17. Филмски фестивал Слободна зона вечерас jе свечано отворен у Великоj сали Комбанк дворане, али и у Културном центру Новог Сада и у Синеплексу у Нишу! Част да отвори овогодишње издање фестивала у Београду припало jе колективу Солидарна кухиња, након чега jе уследила распродата премиjера филма „Друмски тркач: Ентони Борђен” Моргана Невила.
Фото: Тања Дробњак
Публику jе поздравио директор фестивала Раjко Петровић, коjи их jе провео кроз све филмске, али и друге пратеће програме по коjима jе Слободна зона позната.
„У Слободноj зони имаћете прилику да се кроз проjекциjе дружите и упознате на нов начин Ентониjа Бордеjна, Даjану Спенсер, професора Бахмана и његове ученике, наjгору особу на свету, као и наjлепшег дечака на свету, да проверите зашто jе толико упорна и досадна Грета Тунберг или како jе бака Мариет Лиферинк из Jоханесбурга прошла пут од домаћице до jедне од десет наjутицаjниjих особа у свету рударства и зашто ратуjе против великих компаниjа и веруjе да jе бог одустао од људског рода и да jе њена дужност да поврати правду у свету”, казао jе Петровић.
Бранка Павловић, селекторка Међународне селекциjе и селекциjе 14+, подсетила jе да Слободна зона вечерас пуни 17 година, колико у просеку имаjу и наjмлађи аутори филмова на овогодишњем фестивалу.
„Ако вас занима како изгледа будућност документарног филма, дођите 6, 7. и 8. новембра у 13.30 у Дворану културног центра Београда да погледате њихове филмове и подржите их. Улаз jе слободан”, позвала jе Бранка присутне да испрате програме „Наше разлике су наша снага” и „Футуре Ис Хере”.
„За оваj 17. рођендан водимо вас на путовање у прошлост, у будућност и назад. Упознаћете места на коjе људска нога jедва да jе крочила, спустиће се у дубине људског срца; биће драматично, биће духовито, радоваћете се, а можда ћете и плакати. Ако ослушнете пажљиво, чућете звуке коjе никада нисте чули и упознаћете разне хероjе. То су обични људи коjи снагом воље и срца успеваjу да превазиђу страх и претворе га у наду. Видећете да ово ниjе свет без хероjа већ да се хероj постаjе кроз патњу, солидарност и посвећеност истини”, поручила jе Бранка.
Иван Бакрач, селектор Регионалне селекциjе Хоризонти Балкана, на почетку jе констатовао како смо прошле године у ово време били сигурни и оптимистични да ћемо се сада састати под нормалним околностима.
„То, нажалост, и даље ниjе тако и због тога нисмо могли да се не запитамо шта ће бити са нашом публиком, да ли ће људи да одустану од биоскопа... Али, ево, ви сте ту и ви сте доказ да због вас правимо филмове, правимо фестивале и да jе jако важно да филмове гледамо заjедно и да те приче проживимо заjедно са тим ликовима”, изjавио jе Бакрач.
Хоризонти Балкана су ове године, напоменуо jе, разноврсна селекциjа од седам филмова коjи су специфични и посебни, али имаjу и заjедничку нит, а то jе да нас позиваjу да схватимо колико су емоциjе поjединаца важне.„Зато вас позивам да заjедно гледамо филмове, да се присетимо тих емоциjа коjе смо заборавили, jер смо се фокусирали на пандемиjу и разне друге проблеме”.
Фестивал су званично отворили Ђорђе Радаковић и Сара Николић из колектива Солидарна кухиња. Радаковић jе захвалио на позиву да отворе фестивал, прошире мрежу солидарности и учествуjу у заjедничком грађењу слободне зоне.
Фото: Оливера Инђић
„Сматрамо да jе jако важно да нагласимо да оваj позив ни Сара ни jа нисмо добили као поjединци, већ га видимо као прилику да у име свих солидарних суграђана и суграђанки представимо нашу причу о самоорганизовању као и да укажемо на растући проблем сиромаштва у друштву и небриге државе према наjугрожениjима. Када jе прошле године уведен полициjски час, увидели смо да људи имаjу потешкоћа да преживе и да се прехране”, изjавио jе Радаковић. „Тада jе нас неколико, међу коjима jе био и jедан професионални кувар, решило да уради оно што може - направили смо 30 оброка и поделили их, након чега jе свако од нас позвао своjе приjатеље да се придруже. Имали смо среће да имамо солидарне приjатеље и заjедно смо успели да направимо jезгро ове организациjе.”
Он jе навео како се оброци припремаjу у кухињама више од 250 активиста и сваке среде, суботе и недеље довозе до Вуковог споменика те да, „за разлику од народних кухиња коjе процењуjу ко jе гладан, а ко ниjе” у Солидарноj кухињи оброк добиjа свако ко дође.
Његова сарадница Сара Николић додала jе да људи нису гладни и не спаваjу на улици због оскудице или због тога што су „лењи” и „неспособни”, веć због начина на коjи су наши политички и економски системи изграђени и неговани.
„Изградили смо свет у коме храна ниjе људско право и основна потреба, веć привилегиjа. Ми веруjемо да jе одговор солидарност, а не милосрђе или доброчинство. Кроз солидарност препознаjемо да смо сви део исте политичке заjеднице и да морамо деловати заjедно како бисмо наша друштва учинили праведниjима, а наше животе достоjанствениjим”, поручила jе Сара Николић.
„Проглашавамо Слободну зону отвореном и позивамо вас да уживате у филму коjи ће вам сигурно отворити апетит. А када се светла поново упале, не заборавимо да преиспитамо друштвену и сопствену одговорност у заjедничкоj борби за слободу од глади.”
До 9. новембра, у десет биоскопских дворана Београда, Новог Сада и Ниша у 12 програмских целина биће приказано jош 61 целовечерње и више од 20 кратких остварења.
У фестивалском духу, Слободна зона и ове године нуди знатно више од самог филмског програма. Гости Слободне зоне разговараће са публиком након проjекциjа своjих филмова: италиjански редитељ Роберто Салинас (Плесач са Кубе), руски редитељски двоjац Светлана Родина и Лоран Ступ (Изгубљено острво), албански аутор Ардит Садику (Слободним стилом за Монтенегро), шведски редитељ Фредрик Гертен (Злато Jоханесбурга), хрватска глумица Грациjа Филиповић (Мурина), хрватска редитељка Тиха Гудац (Жица), Група Шкарт (Дуга реса), српска редитељка Сенка Домановић (Ми нисмо покренули ватру), хрватски глумац и редитељ Дамир Марковина (Чекаj ме) и иранска редитељка Фирузе Хосровани (Радиограф jедне породице).
У оквиру пратећег програма Компас, у Дворани културног центра Београда и Културном центру Новог сада биће организоване панел дискусиjе коjе ће додатно продубити теме о коjима храбро говоре одабрани филмови Слободне зоне.
Група аутора говориће о своjим филмовима у оквиру програма „Наше разлике су наша снага” и „The Future Is Here”. Канадска ауторка Луси Вокер одржаће онлаjн мастер клас „Како испричати причу”, након проjекциjе свог наjновиjег документарца, „Доведите своjу бригаду”.
Тематски повезане са филмским светом, биће органоване и промоциjе три књиге: „Висконти: Увид у крви и месу” Александра Гарсиjе Дитмана, „Радња мешовите робе” Бранка Вучићевића, „Жена с другог ката” Jурице Павичића, као и онлаjн радионице Дигиталног пропелера, регионална конференциjа podcast meeting и малашкола бонтона „Како се гледа филм”. Више детаља о програмима и сатницама можете пронаћи на саjтуслободназона.рс
Фестивал ће бити затворен 9. новембра проjекциjом филма „Спенсер” Пабла Лараина, коjи пред српску публику стиже свега неколико дана након америчке и британске биоскопске премиjере.
На свечаном затварању у Дому омладине Београда, пре проjекциjе „Спенсера”, биће додељене награде за наjбоље ангажоване филмове у међународноj и регионалноj конкуренциjи, наjбољи филм у оквиру селекциjе 14+, наjбољи филм у оквиру селекциjе 8+, награда Human Rights и награда публике.
Део фестивалског програма биће доступан од 10. до 20. новембра и филмофилима широм Србиjе путем онлаjн платформе KinoKauch.
Овогодишњи фестивал су подржали: Министарство културе и информисања Републике Србиjе, Реконструкциjа Женски фонд, Секретариjат за културу Града Београда, Градска управа за културу Града Новог Сада, Филмски центар Србиjе и Француски институт.
Објави коментар