БК КОЗАРА

Историјат клуба БК КОЗАРА

Почеци боћања у Блоку 61 датирају с почетка 80-тих година XX века. Међу првим боћарима били су, углавном, грађани Београда пореклом из Крајине, Далмације, Црне Горе и других подручја бивше Југославије, где је боћање (балотање) било популарно. Многи су се тек тада срели  и одмах научили ову игру и свакодневно долазили на приручни терен за боћање.

Први терен био је булдозером изравнато земљиште произвољних димензија, једна стаза са банкинама са чеоних страна и каналима са стране, димензија око 30 са 4 метра. Касније је направљен још један терен (стаза, зог) због сталног повећавања броја људи који су хтели да играју. Играло се углавном "на дивље", по правилима која су предлагана и усвојена од већине учесника.
Прве балоте (боће) биле су дрвене кугле произвољних димензија и тежине. Касније су донете пластичне, прве две, шарене, мањих димензија, Жиле је наручио а Ћира купио и донео из Трста, а касније је купио неколико комплета металних, па су неки играли металним, неки дрвеним, неки пластичним. На једној утакмици, с почетка, играло се свим врстама кугли (балота, боћа).
Булин је био од дрвета, различитих димензија, пречника 50 мм до већих.

Шипке нису коришћене. Померање противничке или кугле своје екипе било је дозвољено без санкција, па чак и враћање било којег реквизита са банкине у терен. Играло се углавном до 13 поена (пуната), најчешће у пару, тројкама и више играча по екипи. Победничка екипа би често остајала на стази а укључивала би се нова екипа. Стварало се ривалство, неки „љути” противници знали су да играју до касно у ноћ, најчешће један против једног.

Они који нису играли балоте, најчешће јер нису имали место у екипи, или нису знали,  играли су карте:бришкулу, таблић, рауб, поклапе, ајнц... а неколико њих је играо и шах. Као сто служио је велики котур од кабла.
Јовић је послуживао и продавао пиће, углавном пиво и вино, које је плаћала екипа која изгуби. Понекад се играло и у новац, нарочито карте поклапе, рауб и ајнц. Покер се ретко играо.
Често је у жару борбе долазило до жучних расправа, понекад и кошкања, али ништа озбиљније, и не угрожавајући ни једну игру.

Највећи ентузијасти и зачетници боћања у Блоку 61, почетком осамдесетих година 20. века, били су: Милан Иванчевић, Бранко Томасовић, Илија Травица, Јован Баша, Никола Зарић, Бранко Радиновић, Немања Мркић, Милован Јовић, Мирко Цвјетичанин, Димитрије Ћира Ћировић, Славољуб „Ибро” Мицић, Стојан „Оџа” Антић, Шпиро Шимпрага, Милош „Сремац”, Милан „Срећа” Радуловић, Мирко Мајсторовић, Момчило Мома Томасовић, Вук Вуле Муждало, Живко Жиле Трујкић, Томислав Тома Новаковић, Горан Јеребић, „Мацан ”, Радован Раша Ивановић, Стево Кесић, Јосип Јоле Сарић, Алекса Хрубик, Милош Вејновић, Милош Амановић... и многи, многи други.

Приливом већег броја избеглица из Хрватске, деведесетих година, повећао се број заинтересованих за боће. Повећао се број квалитетних играча, па је било потребе и жеље да се направе прописан терени, да се игра према правилима, да се формира регуларни спортски боћарски клуб.

Марта 1994. године основан Боћарски клуб „Козара” (према називу тадашње Месне заједнице у Блоку 61). У Лиги су играли: Козара, Ктитор, Пријатељ, Крајина, Канарево брдо, Лабуд, Козара 2 и Ктитор 2.
У Београду су раније били основани и боћарски клубови: Браћа Рибар, Фонтана, Авала, Сутјеска.
Најзаслужнији за даље формирање клубова и експанзију боћања у Београду био је Саво Бјелобрк, каснији први председник Боћарског савеза Београда и Боћарског савеза Србије.

Боћарски клуб „Козара” основан је делом од „староседелаца” Београда али и приливом избеглица из Хрватске, великог броја квалитетних играча. Први чланови Клуба били су: Баша Јован, Томасовић Бранко, Јовић Милован, Петковић Љубомир, Зарић Никола, Шимпрага Шпиро, Муждало Вук, Безбрадица Михаил, Цветичанин Мирко, Матијевић Шпиро, Радиновић Бранко, Декић Неђељко, Травица Илија и Вјеноић Милош.

Први председник Боћарског клуба „Козара” био је Бранко Радиновић, а генерални секретар Михаил Мића Безбрадица, а од 2018. године генерални секретар Дарко „Кане” Гагић.
Касније су били председници: Декић Неђељко, од 1996. до  Мирко Земуновић, Недјељко Бешевић,Новица Радовић, Томислав Новаковић од 2013. до 2016. године, Драган Бјелан и Живко Трујкић, од 2018. године.

У свом саставу имао је две квалитетне екипе, па је јануара 1996. године, одвајањем дела такмичара БК „Козара” основан и Боћарски клуб „Нови Београд”.

Спортски резултати Боћарског клуба „Козара” су вишеструки.

Одмах по оснивању, 1994. и 1995. године  Боћарски клуб „Козара” осваја прво место у Лиги Србије и Куп Србије, и то: Љубомир Петковић, Јован Баша, Милан Иванчевић, Милош Вејновић, Шпиро Матијевић, Мирко Цвјетичанин, Бранко Радиновић, Мирко  Штековић, Никола Вучковић, М. Јовић и Михаил Безбрадица. Један од најбољих био је Љубомир Љубо Петковић - „Пеле”, а поред њега истицао се Шпиро Матијевић, као један од најбољих „пуцача” у лиги.

У Савезној Републици Југославији (Србија и Црна Гора) формирана је Савезна лига, са по шест клубова из Србије и Црне Горе. Боћарски клуб „Козара” 1996. године заузео је 3. место, а освојио Куп. Добром игром истицали су се Матијевић, Петковић, Безбрадица, Декић, Вејновић. Касније су Клубу приступили Срђан Раич, Милан Раич,Тодор Мандић, Новица Радовић, Ђуро Зеленовић и други.
У тадашњој Југославији, где су се такмичили са клубовима из Црне Горе, БК „Козара”, освајао је треће место, и то: 1995, 1996. 1997. и 199. године, а Куп Србије 1994. и 1995. године, Куп Југославије 1997. године.

Чланови клуба побеђивали су на појединачним првенствима Боћарског савеза Београда и Боћарског савеза Србије, као и Југославије (Заједнице Србије и Црне Горе) у разним дисциплинама.

Боћарски клуб „Козара” остварио је највећи боћарски клупски успех Србије, као шампион Југославије 2000. године. Такмичили су се: Љубомир Петковић, капитен, Мирко Земуновић, Михаил Безбрадица, Шпиро Матијевић, Ђуро Зеленовић, Ђуро Милановић, Бошко Вукчевић, Сањин Чоко, Неђо Шикман и Неђељко Декић, и представљали Југославију у Купу европских шампиона.
У квалификацијама побеђен Читлук, обе утакмице у Љубушком. У другом колу квалификација, са Богданом Ђуровићем, као изузетним појачањем из Црне Горе, побеђени су и Швајцарци, оба сусрета у Швајцарској. Због недостатка финансијских средстава одустало се од даљег такмичења у Купу европских шампиона, против француског Лиона, и освојено је 5. место у Европи.

БК „Козара” био је првак Србије 2005. године, и то: Ђуро Зеленовић, Шпиро Матијевић, Мирко Земуновић, Сањин Чоко, Неђељко Декић, Бошко Вукчевић, Немања Поповић, Михаил Безбрадица.

После освојене титуле Клуб напуштају многи такмичари. Клуб се због недостатка такмичара не такмичи 2006. године. Поново почиње да се такмичи 2007. године у Дугој лиги (2008. године названа Прва лига јер је установљена Супер лига).

У годинама помена и разних одлука Боћарког савеза Србије, 2008. године формира се Супер лига у којој су били боћарски клубови: „Динара”, „Канарево брдо”, „Ласта”, „Нови Београд”, „Зеле”, „Селенча”, „Сомбор” и  „Шимановци”.

Прва лига подељена је на „Север” и „Југ”. У Првој лиги „Југ” наступају боћарски клубови: „Војводина”, „Земун”, „Крајина-Книн”, „Козара”, „Пијатељ”, „Младост”, „Фрушка Гора”.

БК „Козара” 2007. године наступа у 1. лиги, група Б, у следећем саставу:
Антић Стојан, Бјелинић Милорад, Декић Недељко, Зеленовић Ђуро, Матијевић Шпиро, Мирчетић Велибор, Михајловић Жарко, Петковић Љубомир, Поповић Немања, Раич Милан, Стојановић Зоран и Шикман Неђо.

Неколико ентузијаста из БК „Нови Београд” одлучило је да поново „оживе” БК „Козару” и долазе у клуб: Новаковић, Никола, Душан и Дарко Гагић, Ђујић, и уз староседеоце Петковића, Безбрадице и Декића почињу такмичење у Другој лиги, освајају прво место и улазе у Прву лигу 2010. године. Прво место осваја 2012. године и изборио право такмичења у Првој лиги Србије.
 
Доласком неколико нових такмичара из других клубова, 2013. године, БК „Козара” осваја шампионску титулу. За Клуб је било регистровано 24 такмичара, а најзаслужнији за освајање првог места у Првој лиги били су, и то: Никола Гагић, Дарко Кане Гагић, Неђељко Декић, Милан Јанковић, Драган Коврлија, Милан Раич, Срђо Раич, Ненад Симић, Веселин Скакић, Урош Шарац и Михаил Безбрадица.

Чланови БК „Козара” обављали су високе функције у Боћарском савезу Србије:  генералног секретара, Бранко Радиновић и Живко Трујкић, који су обављали и функције комесара за суђење и комесара за такмичење.

Више квалитетних боћарских судија било је у нашем клубу, између осталих и републичке боћарске судије највишег ранга Бранко Радиновић, Михаил Безбрадица и Живко Трујкић.

Чланови клуба, од свог постојања до закључно 2018. године, били су:

Почетком 2018. године Клубу су приступили многи симпатизери, па је  било укупно 45 редовних чланова.

Клуб је 2007. године остао без спортских терена на основу планова града и општине. Великим залагањем, личним радом и пожртвованошћу Јована Баше, Михаила Безбрадице и других, Општина Нови Београд је одобрила а ЈКП „Зеленило” изградило терене 2008. године на садашњој локацији, које користе заједно Боћарски клуб „Козара” и Боћарски клуб „Нови Београд”. Терени су веомна квалитетни и испуњавају многе услове терена за међународна такмичењима, изузимајући једино што нису наткривени или затворени.

Боћарски клуб „Козара” и Боћарски клуб „Нови Београд”, уз помоћ донатора и пријатеља наших клубова, посебно државних органа, настојаће да у скорије време реши и овај проблем, како би спортско боћање, такмичење и тренирање могло да се одржава преко целе године, нарочито када временске прилике то не дозвољавају. Наткривањем или затварањем терена уследило би и побољшање других елемената, као што су спортски реквизити, одвојени простори за судије, гостујућу и домаћу екипу, још боље уређен простор за публику, и многи други неопходни елементи живота и такмичења спортског клуба.

Спортске амбиције руководства, свих чланова, донатора и пријатеља Клуба су врло високе, нарочито подизањем организационих, кадровских и других елемената једног спортског клуба.

Боћарски клуб „Козара” отворен је за вишеструку сарадњу са другим клубовима, савезима и појединцима у стварању што бољих услова за спортску утакмицу и спортске односе, размену информација, проучавању и усвајању добронамерних предлога и сугестија, давању доприноса још бољем раду свих.  

Почетком 2018. године, на редовној седници Скупштине Клуба (19 од 24 члана), изабрани су нови органи Клуба.

Председник Клуба, уједно председник Управног одбора Живко ТРУЈКИЋ.

Чланови Управног одбора: Милорад „Брацо” БЈЕЛИНИЋ, Милан ВАГИЋ, Никола ГАГИЋ, Никша ЂУЈИЋ, Томислав НОВАКОВИЋ и Милан ПОПИЋ.
За генералног секретара именован је Дарко „Кане” ГАГИЋ.

Председник Скупштине Неђељко ДЕКИЋ (од оснивања).

Чланови Надзорног одбора: Радован „Раша” ИВАНОВИЋ, Божидар НЕСТОРОВИЋ и Предраг ЖЕЖЕЉ.

Чланови Дисциплинске комисије: Никола ПЕТРОВСКИ, Ђорђе РАДИЋ и Небојша ЧАВАЉУГА.