Инспирисан причом Жилбера Адера и текстовима Бертолта Брехта, Ноама Чомског, Улрике Маjнхоф, „Невидљивог комитета“ и другим документима, текст jе написао Роберт Ленард
Ко су данас сањари о коjима говоре "Сањари", има ли тих људи од оног света коjи су jош увек толико невини да веруjу у промену света на боље? Шта jе данас, у времену толике и такве отупљености, истинска побуна и jесмо ли, зарад наjбаналниjе малограђанксе комотности, спремни за њу? Има ли те побуне у позоришту, том имагинарном простору слободе, на сва ова питања покушаће да одговори представа "Сањари - фантазмагориjа jедне револуциjе", чиjа ће премиjера бити 14. Децембра, од 19 сати у Новосадском позоришту/Уjвидеки Сзинхаз.
О томе зашто поставља оваj комад на сцену, редитељ Роберт Ленард каже: "Педесет година од 1968. Педесет година од те политичко-културно-сексуалне револуциjе. Та револуциjа jе умрла, њени учесници су постали, или терористи, или примерени грађани новоствореног капитализма. Последња глобална побуна jе мистериjа и дан данас ‒ али управо та мистериjа нуди и могућност да се замисли jедна нова, боља, jош сулудиjа револуциjа. И то данас, у имагинарном простору позоришта.
“Сањари”, и књига Жилбера Адера, и истоимени филм Бернарда Бертолучиjа су интимне приче, приватне сексуално-интелектуалне револуциjе коjа jе паралелна са великим догађаjима изван зидова грађанског стана. Прича о троjци, коjа се упознаjе кроз љубав према филму и уметности и упушта све дубље у похоту, постаjе огледало револуциjе."
Главне улоге играjу: Емина Елор, Даниел Гомбош и Бенце Салаи. Уз њих играjу: Терезиа Фигура, Агота Ференц, Даниел Хуста и Иштван Кереши
Глумци о сањарима...
Емина Елор: "Нема сањара данас.. Нема довољно jаке визиjе. Безидеjни смо и опште место смо... Без оргиналности. Пуни смо комерциjалних и шаблонских идеjа... Нема концепциjе. Праве, вредне и истинске. Има глупости. Пуно глупости има. Заглављени смо код старих шема... Jоj, што сам алтернативан, jоj што сам дубок. Ух, ал' сам сад рекао нешто jако! Досадно jе. И ови сањари... Деца... “
Бенце Салаи: „Нисам потпуно сигуран о чему сањари „Сањара“ сањаjу али веруjем да нам jе свима боље што не живимо у свету коjи замишљаjу три главна глумца, коjи jе наjлакше назвати изопаченим. Свет jе сувише сложен и не може се променити слоганима исписаним на транспарентима, зато не веруjем у акциjе ове врсте. Не стављам упитник на резултате побуне, него њен дугорочни учинак. Сматрати да у данашње време позориште или уметност може допринети променама jе смешно. У представи „Опера ултима“ Новосадског позоришта изговорена jе реченица: "Ова представа („Фигарова женидба“) jе jедном изазвала револуциjу... „... Данас само климамо главом или слежемо раменима. У наjбољем случаjу. Жанрови у коjима се глумци деру у микрофон и суочаваjу публику са свакодневницом постаjу пародиjа самих себе, њима се не постиже ништа. Поштована публика, коjа jе на jедвите jаде дошла у позориште, оде са представе са благо оштећеним слухом. Значи, шта се може урадити? Мислим да 2018. године дерање, разбиjање, суочавање у позоришту ниjе револуционарно, него стереотипно и jадно. Револуциjа може да буде уметнички квалитет, права визиjа, прецизност и предани рад. Овом последњем би прилично допринело то да се рад цени и вреднуjе. Али круг jе затворен док год сви играмо да преживимо...“
Прва реприза jе 21. децембра
Сценографиjа: Роберт Ленард и Золтан Пушкаш
Костим: Золтан Пушкаш
Објави коментар