У прелепом амбиjенту Битеф Арт кафеа ватерполисти су, у уторак увече, обележили незаборавну годину. Почела jе разочараваjућим пласманима на европском првенству у Загребу и светском шампионату у Дохи, да би се на наjлепши начин завршила, осваjањем златне медаље, треће у низу, на Олимпиjским играма у Паризу.
У присуству великог броjа представника ватерполо породице, играча, тренера, уважених гостиjу министра омладине и спорта Зорана Гаjића, председника Олимпиjског комитета Србиjе Божидара Маљковића, генералног секретара Ђорђа Вишацког, бившег министра спорта и високог функционера организациjе Светско пливање Вање Удовичића, потпредседника КС Србиjе Ненада Крстића и броjних пословних партнера и приjатеља скуп jе почео кратким филмом подсетником на златан париски олимиjски пут.
Поздрављаjући госте председник Виктор Jеленић jе рекао:
- Била jе то невероватна година са трећим олимпиjским златом, успехом коjи ће остати уписан златним словима у историjи српског спорта. Прво злато смо освоjили у Риjу, чекали смо 28 година. Било смо велики фаворити и финале са Хрватском смо лако добили. На Играма у Токиjу већ су се поjавиле сумње у снагу репрезентациjе великих имена.Било jе питање шта ће бити, али jе, како jе такмичење одмицало, све дошло на своjе место. После гола Филиповића против Шпаниjе, у финалу смо Грчку рутинском игром победили.
Потом се осврнуо на Париз:
- Сматрало се да ћемо бити топовско месо, да нећемо проћи групу. Али у четвртфиналу са Грчком jе био онаj сjаjан гол Jакшића, против Америке и Хрватске у финалу, смо показали врхунску партиjу. Имали смо квалитет, жељу и мислим да смо злато негде и заслужили. Знамо шта се догађало две године после силаска са сцене великих имена. Jедан од ретких коjи jе веровао jе био Божа Маљковић коjи ми jе у фебруару или марту рекао да осваjамо злато. Додали смо уз божиjу помоћ. Сада крећемо поново из почетка, Лос Анђелес jе циљ. И опет на злато како сам наjавио и на почетку припрема за Париз. То jе увек обавеза према свим претходним генерациjама. Хвала председнику државе, Влади Србиjе спонзорима коjи су били уз нас. Идемо даље- завршио jе, уз наjбоље жеље за Нови годину и Божићне празнике, Виктор Jеленић.
Божидар Маљковић се подсетио:
- У месноj заjедници Ушће сам провео скоро читав живот. Био сам у ватерполо троуглу, у друштву великих играча Мирка Сандића и Зорана Jанковића и преко пута мене био jе велики приjатељ Драган Гага Соломун. Мирко ме jе често возио на утакмице, обjашњавао ми чари игре, коjу ни данас наjбоље не разумем. Тачно jе што jе Jеленић рекао. Обично jе долазио код мене на кафу да тражи лову а jа бих му рекао да jе код Гаjе. Био сам тренер и некада вам се jави шта ће се догодити. Jавило ми се да ће екипа на коjу нико не рачуна освоjити злато и то сам му рекао. На базену за финале jе била мало наелектрисана атмосфера.Хрватску делегациjу jе предводио Пленковић, нашу Вучевић а тада ми jе пришао, да се поздрави, стари приjатељ Ратко Рудић. Тензиjа jе одмах пала. Као да су играчи то видели и одиграли сjаjну, господску утакмицу са спортским честиткама на краjу. Било jе задовољство присуствовати томе. То jе права примена кодекса понашања, потврда правила нашег првог председника генерала Ђукића коjи jе заговарао и здравље и витештво. Желим вам да тако наставите.
На краjу се обратио министар омладине и спорта Зоран Гаjић-
- Кажу да jе тешко одбранити освоjено. А како jе одбранити одбрањено то знате само ви. Не знам коме jе то пошло за руком. Ви сте шампиони на куб. Шампиони нису само када победе на турниру, у финалу. Шампиони су они коjи 365 дана 24 сата раде, понашаjу се као наjбољи на свету. Имали сте од кога да учите, данас ветерани су направили сjаjну организациjу. Уз кошаркашки спорт ви сте били узор нама осталим са организациjом, односима, играчима, тренерима. Сећам се када ми jе 1997. Маљковић у Атини рекао да тренер када преузме нову екипу види да му много тога недостаjе а да председник тражи прво место. И онда му кажу ти ћеш већ нешто да смислиш. И када ви имате проблем, када се смењуjу генерациjе, jавност ће тражити да будете наjбољи. То ви и сами очекуjете и то jе дефинициjа шампиона. Наши колективни спортови имаjу особину да и када сви не мисле исто могу да функционишу заjедно. Желим вам да и даље будете заjедно, да наставите тако и поред проблема jер ће прво место бити циљ.
На сцену су ступили играчи. Уметничке слике су за одиграних преко 100 утакмица добили: Страхиња и Виктор Рашовић, Немања Вицо (био jе одсутан), Радомир Драшовић , Немања Убовић и Никола Jакшић коjи се захвалио:
- Надам се да ће признања бити jош. Година jе била турбулентна, у Загребу и Дохи нисмо освоjили медаље иако смо веровали у њjих. Уочи Париза ниjе било много оних коjи су веровали у нас осим нас самих и наших ближњих. Хвала им. Надам се да jе ово нови почетак иако неки завршаваjу репрезентативне кариjере сигуран сам да jе ово нови почетак.
Специjалне плакете су за одиграних преко 200 утакмица добили Сава Ранђеловић, Милош Ћук (био jе одустан) и Душан Мандић коjи jе казао:
- Лепо jе видети све играче, знати да смо успели да стигнемо до признања и индивидуалних и екипних у три олимпиjска циклуса. Част jе бити део ове репрезентациjе и надам се да ћемо тако наставити и да ће наследници имати на кога да се угледаjу.
Нису били заборављени ни спонзори: Униqа осигурање, Металфер стеел милл, Аqуамаринада, Спорт тиме Балканс и АСЕЕ Солутинонс. Плакета jе припала и уреднику спортске редакциjе РТС Зорану Марковићу.
Објави коментар