У оквиру циклуса „Југославија и Информбиро 1948-1956”, проф. др Александар Животић одржаће предавање под називом „Да ли се спремала војна агресија на Југославију?” у среду, 27. фебруара, у 12 сати, у Свечаној сали САНУ.
О предавању: „Да ли се спремала војна агресија на Југославију?”
Почетак сукоба између Југославије и земаља окупљених око Совјетског Савеза је имао различите политичке, идеолошке, економске и војне димензије. У тренуцима распламсавања сукоба од јесени 1949. на југословенској страни се створило уверење да се држава суочава с претњом војне интервенције Совјетског Савеза и његових „сателита“. Зато се намеће питање да ли се радило о стварној претњи оружане агресије, страху који је настао као последица суочавања с дојучерашњим савезницима или политичком средству западних земаља којим је требало продубити постојећи сукоб и Југославију приближити западном свету? Заоштравање сукоба, интензитет антијугословенске кампање у медијима источноевропских земаља, учестали погранични инциденти и јачање совјетских и „сателитских“ војних снага у окружењу, учинили су да југословенске војне власти посумњају у припреме војне интервенције. Истовремено, САД и Велика Британија су процењујући да Југославија може да се нађе у окриљу западног света само у случају постојања осећаја опасности с Истока настојале да различитим политичким, војним и психолошко-пропагандним мерама појачају осећај страха од совјетског војног ангажмана на Балкану и на тај начин поспеше процес свеобухватног југословенског „пута на Запад“. Анализа извора совјетског порекла, као и земаља његових савезница показује да није постојао план војне интервенције у Југославији, а да су војни ефективи „сателита“ јачани као одговор на формирање Северноатлантског војног савеза.
О предавачу
Др Александар Животић (Београд, 1981). Дипломирао на Катедри за историју Југославије Филозофског факултета у Београду 2005. где је 2007. магистрирао и докторирао 2010. Од 2006. је био запослен у Институту за новију историју Србије, а од 2012. ради на Катедри за историју Југославије Филозофског факултета Универзитета у Београду као доцент и од 2017. ванредни професор. Објавио је осам монографијa, два зборника докумената, приредио пет мемоарских списа и112 чланaкa у домаћим и страним часописима и зборницима радова. Учествовао на више научних скупова у земљи и иностранству. Био гостујући предавач на неколико европских универзитета.
Драгана Младеновић
Објави коментар