Тениски спектакл Београд опен, коjи jе ове године први пут организован у Београдскоj арени, на тврдоj подлози – бетону, био jе права прилика да се на jедном месту окупе и сви тренери Новака Ђоковића. О Марjану Ваjди, амбасадору Белграде Опен турнира, се све добро већ зна. Био jе уз Новака Ђоковића док се пео и када jе запоосео светски тениски врх. И данас jе у Београду. А како jе изгледао пут до светских висина?
То су описали Зага Александрић, Мирослав Гордић, Александар Болић, Марко Нешић и Деjан Петровић, док jе Ладислав Киш на путу са неким новим шампионима.
- Од тренутка када jе први пут на кампу на Копаонику стао у ред са осталом децом, сви су се кошкали, причали, а Ноле их jе прекоревао: "Тишина, хоћу да играм!" - прича Зага Александрић. - ОД првог тренутка jе пажљиво слушао и гледао. Када му баците лопту, он сваку лопту врати. Тада се видело да jе врло пажљив, посвећен, врло спретан и окретан. Као спортиста врло сам знала ко ће и шта да буде.
Ни Мирослав Гордић не види другачиjе Новаков почетак.
- Од 1994. године, када смо правили први камп на Копаонику сам радио са Новаком. Ту смо га и пронашли! Од кампа, после jе дошао код нас на Партизан и све до 1999. године, до бомбардовања смо сваки дан проводили на терену заjедно. Од почетка jе био мали професионалац. Како се сада понаша, тако се понашао и тада. Никад му ниjе доста тениса. Молиш га да мало одмориш. Марљив, радан, фокусиран и само његовом заслугом jе ту где jесте. Био jе прави мали професионалац - описуjе га Мирослав Гордић.
Александар Болић jе био уз Нолета током бомбардовања.
- Са Нолетом сам радио у време НАТО бомбардовања. Ни ратно стање ниjе ометало рад. Радило се и пре и поподне, ни узбуне за ваздушну опасност нас ни удаљиле са терена. Око 2002. године смо поново радили, када се вратио из Немачке, заjедно са Марком Нешићем, и тада jе био максимално фокусиран на тенис и видело се да ће далеко да догура - прича Александар Болић.
Наставио jе Марко Нешић.
- Први контакт смо имали 1998. када сам се вратио са колеџа. Чак овде код топлане коjу су и бомбардовали. Нисам видео да неко тако ради као млад. Jедноставно ниjе грешио. Одради све вежбе и настави даље да ради. Прави професионалац. И у другом делу нашег заjедничког рада jе био исти. Фокусиран, вредан. Додуше, био сам млад и нисам видео то што су причали Jелена Генчић и Никола Пилић, да ће да буде броj jедан, али сам видео да jе фасцинантан. Огромна дисциплина и разликуjе се од свих са коjима сам радио - каже Марко Нешић.
Деjан Петровић jе први пут видео Новака на Гемаксу када jе радио са Ладиславом Кишом, док jе jош био активан играч на туру.
- О Новаку не знам одакле да почнем. Први пут сам га видео на Гемаксу са Кишом, а у 15. години на Партизану сам га видео да трчи на терену пре него што смо почели да радимо. Са 16 jе био код мене у Аустралиjи са покоjним Jоцом Лилићем, и радили смо десетак дана и бол са њим пар дана на jуниорском Аустралиjа опену, када jе играо полуфинале. Већ 2003. против Бугарске био jе са Бозољцем пети и шести играч у Деjвис купу. Затим смо радили мало на академиjи, после чега jе освоjио фjучерс. У Чачку смо играли заjедно, освоjио jе сингл, а заjедно смо освоjили дубл. После тога смо кренули заjедно. Прва три гренд слема сам му био тренер. И догурао jе до трећег кола Вимблдона. У Аустралиjи сам новинарима представио Новака као будућег броjа jедан. То jе леп период, где смо ставили Србиjу на светску тениску мапу - закључио jе Деjан Петровић.
Иван Радошевић
Објави коментар