана Форда). Услед пажљиво креиране бестијалне интриге (наравно са крвавим исходом) у којој (логично) губи љубав свога живота и потомка, Гаврило одлази на Кољигору, некакву прапостојбину својих предака, где га дочекују као Месију – спаситеља, који ће своје племе повести у одлучујућу борбу против вековних непријатеља својих саплеменика – гуштера?! Као и свака митологија и ова бизарна кољобапска, има своју свету књигу тајанственог садржаја, бизарнијег од самог мита. Као свако Свето писмо, и ово је пуно „моралних“ начела и готових формула како треба живети да би се постало Кољибаба. Све је том узвишеном циљу потпуно унифицираног устројства мимо света прилагођено, чак и простор, како сугерише писац, благо нагнут супротно од стране са које ветар дува.

[…] Покушавајући да жанровски дефинишемо ову нихилистичку социјалну бајку која се упорно опире клишеима, у ствари показујемо да је главна одлика Илустроване енциклопедије нестајања њена сваковрсна и непретенциозна оригиналност. На плану форме, дијалога, поставке ликова, њихових психологија и односа, нема великих стилских искорака, али свеукупно овај комад одише несвакидашњом енергијом заводљиве оригиналности која се твори финим, комедиографско-сатирично фарсичким средствима, које је могуће наћи понајпре у литератури Радоја Домановића, наравно сасвим условно, с обзиром на велику разлику у искуствима епоха које повезује једна, нажалост, непроменљива константа – менталитет малих који жуде да постану велики историјски фактори.

Жељко Хубач, „Сцена“, 1-2, 2016, стр. 254

 

 

Припремљено у ПР центру СНП-а

 snp_ns.jpg

Tagovi

Komentari (0)

Повезане вести