Пад Цариграда и погибија последњег ромејског Цара

Пише: Огњен Војводић

На данашњи дан, 1453. године послије Христа, Османски освајачи под командом Мехмеда II освојиле су Константинопољ – Нови Рим, чиме су учврстили геополитичку освајачку позицију исламске империје на Босфору и Балкану.

Године 1453. мјесеца маја догодио се свехришћански Косовски бој. На данашњи дан Османлије су освојиле Константинопољ – Царски град – Нови Рим, у чијој одбрани је погинуо последњи римски (ромејски) Цар Константин XI Палеолог Драгаш. Као српски Кнез Лазар Косовски, последњи ромејски Цар се жртвовао у одбрани хришћанске вјере и отачаства. Константин XI Палеолог Драгаш је на мјесту гдје су Турци Османлије провалили капију на бедему скинуо пурпурни огртач и све царске ознаке и као обичан војник погинуо у одбрани Константинопоља. Исламски војници су узалудно тражили тијело ромејског Цара да би тријумфовали над њим. Тако је изграђена историјка легенда о „бесмртном цару“ који ће се вратити кроз Златну капију на цариградским зиднама и вратити славу Константинопоља.

Срби са поносом истичу да је Цар Константин Велики, оснивач Константинопоља – Новог Рима рођен у Нишу – Наисос, али и последњи римски Цар Константин XI Драгаш Палеолог је по мајки српског поријекла. – Цар Константин XI био је формално последњи римски владар „наследник Августа и Константина“. Његова титула је гласила Цар Ромеја, што је хеленизован назив за Римљане – Константин XI Драгаш Палеолог у Христу Богу вјерни цар и самодржац (аутократор) Ромеја. Константин је био син последње римске царице Августе Jелене Драгаш Палеолог, супруге цара Манојла II Палеолога. Прије удаје, она је била српска принцеза Јелена, кћи моћног велможе Константина Драгаша Дејановића, унука Теодоре – сестре Цара Душана и његовог севастократора Дејана Драгаша.

„…За вријеме Херувимске пјесме у цркви Свете Софије Турци су ушли у град и провалили у закључани храм. Свештеници који су тог тренутка вршили Велики Вход који никад га нису завршили! Наиме, један од великих стубова храма се отворио и они су са светим Даровима ушли „тамо“. Древна света пророчанства кажу да ће се једног дана наставити херувимска пјесма и да ће они наставити гдје су стали и завршити Велики Вход.“

Геополитички значај Цариграда био је важан јер је контролисао Босфор, спону Европе и Азије. Иако је Константинов град био све што је остало од Источног ромејског царства, његово освајање доносило је освајачу не само велику материјалну корист, већ још већу и значајнију моралну побједу, јер је био симбол царства. Зато је одговор Константина Драгаша на понуду Мехмеда Освајача за предају града гласио: Предаја града није нити моје лично право нити право било ког појединца који у њему живи, јер је наша заједничка одлука да погинемо сви заједно, а не да спасемо свој живот.“