Спортски риболов: Исхрана штуке

Одељење за Екологиjу, Факултет Науке и технологиjе, град Дебрецин, Мађарска

Натура – удружење (друштво)  за проучавање и заштиту природе,

 Милана Ракића 20, СРБ-25000 Сомбор

Мало jе тога познато о правоj исхрани штуке (Esox lucius L.) у потпуно природним, нетакнутим воденим стаништима на Балкану. У раздобљу од 2006. до 2010. уловљено jе 528 примерака штуке на 20  локациjа у три различита водена станишта. Штука jе ловљена удицом минимално четири пута месечно. Штуке су углавном хвата­не у jесен, с наjвише улова у октобру. Осим тога, у jесен jе забележен и наjвећи интензитет храњења. У желуцима штука пронађено jе укупно 15 врста рибљег плена. Наjчешћа риба плен била jе бабушка (Cara­ssius auratus gibelio), следиле су бодорка (Rutilus rutilus) и уклиjа (Alburnus alburnus). Закључено jе да се састав рибљег плена и удео кичмењака и бескичмењака  у плену углавном разликуjу од других истраживања, вероватно зато што су истраживана подручjа била географски различита.

Штука, jедан од топ предатора у нашим водама, али и Европи, Азиjи и Америци и храни се готово искључиво рибом. Она jе усамљени ловац, за разлику од смуђа коjи чешће напада у групама, где су изузетак већи примерци смуђева коjи су, такође усамљеници, или иду у пару, мужjак и женка.  Штука насељава слатководне споротекуће реке, jезера, баре, канале северне земљине хемиспхере. Има веома важну улогу у одржавању екосистема вода. Штука, заjедно са осталим грабљивицама у нашим водама модификуjе броj врста риба и њихову укупну заступљеност. Морфолошки и анатомски штука jе прави грабљивац. Кратак jедњак, велики желудац и кратко задње црево указуjу на типичног месоjеда. Занимљиво jе и веома познато нашим риболовцима, коjи су то открили чишћећи штуке, да jе њен желудац способан прогутати плен њене сопствене величине, па и већи. Готово jедина препрека jоj jе распон вилица да би прогутала толики плен. Младе штуке, величине до 50 mm се хране искључиво  нижим врстама чланковитих животиња у води, сићушним планктонским раковима и инсектима. Ракови се деле на ниже (Entomostraca) и више ракове (Malacostraca). Како расте, њен плен постаjу наjпре мање рибе али и други бескичмењаци и кичмењаци. Максимална величина њеног плена расте у складу са њом, али и велике штуке jеду мањи плен, тако да та релациjа ниjе правило. Закључак jе да њен избор зависи пре свега од понуде рибе. Између 5.45 и 81.4 примерака по m²jе забележен канибализам, исхрана сопственом врстом. Раниjи погрешан закључак jе био да jе штуки канибализам понашање због  хране, међутим, температура и њене разлике, као и недостатак места за сакривање, (природних склоништа у води) доводе такође до канибализма, што jе такође веома занимљиво откриће. Штука се такође храни птицама и мањим сисарима коjи се нађу у води. То су птице коjе живе покраj воде, пливаjу и лове рибу, попут патки, гњураца, ронаца, водомара, и сл. Као и мишевима и пацовима.

За териториjу овог истраживања узета jе Воjводина, нарочито северозападни део, Дунав, његове притоке и изливени делови коjи чине мање или веће баре, и jезера, затим мрежа канала Дунав-Тиса-Дунав, jезера и баре након повлачења Дунава после изградње бране, и након повлачења Тисе. Воjводина jе савршени терен за овакво истраживање. Испресецана воденим, споротекућим и стаjаћим површинама, богатим воденом вегетациjом, она представља готово идеално станиште ове грабљивице. У лову штука за испитивање коришћени су и природни и вештачки мамци. Бележени су димензиjе рибе, датум улова, доба дана, место улова и пол рибе. Садржаj желуца сваке jединке jе снимљен.

Укупно jе испитано 528 примерака, између 2006. и 2010. год. И то просечне величине 45, а било jе примерака од 38.1 до 51.9 цм. и просечне тежине 728 до 1219.1 кг. Занимљиво jе да jе броj женских jединки већи од броjа мушких, и то 338 женских на према 190 мушких jединки од укупног броjа уловљених штука. Анатомски, између мужjака и женки су постоjале увек разлике у облику и димензиjама тела, док jе тежина између њих мање варирала. Наjвећи броj уловљених штука био jе у месецу октобру, док jе наjнижи забележен у дубокоj зими, касном пролећу и фебруару месецу.

Из садржаjа стомака свих испитаних примерака, утврђено jе следеће : наjчећи плен био jе Carassius auratus gibelio или мелез, бабушка. Канибализам jе забележен у мањем проценту од очекиваног, 3.4 % од укупног броjа испитаних примерака, 6.9 % садржаjа jе обележено као група “других врста риба као плена “, и у њу спадаjу : Деверика - Abramis brama,  Шаран - Cyprinus carpio,  Амур- Ctenopharyngodon idella,  Балавац- Gymnocephalus cernuus, Толстолобик - Hypophthalmichthys molitrix,Патуљасти сомић –цверглан- Ictalu­rus nebulosus, Безрибица или Амурски чебачок- Pseudorasbora parva,  Смуђ - Sander lucioperca..  У само 1.7 % испитаних jединки нађени су кичмењаци, попут мишева и пацова, жаба.

Након бабушке, наjброjниjи плен нађен у желуцима испитаних jединки била jе Rutilus Rutilus – бодорка, затим,Alburnus Alburnus – Уклиjа, кауглер или и само кедер код нас, затимПуцавац, (горчак, гаовица, кучахал, платичица, банатски кедер, плавоjка) - Rhodeus sericeus, затим Lepomis Gibbosus – сунчаница, затим Црвенперка (Scardinius Erythrophthalmus) и на краjу, поменути канибализам у малом проценту, у садржаjу одређеног мањег броjа примерака, пронађена jе и сопствена врста - Esox Lucius –штука.

Уловљени већи броj женских jединки указуjе на њихову већу и чешћу потребу за храном, ( чешће су од мужjака нападале наше мамце ) што jе нарочито дошло до изражаjа након мреста jер jе то енергетски захтеван биолошки процес за женке. Међутим, време мреста често варира од географских зона. Енглеска истоветна студиjа показуjе супротно, по њиховим научно-истраживачким радовима у овоj области, штуке су се интензивно храниле током лета и jесени, за разлику од ове студиjе коjа показуjе да су од маjа до краjа jула месеца, затим месеца децембра и месеца фебруара наjређе узимале мамце.

Доласком караша (Carasius carasius)  из Кине, у другоj половини 20. века, у Европу, и његово брзо размножавање и ширење у свим водама утицало jе на то да, поред бабушке, буде jедан од главних на мениjу. Занимљиво jе да jедна немачка студиjа из 1991. год. из ове области, показуjе да jе штука радиjе jела црвенперку током лета, а затим сунчаницу како се ближила jесен. У Енглескоj, занимљиво, штучиjи главни мени чине наjпре бодорка, затим гргеч, па европска jегуља (Anguilla Anguilla).

У недостатку рибе, штуке се прилагођаваjу и jеду оно што се може наћи у води, и веома дуго могу опстати само на бескичмењацима, попут  инсеката. Закључак испитивања jе да се периоди интензивног храњења штука разликуjу међу различитим географским подручjима, као и плен коjим се хране. Плен се разликуjе услед разлика у заступљености врста коjима се хране у различитим водама, те jе наjчешће заступљена врста у некоj води и наjчешће на мети овог предатора. Ово jе веома важан закључак и он потврђуjе оно што су и  наши риболовци сами, емпириjски временом закључили, а то jе да jе наjбољи живи мамац за штуку она риба коjе у некоj води наjвише има. Проценат бескичмењака и кичмењака  пронађених у садржаjу желудаца испитаних jединки jе био сличан као и у другим студиjама из других географских подручjа у Европи, што jе такође важан закључак jер показуjе да штука ипак преферира рибу као плен у односу на сва остала жива бића у води.