СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ СТАЛНЕ ПОСТАВКЕ У КОНАКУ КНЕЗА МИЛОША

У четвртак, 10. јуна 2021. године у 11 часова у Конаку кнеза Милоша у Топчидеру, депадансу Историјског музеја Србије, након уводних речи др Душице Бојић, директора Историјског музеја Србије и др Радомира Ј. Поповића, научног саветника у Историјском институту, господин Дејан Савић, саветник за културу председника Републике Србије ће свечано отворити сталну поставку у обновљеном Конаку кнеза Милоша.

Стална поставка је реализована под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије.

По завршетку церемоније свечаног отварања, већ од 13 часова заинтересовани посетиоци ће моћи да виде сталну поставку уз обавезно коришћење заштитних маски.

 Detalj sa nove stalne postavke 1.jpg

Стална поставка у Конаку кнеза Милоша у Топчидеру, некадашњем двору кнеза Милоша, настоји да прикаже борбе за коначно ослобођење од вишевековне османске власти, обновљене у новом сјају у Првом, а настављене у Другом српском устанку, напоре и искушења њихових покретача и вождова, родоначелника нововековних српских династија, Карађорђа Петровића и Милоша Обреновића, и значај и заслуге његових наследника из династије Обреновић у другој половини 19. века, када је након стицања самосталности обновљена краљевина 1882. и настављено јачање модерне српске државе.

 Detalj sa nove stalne postavke.jpg

У приземљу Конака, након уводног описа положаја и начина живота Срба и другог немуслиманског становништва у Османском царству, приказан је Први српски устанак, као и догађаји и међународне околности које су му претходиле.

У овом делу су представљене најзначајније битке Карађорђевих јунака: победе на Мишару и Делиграду, ослобођење Београда 1806, битке на Чегру, Варварину и Лозници, али и однос великих сила према Устанку и његов слом.

 Jatagan belosapac vozda Karadjordja.jpg

Спрат Конака је посвећен догађајима Другог српског устанка и предводнику устаника Милошу Обреновићу, творцу модерне српске државе, његовом учвршћивању на власти, добијању аутономије и сукобима са уставобранитељском опозицијом.

Divanhana.jpg

У просторијама на спрату су такође презентовани његова супруга кнегиња Љубица и владарски наследници из династије: кнез Михаило, краљ Милан и краљ Александар Обреновић, са чијим убиством 1903. у Мајском преврату, ова важна династија силази са историјске сцене.

На спрату се налази оријентална соба за разговор и одмор, тзв. Диванхана, и реконструкција првобитног ентеријера собе кнеза Милоша Обреновића.

Portret kneza Milosa Obrenovica Jozef Grandauer.jpg 

Стална поставка пружа посетиоцима јединствену прилику да виде бројне оригиналне предмете који су припадали вожду Карађорђу, кнезу Милошу и његовим наследницима, као и примерке наоружања знаменитих устаника – Хајдук Вељка, Танска Рајића, Поп Луке Лазаревића, Јанка Катића, Петра Добрњца и других. Међу њима се својим значајем и естетиком издвајају Карађорђева застава и изванредни примерци његовог личног наоружања и опреме (јатаган белосапац, пиштољ кремењак, тзв. леденица, фишеклија са приказима Светог Ђорђа и Светог Димитрија), долама кнеза Милоша и одећа кнеза Михаила Обреновића у којој је убијен у атентату Кошутњаку 1868. године.

Dolama kneza Milosa Obrenovica.jpg 

Поставку употпуњују оригинална платна познатих сликара попут Паје Јовановића, Вељка Станојевића, Ђуре Јакшића, Петра Раносовића, Божидара Продановића и портрети кнеза Милоша, дела Уроша Кнежевића, Павела Ђурковића и Јозефа Грандауера.

 J. Bauer Knez Mihailo.jpg

Конак је подигао кнез Милош 1831. године у Топчидеру, тадашњој периферији Београда. Својом структуром, неокласицистичким елементима на фасадама и унутрашњом декорацијом у стилу „турског барока”, грађевина спада у репрезентативне резиденције какве су се у то време подизале широм Османског царства. Типично за богате приватне резиденције, и Конак кнеза Милоша је главном фасадом окренут ка врту, тј. Топчидерском парку, који, као први плански уређен парк у Србији, у другој половини 19. века постаје омиљено београдско излетиште.

Испред Конака, заштићеног културног добра од изузетног значаја, налази се чувено стабло платана, споменик природе, које је засађено у време Обреновића. Стабло платана, по лепоти и димензијама спада међу најлепша и највећа у Европи и представља један од најзначајнијих историјских и хортикултурних споменика Београда.

 

Стручна вођења кустоса Бориса Марковића ће се од 26. јуна одржавати сваке суботе од 12 ч. Због ограниченог броја места, долазак је неопходно заказати на телефон 064/ 858 1295.

 

Аутори изложбе: Владимир Мереник, Катарина Митровић и Драгана Видовић

Сарадници: Борис Марковић, Лидија Богдановић, Весна Драговић Поп-Лазић и Слађана Бојковић

Дизајнерка изложбе: Изабела Мартинов Томовић           

 

Радно време Конака: Сваког дана од 10 до 17 часова, осим понедељком

Адреса: Булевар патријарха Павла бр. 2

Градски превоз: трамвај бр. 3, аутобуси бр. 49 и бр. 94

Телефон: 011/ 2660-422

 

 

 

Ненад Бељинац

Tagovi

Komentari (0)