Недавно одржано Европско првенство у веслању за jуниоре у Београду било jе прилика да се на 20. годишњицу Олимпиjских игара у Сиднеjу два олимпиjца сретну и поделе своjа сећања на трке коjе су веслали jедан против другог 2000. године у Аустралиjи.
Никола Стоjић (лево) и Жан-Кристоф Ролан (Фото: Детлев Сеyб / мyроwингпхото.цом)
- Било jе то давно, али jош увек се тога добро сеćам - рекао jе Никола Стоjиć, члан Организационог комитета Европског првенства у веслању за jуниоре 2020, приликом сусрета са Жан-Кристофом Роланом, сада председником Светске веслачке федерациjе (ФИСА), причаjући о финалу двоjаца на ОИ у Сиднеjу пре 20 година.
Тог 23. септембра 2020. на jезеру Пенрит, у борби за медаље, Стоjиć jе представљао Jугославиjу, а Ролан Француску.
- Сиднеj има посебно место у мом срцу, биле су то сjаjне Игре - каже Ролан, истакавши како су му то биле треćе олимпиjске игре, прво олимпиjско злато и jедан од наjдужих и наjнезаборавниjих спринтова у историjи спорта. Ролан jе у двоjцу био четврти на ОИ Барселони 1992. године, а у истоj дисциплини освоjио jе бронзану медаљу на ОИ у Атланти 1996.
Стоjиćу су то биле прве олимпиjске игре (такмичио би се на jош три - 2004. у Атини, 2008. у Пекингу и 2012. у Лондону), али веć jе имао остварену међународну веслачку кариjеру тркаjуćи се на светским првенствима за сениоре, затим за сениоре до 23 године и за jуниоре.
Током своjе кариjере представљао jе Jугославиjу, Србиjу и Црну Гору и, на краjу, Србиjу. Стоjиć се jош увек такмичио до пре само четири године, веслаjући у четверцу на првом Светском веслачком купу 2016. године као 41-годишњак.
Олимпиjске игре у Сиднеjу биле су, дакле, Николине прве, а како сам истиче и - наjдраже. Размишљаjуćи о тадашњем финалу двоjаца, Стоjиć каже:
- Жан Кристоф jе имао луд завршетак, коjи jе почео на 1.250 метара. Jедноставно нисмо имали довољно снаге да им парирамо. Били смо прилично разочарани што смо освоjили пето место, jер смо се надали медаљи.
Стоjић jе тада у двоjцу веслао са Ђорђем Вишацким. Они су у свом поуфиналу били други, завршивши га са само пола секунде заостатка за Аустралиjом.
- Било jе пуно прича око наше тактике - каже Ролан. - Али, ми смо планирали да кренемо рано. Наших треćих 500 метара су до тада увек били наjслабиjи, али овог пута били су наjбржи.
Француски двоjац био jе на четвртоj позициjи на пола трке, али су до пролаза на 1.500 метара превеслали су Сjедињене Америчке Државе, Jугославиjу и Велику Британиjу, па су водили трку с предношћу нешто мањом од секунде. Jугословенски двоjац ниjе могао да усклади темпо и у другоj половини трке склизнуо jе са другог на пето место.
- Важно jе запамтити да свака посада у финалу може да победи - каже Ролланд. - Ради се о ризиковању и померању граница. Рискирали смо и исплатило се, али не бих баш саветовао децу да покушаjу да понове оно што смо ми урадили! Деца jош разговараjу са мном о трци, а у то време се нису ни родила... Разлика jе била у глави коjа нам jе омогуćавала да урадимо оно што смо урадили.
И док су двоjица олимпиjаца, данас активних веслачких радника, а некад бескомпромисних противника у финалу двоjца на ОИ 2000, наставили да причаjу у Београду, Ролан jе за краj закључио:
- То jе нешто посебно у нашем спорту, сви су увек врло љубазни, чак и када смо жестоки ривали.
Извор: Светска веслачка федерациjа/Wорлд Роwинг Федератион
Објави коментар