Боћање (ital.boccefranc.boules) је спортска игра која се игра боћама тј. куглама на отвореном игралишту, а у новије време и у затвореним просторима. Боћање је веома стара спортска игракоја се већ вековима игра углавном у медитеранскимземљама, и у приморју бивше Југославије (игра на балоте/буће, балотирање/бућање, боћање и др).
Претпоставља се да је настала у Грчкој. Изум боћа приписује се Spartancu Timokreatesu (500 godina p. n. e.). Боћарске спортске организације (клубови, савези) настају крајем XIX века. Национални боћарски савези учлањени су у Међународну боћарску федерацију (Federation Internationale de Boules -FIB) у који је била учлањена и Југославија, а сада је Србија.
У Југославији организовано спортско боћање почело је да се одржава по међународним правилима 1952. године, а 1958. године основан је Боћарски савез Југославије.
Седамдесетих година XX века, региструју се први боћарски клубови у Србији. Боћарски клуб “Пријатељ”, основан је 1972. године. Након њега, оснивају се боћарски клубови “Браћа Рибар”, “Авала”, “Сутјеска”, "Париска комуна". Касније и многи други.
Оснивачка скупштина Боћарског савеза Београда одржана је 4. јуна 1989. године. Боћарски савез Београда 1992. године трансформише се у Боћарски савез Србије.
За првог председника Боћарског савеза Београда и Србије изабран је Саво Бјелобрк, један од најзаслужнијих за оснивање спортских боћарских клубова и развој спортског боћања у Србији.
Боћање је као спорт категорисано у 4. категорију спортова у Србији ("Сл. гласник РС", бр. 25/2013). Међутим, све чешћим успесима репрезентација Србије (сениорска, јуниорска, женска), као и успесима појединаца на европским и светским првенствима, али и другим факторима, Боћарски савез Србије настоји да се боћање као спорт категоризује у 3. категорију, што је веома значајно за овај спорт.
Данас је боћање као спорт заступљено у великом броју земаља, рачунајући све четири асоцијације, и то: 1. Volo ili Lyonnaise (Volo ili Lionez), 2. Raffa (Rafa), 3. Patanque (Petanka), 4. Lown Bowls (Lav bol) - (извор: Боћарски савез Србије).
Воло асоцијација је код нас најзаступљенија.
Дисциплине у којима се одржава клупско првенство јесу класичне: појединац - један против једног такмичара, двојка - двојица против двојице, тројка - тројица против тројице, и техничке: прецизно гађање, брзинско гађање - појединачно и у штафети (два такмичара), као и комбинована игра у кругу (обавезно ваљање и обавезно гађање) - најчешће један против једног такмичара. У овим дисциплинама организује се и појединачно првенство. Правила такмичења одређена су Међународним техничким правилником(МТП),као и пропозицијама такмичења савеза.
Игралиштеје раван земљани терен, посут ситним песком, дужине 27,5 м и ширине 2,5 до 4 м. Уздужне и попречне линије игралишта означавају се искључивошипком.
Кугле (боће)су израђиване од камена, пуног дрвета, пластике или метала. За спортска такмичења у боћању употребљавају се искључиво кугле (боће) од метала, прописаног пречника и тежине.
Булин(ital.pallino)је најмања кугла у игри, израђен искључиво од пуног дрвета, необојен или обојен, али обавезно једнобојан.
Циљ ове динамичне и веома занимљиве игре, у класичним дисциплинама, је да једна екипа има што више својих боћа, ваљањем или гађањем, ближих до булина од најближе боће противничке екипе, према прописаним правилима.
Објави коментар