Велика jе част и задовољство било девоjкама из осмерца Веслачког клуба „Београдски универзитет“ да у Сплиту, на регати Свети Дуjе, одмере снаге са посадама Кембриџа, Оксфорда, па чак и са кореjског и jоханезбуршког Универзитета. Веслачки савез Србиjе подржао и омогућио одлазак у Хрватску
Фотографиjе: ВК "Београдски универзитет"
Велика jе част и задовољство било девоjкама из осмерца Веслачког клуба „Београдски универзитет“ да у Сплиту, на регати Свети Дуjе, одмере снаге са посадама Кембриџа, Оксфорда, па чак и са кореjског и jоханезбуршког Универзитета. Долазак бивших олимпиjских и веслачких легенди из Сплита и са енглеских универзитета (коjи су имали своjу трку), подигло jе ову регату на jедан нов и свечаниjи ниво. Jасно jе зато да jе поjављивање “дамског осмерца” учинило београдски Универзитет видљивим у оваквом ,,црèме де ла црèме" друштву. То jе препознао и Веслачки савез Србиjе, коjи их jе подржао и омогућио одлазак у Сплит.
Наше даме, Љубица Симић, Jелена Михаљчић, Ана Раковић, Мариjа Станковић, Луциа Маратовић и Jадранка Поповић са коjима су се на регати такмичиле и две колегинице из Сплита, кажу да су фантастичан и уигран тим ВК “Гусар” из Сплита, али и остали коjи су били задужени за организациjу ове регате били сjаjни домаћини. Додаjу и да су Сплићани показали како се професионално води jедан овакав догађаj и да им jе стога било лако такмичити се, а у исто време се осећати приjатно и растерећено.
- За регату у Сплиту се спремало нас седам, али нам се догодио пех. Повредила нам се jедна веслачица, али чак ни то ниjе могло да изненади организаторе, па су нам ,, ускочиле" две девоjке из “Гусара”. Иако смо заузеле седмо место у конкуренциjи исто толико Универзитета, показале смо да jе могуће за месец дана увеслати тим састављен од девоjака коjе се међусобно разликуjу карактерно, али и по веслачком знању и физичкоj спреми – каже jедна од чланица осмерца Jадранка Поповић са Факултета ветеринарске медицине.
Фотографиjе: ВК "Београдски универзитет"
Да jе атмосфера у Сплиту била сjаjна, потврђуjе и чланица посаде Љубица Симић са Медицинског факултета.
- Без обзира што jе регата имала такмичарски карактер, упознавање нових људи, дружење и позитивна енергиjа jе нешто што jе било наjизражениjе. Зато jоj се из године у годину и враћамо. Размена комбинезона и заjедничко скакање у воду након трке, сад jе већ ритуал. Што се саме трке тиче, наша посада jе релативно скоро оформљена, временски услови нам нису баш ишли на руку, али смо дале своj максимум. Успеле смо да се изборимо с ветром и таласима и остваримо бољи разултат него на тренинзима, што jе и био циљ. Конкуренциjа jе била jака, што нас додатно мотивише да следеће године будемо jош боље – с осмехом на лицу прича Љубица Симић.
За Jелену Михаљчић са Фармацеутског факултета, регата у Сплиту била jе прва на коjоj jе учествовала. За трку од 1.000 метара каже да jе била напорна, али да jе поносна на девоjке и себе што су jе извеслале до краjа с обзиром на то да припреме нису траjале онолико колико jе било потребно. Девоjке су веслале, наглашава Михаљчић, у потпуно новим условима, на мору, уз таласе.
- Оно што jе чињеница jе да смо све много различите, али мислим да jе оно што нас држи на окупу позитивна енергиjа коjу стварамо на тренинзима, дружењима, роштиљањима, различитим културним манифестациjама, спортским догађаjима, журкама. Свако даjе своj допринос и функционишемо као jедан велики тим – каже Михаљчић.
Фотографиjе: ВК "Београдски универзитет"
Ова девоjка jе доказ да се упорност исплати с обзиром на то да jе чланица тима ВК “Београдски универзитет” постала после само нешто више од годину дана бављења веслањем. Чим jе почела да тренира, каже, схватила jе да jе оваj спорт изузетно тежак и да захтева много снаге и пажње.
- Била сам упорна у томе да га савладам, чему су много допринели и други чланови тима своjом подршком. Наша љубав према овом спорту, упорност и тимски рад одвели су нас на ово такмичење – каже ова студенткиња.
Jадранка Поповић, Мариjа Станковић и Љубица Симић су искусне веслачице коjе се овим спортом баве годинама. Недавно су им се придружиле Jелена Михаљчић, Луциjа Маратовић и Ана Раковић.
- Веслање сам почела да тренирам пре нешто мање од годину дана. Искрено, нисам имала амбициjе да се такмичим, чак сам се донедавно и боjала да уђем у чамац. Међутим позитивна енергиjа у клубу ми jе брзо променила мишљење. На Jелени, Луциjи и мени jе био велики задатак - да се увесламо у што краћем року и припремимо се за такмичење у Сплиту. Цео ВК “Београдски универзитет” jе као породица. Осим на тренинзима коjи се одржаваjу више пута недељно, често заjедно посећуjемо позоришта, организуjемо дружења и прослављамо личне успехе сваког члана овог клуба – са искром у очима говори Ана Раковић са Електротехничког факултета.
Фотографиjе: ВК "Београдски универзитет"
Наjдуховитиjа чланица посаде jе Мариjа Станковић, свршени студент Факултета ликовних уметности. За конкуренциjу у Сплиту каже да jе била “никаква” и да jе посада ВК “Београдски универзитет” била наjбоља. На питање зашто jе изабрала баш веслање као спорт коjим жели да се бави, Мариjа шаљиво одговара:
- Такмичила бих се jа и у каjаку, али се сваки пут преврнем.
Луциа Маратовић, ученица Прве београдске гимназиjе, каже да jе веслањем почела да се бави jер jоj jе стариjи брат био веслач.
- Када сам била мала, брат ме jе увек водио на регате и трке, па сам одмалена била окружена веслањем. Желела сам да кренем његовим стопама. Имам велику част да веслам са девоjкама из чамца. Такође, част ми jе да ме тренира Душан Улемек jер jе он био тренер и мом брату – говори Луциа.
Готово у глас, све девоjке препоручуjу младима да се баве спортом. Поручуjу им да уживаjу у веслању, такмиче се и постижу што боље резултате. Али, пре свега да се боре за приjатељство, дружење и добру атмосферу.
Мирослава ДЕРИКОЊИЋ
Објави коментар