Историјски музеј Србије има задовољство да Вас позовe да у четвртак 16. децембра у 11 часова присуствујете промоцији трећег допуњеног издања књиге Градимира Николића „О војводи Танкосићу – Мирно спавај војводо”, коју је ове године објавила издавачка кућа „Графопринт” из Горњег Милановца. Промоција књиге и пратећи програм одржаће се у централној сали Историјског музеја Србије, на адреси Трг Николе Пашића 11.
Промоција ће бити уприличена искључиво за најављене званице и представнике медија, док ће заинтересовани грађани моћи да виде снимак представљања књиге на ју-тјуб каналу и фејсбук страни Историјског музеја Србије већ од петка 17. децембра од 19 часова.
Промоција књиге ће бити праћена музичким програмом, као и говорима истакнутих историчара и књижевника, чему ће претходити уводна реч др Душице Бојић, директорке Историјског музеја Србије. Конферансу ће водити глумац Дејан Јајчанин, који ће и прочитати поједине одломке из књиге. О Војиславу Танкосићу и четничкој акцији говориће историчар др Урош Шешум, доцент на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду. Уредник и издавач Милена Шећеровић ће нешто више рећи о самој књизи, док ће се Градимир Николић присутнима обратити кроз реч аутора.
Целокупан програм ће својим музичким наступом употпунити сопран Наталија Илић, пијанисткиња Драгана Кесић и виолисткиња Сара Минић.
Након успеха претходна два издања, Градимир Николић, унук рођене сестре Војислава Танкосића, пред читаоце доноси нова сазнања о животу и делу славног српског војводе у историјском роману, који представља спој породичног сећања и историјски проверених чињеница.
Мајор Војислав Танкосић (1880–1915) је један од најинтригантнијих српских официра, чије деловање у бројним важним историјским догађајима и дан-данас привлачи пажњу јавности бројним, још увек отвореним питањима.
Један је од оснивача тајне организације „Уједињење или смрт”, познатије као „Црна рука”, учесник у Мајском преврату 1903, борац за духовно и територијално уједињење свих Срба, комитски војвода, херој балканских ратова, помагач младобосанцима у Сарајевском атентату, човек који је и мртав уливао страх аустроугарском окупатору у Великом рату, због чега су његово тело чак и ексхумирали и фотографисали ради похвале у бечкој штампи.
Само је једна нада у моме срцу, само један осећај. Иста стара нада са којом су живели и умирали моји преци, исти узвишени осећај, да небеска правда ипак постоји.
(Градимир Николић)
Ненад Бељинац
Објави коментар