За Деjана Савића су Олимпиjске игре у Рио Де Жанеиру биле тренерски олимпиjски деби. У Рио jе одвео: Гоjка Пиjетловлића, Душана Мандића, Живка Гоцића, Саву Ранђеловића, Милоша Ћука, Душка Пиjетловића, Слободана Никића, Милана Алексића, Николу Jакшића, Филипа Филиповића, Андриjу Прлаиновића, Стефана Митровића и Бранислава Митровића.
Србиjа jе на Игре дошла као први фаворит захваљуjући осваjању седам узастопних златних медаља: две европске, три светске лиге и по jедне са првенства света и Светског ФИНА купа.
У таквоj атмосфери, са великим притиском, почело jе стегнуто. Против Мађара за 13:13 Филиповићев изjедначуjући погодак четзири секунде пре краjа. Против Грка се губило 1:5, 3:7, водило 9:8 и на краjу реми 9:9.
И онда наjвећа сензациjа турнира. Против тоталног аутсаjдера Бразила се почело очекивано 2:0 али jе после три четвртине било 3:5. Соро jе бранио сjаjно за Бразилце. У последњем делу Митровић и Никић су головима анулирали предност домаћина. Међутим 17 секунди пре краjа досуђен jе оправдано петерац за Бразил коjег jе Гимареш претворио у сензационалних 6:5.
- У шоку смо, али све зависи од нас – рекао jе новинарима Деjан Савић.
Екипа се скупила, Гоцић одржао у свлачионици после тренинга говор у коjем jе причао о изазовима живота, не помињући ватерполо.
Сусрет са Аустралиjом jе био бити или не бити. Ривал jе повео 4:2 и као да се спремао да начету Србиjу пошаље кући. Тргли су се тада српски играчи и у последњем делу од 7:7 головима Jакшића, Филиповића и Никића решили све дилеме и победили 11:8.
Остао jе Jапан коjи jе у првоj четвртини водио 5:2. Тако jе било да последња два минута другог дела када су до краjа четвртине Срби са три шута изjедначили а у другом полувремену рутински решили меч у своjу корист 12:8.
Колико jе и таква Србиjа била опасна потврђуjе податак да су наредног дана сви коjи су могли тактизирали да би у четвртфиналу избегли наш тим.
Срећу ниjе имала Шпаниjа коjа jе до тада играла наjбољи ватерполо. Пробуђен Савићев састав jе лако решио сусрет у своjу корист. На полувремену 7:3 на краjу 10:7.
Остале су jош две утакмице а противници, испоставило се као у Казању на СП. И била jе то потпуна реприза Казања. Италиjа jе у полуфиналу губила 6:0, 9:3, 10:5 да би у финишу са три поготка ублажила пораз 10:8. И у финалу утакмица свих утакмица, светски класик. Србиjа против браниоца олимпиjског злата Хрватске. Не, дилеме ниjе било, све време jе Србиjа доминирала. Сjаjна одбрана, разиграни напад, блиставе роле четвороструких стрелаца Мандића и Филиповића коjи су надокнадили неиграње повређеног Ћука. На краjу 11:7, незабораван триjумф екипе коjа jе тих година била апсолутни владар свих светских базена.
Стрелци су били: Филиповић 19 (наjбољи играч и стрелац турнира), Мандић 12, Никић 10, Пиjетловић и Митровић 8, Ћук 6, Прлаиновић 5, Алексић и Jакшић 4, Ранђеловић и Гоцић 2.
(из књиге "Првих 100")
Објави коментар