Промоциjа књиге кратких прича Љубице Кубуре „Београдски акварел“ биће одржана у среду, 02. марта у 19.30 часова у Малоj сали Коларчеве задужбине. На промоциjи ће учествовати: Петар Пеца Поповић, новинар, рок критичар и публициста, Александра Михаjловић, књижевница и професорка српског jезика и књижевности, Милан Трпковић, директор „Кључ издаваштва“ и ауторка, а музичку подршку пружиће Наталиjа Раjковић из бенда Наталеé.
Друго издање књиге садржи тридесет кратких прича, фрагментарних исечака људских судбина, тренутакаистргнутих из живота поjединца, „прибележених оним нашим подмуклим осећањем: тугом“. Велика палеталикова, од тинеjџера коjи се први пут упознаjу са осећањем љубави, људи у средњим годинама на важнимпрекретницама у животу, људских судбина коjе се пред нашим очима гасе, приче испричане из угла мушкарца, али и дечака; жене, али и девоjке.
Фото: Ема Беднарз
Петар Пеца Поповић, новинар, рок критичар и публициста о књизи Београдски акварел
Збирка „Београдски акварел” Љубице Кубуре jе колаж баjковитих прича. У њима има непобеђеног шмека и ширине духа коjе баштине чувари несрушених зидина. Тако скупљене те приче чине да оваj град буде посебниjи, топлиjи и нежниjи него што данас jесте. Jер женски акварел никад ниjе од мрамора, камена и жељеза. Љубица пише на онаj исти начин како су своjевремено опште дивљење изазивале улицама, кеjовима, сценама и облацима „лепе жене пролазећи кроз град”: Беба Лончар, Оливера Катарина, Никица Мариновић, Љубица Оташевић, Милена Дравић, Миља Вуjановић, Неда Арнерић, Лола Новаковић, Вера Чукић, Весна Вуловић, Биљана Ристић, Ана Лековић, Маjа де Радо, Маргита Стефановић, Тања Бошковић, Соња Савић… Оне пролазе, а разговори престаjу, време губи смисао и сунце никад не залази. Госпођица Кубура jесте у праву да „успомене лоше иду уз Џониjа Штулића”, али ако се одрекнемо успомена, акварелних и поучних прича, онда нам остаjе – шта?
Биографиjа Љубице Кубуре
Фото: Ема Беднарз
Љубица Кубура рођена jе 29. jануара 1988. године у Београду, где тренутно живи и ради. Пише колумне за неколико домаћих портала. Никада не попиjе кафу до краjа. Хода увек у jедноj неисправноj ципели. Савршени живот за њу подразумева ходање по брдима, испиjање вина и вођење разговора о поенти живота. Са непуних 12 година наметнуто jоj да чита Достоjевског. Од њега jе тада одустала и определила се за Чехова. Сада jе наклоњена и jедном и другом.
Улаз на промоциjу књиге jе бесплатан, уз поштовање мера епидемиолошке заштите, уз максимало 100 седећих места у Малоj Сали Коларчеве задужбине.
Објави коментар