ШЕХЕРЕЗАДА

                            

                                

 

 

РЕЖИJА: СЛОБОДАН БЕСТИЋ,

ДРАМАТУРГ: ФИЛИП ГРУJИЋ,

СЦЕНА И КОСТИМ: ДУШИЦА КНЕЖЕВИЋ,

ДИЗАJН ЗВУКА: ЗОРАН JЕРКОВИЋ,

ЛЕКТОР: др. ЉИЉАНА МРКИЋ ПОПОВИЋ

 

 

Играjу:

ДРАГАН СЕКУЛИЋ

АЛЕКСАНДРА БИБИЋ

ДОБРИЛА СТОJНИЋ

 

 

Премиjера: 6. октобра 2017. године

Почетак: 20.00

 

 

 

 

 

 

представа се игра у Дорћолском народном позиришту

адреса: Солунска 24

карте се могу купити на лицу места

                                   

Синопсис:

Прича о цару Шахриjару

 

Млади цар, коjи лудо воли своjу жену, открива да га вара са робовима. Ван себе од од беса, напушта палату.

-Боље да умрем него да живим. Не треба ми царство док не видим да ли се и другима догађа то што се мени догодило.

Ођаше до обале мора и седне испод дрвета. Поjављуjе се ифрит (духовно биће) и слеће у близину дрвета. Из некаквог сандука извади прелепу девоjку. Положи главу на њено крило и заспи. Девоjка угледа Шахриjара и позове га.

-Сад ме жестоко поjеби иначе ћу да пробудим џина и убиће те.

Шахриjар у страху пристаjе. Кад jе свршила, жена му показуjе гомилу прстенова (570).

-Сваки власник ових прстенова ме jе имао када jе ифрит спавао. Нико не може да спречи жену да добиjе оно што жели.

Разочарани Шахриjар се враћа у двор и убиjа жену и робове. Од тада сваке ноћи узима девицу и уjутро jе убиjа.

После три године нема више жена. Везирова кћи Шехерезада одлучуjе да се уда за њега и спасе муслиманске кћери.

Прве ноћи започиње причу коjа се у зору прекида.

Прича о Абризи

Персиjски принц Шаркан креће у воjни поход у хришћанске земље. Ноћ jе. Он се издвоjи да осмотри околину. У шуми поред jезера лепотице се забављаjу. Наjлепша их позива на рвање. Побеђуjе.

Старица jе изазива. Рву се голе. Победи девоjка, принцеза Абриза. Порве се и са њим и победи га.

Пошто су га откриле, позиваjу га у двор. Одлази са њима и проводи неколико дана. Сваку ноћ оне долазе, забављаjу га. Девоjке га зачикаваjу – еротске игре ( текст из приче о хамалу и проституткама). Абриза не учествуjе у томе. Она му пева на арапском, играjу шах, побеђуjе га. те се он заљубљуjе. Она схвата ко jе он а прави се да не зна. Криjе га jер се и она заљубила.

Старица их издаjе. Нападаjу га витезови. Све их победи. Она му помаже обучена у оклоп секући све своjе људе. Одлучуjе да побегне са њим и пређе у ислам.

 

Прича о младићу коjи тражи мудрост

Грчки мудрац Даниjел ниjе имао деце. Пред краj живота Аллах га благосиља и жена му остаjе трудна. На самрти Даниjел поручуjе жени да њиховом сину да пет листова књиге мудрости када одрасте.

Рађа се син Хасиб. Глуп и неталентован, лењ, али астролози су му прорекли да ће имати сjаjну судбину само ако преживи jедну невољу у младости.

Младић одлази у шуму да помаже дрвосечама. У пећини нађе благо (мед) коjе му они на превару узму и њега баце у jаму. Маjци саопштаваjу да jе погинуо.

Хасиб проналази пролаз и креће на пут по доњем свету. Наилази на царицу змиjа. Она га прихвата, угости и приповеда му о предивном младом и паметном принцу, Вирд хану коjи задивљуjе двор своjом умношћу (текстови о правилима живљења, владања, вођења љубави, хигиjени, политици, трговини...)

 

Хасиб жели кући. Царица змиjа га моли да никада не уђе у хамам jер ће то за њу бити смрт. Он обећава и она га ослобађа. На путу у горњи свет среће фантастична бића, анђеле и паклена бића коjа му представе космос и таjне божиjег света. Раjска птица га врати на земљу.

Маjка га срећна дочекуjе. Он наравно одлази у хамам где га ухапсе и одведу пред болесног цара да га излечи. Мора да донесе царицу змиjа да би jе цар поjео. Хасиб се враћа по њу. Она га укори, али пристане да се жртвуjе. Хасиб мора да поjеде део њеног тела и тако стиче знање о астрономиjи, геометриjи, математици, лечењу, биљкама и о животињама. Цар поjеде други део змиjе и оздрави. Поставља наjмудриjег Хасиба за везира.

Хасиб тражи од маjке пет листова мудрости. Они су потпуно празни.

Последња ноћ

Шехерезада завршава причу. Шахриjар jе потпуно трансформисан, излечен, благ и пун нежности. Постаjе праведан владар.

Епилог

Суфиjски стихови о потрази са истином, љубави и чежњи. Божиjи свет jе састављен од копрена а смисао човековог живљења jе пут ка истини без копрена.

Текстови о причи као врховном принципу универзума и људскоj потреби да причом преноси мудрост.

Пролог

Прича о Исаку и ђаволу

Ђаво се поjављуjе као врхунски уметник.      

 

Аутиор фотографиjа Алекса Бартол