ЦРНО-БЕЛИ ОДУШЕВИЛИ АСМИРА, БАЦИЛИ 11 МЕТАРА ИЗ ПРВОГ ПОКУШАJА!
Ужурбани ритам Атлетске дворане на Бањици у коjоj се већина наших атлетичара припрема за дворанско Светско првентво у Београду до ког jе остало нешто више од месец дана, на кратко су прекинули и привукли пажњу ватерполисти Партизана. Њих четворица, Петар Велкић, Никола Коjић, Алеx Боwен и Марко Вавић дошли су да пожеле срећу Асмиру Колашинцу на наjвећоj планетарноj смотри, али и да пробаjу да одмере снаге у бацању кугле са наjбољим.
Широк осмех домаћина за добродошлицу и одмах шала на властити рачун:
“Да сам се jа нашао у базену, а мало сам тежи од вас, више бих се вероватно давио, него што бих помагао”, рекао jе Асмир, док су ватерполисти били упорни да дође jедан дан у комшилук на Бањицу и испуцава петерце.
Тек, кугла лети далеко и на тренингу, а поготово на такмичењима. Ватерполисти су пажљиво испратили последњи део Асмировог тренинга, а онда и послушали савете како да постигну што већу даљину. Уследило jе прво бацање и одушевљење у дворани – кугла jе прелетела 11м. И док их Асмир хвали, они кроз шалу коментаришу да им недостаjе jош “само” десетак метара, а Петар Велкић и Никола Коjић откриваjу да су куглу бацали jош као основци, и то са успехом:
“Од седме године сам у ватерполу. Поред тога сам тренирао и карате, тенис и кошарку и то у исто време. На све то jе наставник у основноj школи запазио да добро бацам куглу и учланио ме jе у Атлетски клуб Партизан, где jе он био тренер. Одмах сам му рекао да нема шансе да могу да стигнем да поред свега тренирам jош и атлетику, али да ћу ићи на такмичења. Дошао сам тамо без транинга, али сам имао снажно раме захваљуjући ватерполу и узео сам медаљу”, рекао jе Петар Велкић, репрезентативац Србиjе и члан црно-белих на позициjи сидраша.
Никола jе такође бацао куглу, али љубав према ватерполу jе превагнула :
“Наставио сам да тренирам ватерполо, иако атлетику jако волим и пратим, поготово волим скокове у вис. Асмира и Ивану ћу гледати са трибина на Светском првенству у Београду, обећавам”, додао jе Никола, jедан од наших наjталетованиjих такмичара, коjи jе недавно заслужио и позив у национални тим.
Своjе одушевљење физичком спремношћу ватерполиста Партизана Асмир jе пренео у даху:
“Драго ми jе што су ови сjаjни момци данас дошли да ме обиђу и да виде како изгледа бацање кугле на професионалном нивоу. Они су, како сам и претпоставио, веома физички спремни, с обзиром на спорт коjи тренираjу, али су ме заиста изненадили даљином коjу су постизали. Бацали су праву сениорску куглу и резултат коjи су остварили захтева озбиљан тренинг током целе године. Они се баве спортом за коjи мораjу да буду изузетно физички спремни и то су и показали, каже Колашинац, додаjући: “Савладали смо основе школске технике, где смо више бацали из места, него из покрета. Немогуће би било да савладаjу ротациону технику коjом jа бацам, али на том почетничком нивоу, даљине коjе су они бацали биле су импресивне.
Наш Олимпиjац и некадашњи европски шампион у бацању кугле обjаснио jе и колико jе атлетика специфична и захтевна:
“Атлетика jе индивидуални спорт и све се дешава у вашоj глави и сами сте са собом и на терену и на тренингу сваки дан. Морате да победите себе, а онда и друге. Сваког дана морате себе да унапређуjете. Другачиjе jе код екипних спортова, ту jе мало занимљивиjе, увек сте у друштву, тренинзи су испуњениjи. А овде, оно што ви видите на такмичењу то jе резултат само jедног мукотрпног рада и одрицања. Потребна jе jедна огромна дисциплина, не можете ништа да преварите, у атлетици jе све егзактно и мери се штоперицом или метром”.
Амерички репрезентативци, коjи су уз домаће асове стуб ВК Партизан, Алеx Боwен и Марко Вавић такође су изненадили даљином на коjе jе кугла летела из свих пет покушаjа:
“Асмир jе сjаjан тип. Био jе jако стрпљив са нама и све нам jе тренерски одлично обjаснио. Ово искуство jе било jако забавно. Наjбоље од свега jе то што се сада осећам као да сам направио неки резултат, али када се упоредим са оним што Асмир баца на тренингу, па недостаjе ми jош десетак метара, или дупло више”, уз смех jе прокоментарисао Алеx Боwен, додаjући да воли атлетику: “Трудим се да jе пратим, посебно америчке атлетичаре. Знам Раjана Кросера, освоjио jе златну медаљу, 2016. и 2020. Сjаjан jе момак и веома талентован. Знам и Валери Олман.
Вавић се на то одмах надовезао.
“Атлетика jе врхунски спорт. Уживао сам данас, а подршка са трибина у Арени од 18. до 20.марта ће бити моjа захвалност за ово искуство. Ипак, морам да признам да мало више пратим кошарку и фудбал, док jе Новак Ђоковић моj омиљени спортиста. Наjбољи jе, ту нема дилеме”
А колико ће подршка са трибина значити и нашем прослављеном бацачу кугле за краj нам jе потврдио и сам:
“Овога пута ћу захваљуjући публици сигурно добити крила. Док сте млађи и док треба да се доказуjете, домаћа публика може да буде и нека врста притиска, али мислим да сам се у атлетици доказао и да ће навиjачи у Арени бити само моj ветар у леђа и доста помоћи да остварим наjбољи резултат. Немам никакав притисак, не очекуjе се од мене да будем ни светски првак, ни светски рекордер. Само да будем на свом нивоу, а то jе 21 плус, што jе довољно за финале и такође велики успех”, закључуjе наш шампион.
ВЕЛКИЋ ОТКРИО ДА JЕ БИО 14. ТЕНИСЕР У СРБИJИ
МАЛО jе познато да jе Велкић био и велики потенциjал у тенису, а тренирао jе са садашњим асом белог спорта, чланом топ 100 друштва на АТП туру.
“Тенис сам обожавао, али из разних ствари нисам могао да наставим. Био сам 14. у Србиjи, тренирао сам са Миомиром Кецмановићем. Jа сам био мало већи живац, не волим да губим. Ако изгубим jедан своj гем, деси ми се да предам меч, а када изгубим jа поломим рекет. За две године сам поломио десетак рекета. Изабрао сам на краjу ватерполо jер сам тамо могао много више да урадим. Кошарку сам исто тренирао у Партизану, али jе нисам одабрао jер сам имао проблем са повредом ноге”, истиче Петар.
КОЛАШИНАЦ: ДОЂИТЕ СВИ У АРЕНУ, УЖИВАЋЕТЕ
Колашинац jе обjаснио да се на тренингу даjе у бацању кугле максимум, као и на такмичењу. Разлика jе у нивоу адреналина.
“Скоро на свим тренинзима даjем своj максимум, осим непосредно пред велика такмичења. А такав сам тип да на тренингу не могу да произведем довољно адреналина да бих могао да бацим наjбоље. Jа бацам технички идеално и у том моменту наjдаље што могу, а када дође такмичење ту jе адреналин и због публике и због самог такмичења. То jе моменат за коjи се спремаш недељама, месецима и онда сам себе мотивишеш додатно уз публику. Али у Токиjу на Олимпиjским играма ниjе било публике и то jе било као на тренингу. Сада ће бити другачиjе и радуjем се Светском првенству у Београду. Позивам све да дођу на трибине и уживаjу у атлетици”.
Објави коментар