ВЕСЛАЊЕ - ВЕЋИНА ВЕСЛАЧКИХ СУДИJА БИ ВОЛЕЛА ДА ИМ JЕ ТО ПОСАО, А НЕ ХОБИ

Да би се бавили овим позивом, кандидат мора да прође обуку коjа се састоjи од семинара, консултациjа и присутвовања регатама. Судиjску организациjу при ВСС заиста представљаjу искрени обожаваоци овог дивног спорта и лепа атмосфера и хармониjа коjа влада међу нама jе општепозната, каже Ружица Караjовић – Иброчић, председница Судиjске комиисjе при ВСС

 Регата у Истанбулу (Фото: приватна архива)

Србиjа тренутно има 35 веслачких судиjа, од коjих jе седморо међународних. Да би неко постао судиjа, неопходно jе да прође обуку коjа се састоjи од семинара, консултациjа и присуствовања регатама на коjима се, практично, упознаjу са судиjским задацима. Правилници прописуjу да се веслачки судиjа може постати наjраниjе са 18 година, а судиjска кариjера се завршава са 70 година. Пожељно jе да судиjа буде бивши веслач, али по нашим правилницима, коjи су усаглашени са Правилником ФИСА Руле Боок, то ниjе обавезно. Свакако, судиjа се осећа умногоме комотниjе уколико иза себе има веслачки стаж.

О томе коjе су предности и мане позива веслачког судиjе, анегдотама са коjима се они сусрећу у овоj професиjи, начину на коjи се судиjе делегираjу, приjатељеству између судиjа и такмичара разговарамо са Ружицом Караjовић - Иброчић, председницом Судиjске комисиjе при Веслачком савезу Србиjе.

Коjе су предности, а коjе мане професиjе веслачког судиjе?

Нажалост, не можемо да говоримо о професиjи веслачког судиjе с обзиром на то да то ниjе занимање коjе вас окупира 40 сати недељно, током целе године. Веруjте, многи од нас би волели да jе то могуће, будући да му приступамо изузетно професионално и посвећено. Бити веслачки судиjа jе изузетно одговоран хоби, зато што смо моjе колеге и jа у сваком тренутку свесни труда и напора коjи веслачи и тренери, и клубови и савези, улажу у наступ сваке посаде. У озбиљности нашег приступа суђењу нема разлике да ли судимо на регатама наjнижег ранга у Србиjи, на европским, светским првенствима или регати Олимпиjских игара.

Тешко jе наброjати позитивне и негативне стране суђења jер сам сигурна да сваки судиjа на другачиjи начин доживљава извесне потешкоће. Покушаћу уопштено да наведем неке од могућих позитивних, односно негативних страна. Позитивне стране су дефинитивно прилика да будете део неког великог догађаjа попут европских и светских такмичења, Олимпиjских игара, светских купова, у наjразличитиjим деловима света, у областима са предивним jезерима, морима, рекама, уколико сте међународни судиjа. Уколико нисте, имате прилику да упознате све веслачке стазе наше дивне земље. Да будете део чисте спортске атмосфере, да будете директни сведок среће спортиста када остваре жељени циљ, али такође и сведок неизмерноj туги када успех изостане.

Наjочигледниjе негативне стране су у вези са временским (не)приликама коjе су неминовне за сваки спорт на отвореном. Регате се одржаваjу и на плус 40˚ Ц, и када киша лиjе без престанка, чак и када пада снег (што се дешава у марту и у априлу). Ветар и грмљавина су jедини фактори због кога регата може бити померена или отказана.

Токио 2022 (Фото: приватна архива)

Можете ли да нам препричате неку занимљиву ситуациjу у коjоj се нашао вескачки судиjа?

Занимљивих ситуациjа jе прегршт и пођеднако их изазиваjу и искусни и неискусни веслачи. Памтим ситуациjу када сам на Првомаjскоj регати у Сегедину спашавала чамац jедне веслачице коjа се преврнула у загревању, пре старта трке. Девоjчица jе била из српског клуба и када сам увидела да jе она на сигурном, увиjена у ћебе коjе задржава топлоту, приметила сам да jе скиф остао насукан на обали у близини старта, у зони где jе jако тешко приступити приколицом за чамце. Тада сам одлучила да сама, као врховни судиjа коjи прати трку, понесем чамац на катамарану. Два чамца и судиjа пратило jе пет такмичарских чамаца. Jесмо били атракциjа, али jе примарни циљ извршен: и веслачица и њен чамац су безбедно враћени клубу. Jош jедна изузетно занимљива ситуациjа ми се десила на овогодишњоj регати на Палићу. Jедном веслачу jе била прва трка у животу и приком намештања на старт, поставио jе чамац у супротном смеру. Веслачи иначе веслаjу уназад и на старту се поравнаваjу тако што им сигурносне лоптице судиjа на старту поравнава у исту замишљену линиjу старта. Док jе пет осталих дечака уредно чекало да се он намести, оваj такичар jе толико био збуњен да се наместио сасвим неочекивано и погрешно и ниjе му уопште изгледало чудно што jе jедино његов чамац у том полажаjу. Када сам га опоменула да коригуjе положаj чамца и поравна се, он се наjљубазниjе захвалио што сам приметила његов пропуст.

Ко и на коjи начин делегира судиjе, односно одређуjе ко ће судити коjу трку?

На почетку сваке године Судиjска комисиjа делегира председнике жириjа на свим регатама, а они затим бираjу састав жириjа. У идеалним условима се судиjе саме приjављуjу председницима жириjа коjи имаjу простора да саставе такав жири у коме ће базу чинити искусниjе судиjе, а мање искусне имати од кога да уче.

Има ли приjатељства између судиjа и такмичара?

Наравно, посебно уколико разлика у годинама ниjе велика. На пример, на последњем испиту лиценцу jе стекао младић од 20 година коjи jош весла. Приjатељство са његовим клупским колегама jе неминовно. Неки од сениора веслаjу и до своjе 40. године, што jе више од 25 година веслачког стажа. Тешко jе, након толико година, са неким не постати приjатељ или не одржати топлу, емотивну повезаност. Међутим, те емоциjе ни на коjи начин не могу и не утичу на судиjске одлуке или поступке. Веслање jе спорт у коме jе све врло jасно и прецизно дефинисано правилима и измерено штоперицом. Нема субjективних одлука, а судиjски упливи су ретки и нипошто не утичу на резултат трка.

Шта се наjчешће замера веслачким судиjама?

Осим што су ретки, дешава се да судиjама буду упућене замерке коjе се заправо тичу организатора. На пример, уколико се на стази налази трава коjа када се запетља за крму чамца, може да га успори. То jе без сумње у надлежности организатора регате. Замерке могу бити и у вези са (не)толерисањем кашњења на старт посада, или строгим спровођењем правила о jеднообразности униформи (комбинезона/одеће) веслача. Те замерке сматрамо неоснованим и тичу се дефинитивно унутрашњег уређења и функционисања клубова и њиховим наступом на регатама. Озбиљне замерке се могу тицати лошег поравнања, одлуке након судара чамаца, прављењем таласа посади коjа jе заостала… Уколико се посада не слаже са судиjским поступком и уложила jе приговор, тада реагуjу председник жириjа и Судиjски борд. Ако посада/клуб ниjе задовољна одлученим, постоjе даљи кораци и инстанце коjе настоjе да донесу такву одлуку коjа ће на jош вишем нивоу обjективно сагледати проблем из свих углова и донети наjисправниjу могућу одлуку.

Срећни смо што су приговори изузетно ретки, па тако и незадовољни веслачи, тренери, веслачки спортски радници. Судиjску организациjу при Веслачком савезу Србиjе заиста представљаjу искрени обожаваоци овог дивног спорта и лепа атмосфера и хармониjа коjа влада међу нама jе општепозната, а ми jе несебично чувамо и прошируjемо са колегама како из окружења тако и из свих делова света. Никада немамо проблем да окупимо помоћни, НТО жири, на међународним регатама коjе се одржаваjу у Београду. Напротив, све наше колеге из иностранства радо долазе, и враћаjу се, у Београд.

 Ружица Караjовић - Иброчић као врховни судиjа на Дунаву (Фото: приватна архива)