Ко би рекао да ће између два европска злата проћи десет година. Од Атине до Будимпеште. У саставу су остала троjица jунака из 1991, Шоле, Пеле и Jеленић. Уместо Стаменића, Маноjловић.
Мађари су нас у то време драли. У групи у Атланти, финалу у Севиљи 97, па у групи у Перту 98 и на краjу у полуфиналу Сиднеjа. Истина у Сиднеjу jе у групи Jугославиjа победила у последњем секунду али како jе важниjи меч изгубљен претходна победа ниjе имала значаj.
И тада се друштво напалило. Циљ срушити Мађаре у Будимпешти играти Ужичко коло на Маргит Сигету уместо припремљеног чардаша, националног народног плеса, са лепим ногама као обавезни додатак.
- На ништа ћемо да их направимо – био jе убеђен Дача.
И Мађари су знали да им само од нас прети велика опасност. Шта велика, наjвећа. Рат jе почео много пре. Турнир у Братислави, у базену оба састава. Али занимљивиjе jе било на трибинама. Добацили су нешто мађарски ватерполисти Аци Шапићу на рачун процента реализациjе шутева а оваj са тада кратким фитиљем jе одговорио и створила се за час гужва. Ништа необично али jе после тих великог броjа сусрета из непосредне близине две селекциjе су имале планиране заjедничке припреме.
- Ма идемо, шта има везе – причао jе Ненад Маноjловић
Али на ауто путу су се тренери поздравили, Срби и Црногорци су радије волели повратак кући. Подржао их jе председник легендарни Милан Куљача, Нена на краjу приихватио а Мађари су на том аутопуту схватили да ови други мисле озбиљно и да чардаш ниjе сигуран.
Припреме су настављене у Београду па у Бечеjу. И тада jе био неки сусрет са Французима у граду на Тиси. Врућина праћења кишом. Нена шета са плавим кишобраном око базена и онда саопштава тим. 15 играча троjица голмана, Шоштар, Куљача и Шефик, центри Jеленић, Вуканић, Пековић, па десно Ускоковић, Трбовић, Ћирић, бекови Вуjасиновић, Савић, Зимоњић, па лево Шапић, Икодиновић, Jановић. Да се смрзнеш.
Играчи са jедне стране Маргит Сигета у Данубиусу са пуним пансионом, новинари преко пута у Хелиjи и у граду са доручком па су контакти били у време ручка и вечере где су се домишљати представници седме силе лако досетили да би на лицу места могли, знате већ шта.
Наша група са две врсте противника. У jедноj Шпаниjа, Румуниjа, Холандиjа и Италиjа а у другоj, погађате, само Мађарска. До дуела титана jе дошло у четвртом колу али о њему касниjе.
Град у знаку ватерпола, слике Кемења, Кашаша, Киша на све стране. Студио на базену, сиjасет новинара из Европе коjи знаjу да jе сваки велики турнир на базену прави спортски празник коjи не треба да се пропусти.
Базен „Алфред Хаjош“ jе jедан од наjлепших на свету. Добио jе име по пливачу коjи jе 1896. на првим Играма освоjио два злата а 1933. и светску награду за идеjно архитектонски решење базена. Сjаjан комплекс, са трибинама на две стане коjе су овога пута добиле поjачање у монтажним решењима. Мало ко уме да направи такву организациjу и ретко коjа публика у свету има такав однос поштовања према своjим репрезентативцима, чак и када не иде како треба. - Нисмо дошли да будемо други – мрмљао jе Савић.
- Видећемо али неће им бити лако – додао jе за време jедне кафице Ћирић.
Прелепа прича jе почела победом против Шпаниjе, настављена успесима са Румуниjом и Холандиjом. Jугославиjа jе полако победама улазила у ритам.
Мало ко попут Мађара уме да направи такву организациjу и ретко коjа публика у свету има такав однос поштовања према своjим репрезентативцима.
То смо видели одмах на отварању.
Такав однос имаjу чак и када не иде како треба.
То смо видели на краjу.
Толико.
Деjан Стевовић
Објави коментар