Награђивани филмови са три континента на 19. Турнеjи Слободне зоне 

Шест наjбоље оцењених остварења са прошлогодишњег Филмског фестивала Слободна зона биће бесплатно приказано овог пролећа на традиционалноj 19. Турнеjи широм Србиjе, од Суботице до Сурдулице.

У сарадњи са локалним културним центрима, домовима кулутре, библиотекама и другим институциjама, у преко 50 градова, општина и места наше земље, до 20. jуна пред публиком ће се наћи четири играна и два документарна филма: „Ми немамо другу земљу” изПалестине, „Увек постоjи сутра” из Италиjе, „Моj наjдражи колач” из Ирана, „Симон с планине” из Аргентине, „Ларс jе ЛОЛ” из Норвешке и „Мага 1909” из Србиjе.

Турнеjа jе почела краjем марта проjекциjама у Заjечару, Пожеги и Краљеву, а наставља се у Бору, Заjечару, Руми, Врњачкоj Бањи, Опову, Приjепољу, Гучи... Цео програм налази се овде.

  1. Турнеjа Слободне зоне – промо видео: https://youtu.be/2SC9NnVahQ0 

На програму су наслови коjи коjи доносе снажне и дирљиве приче о љубави, идентитету, друштвеним неправдама и политичко-друштвеним (не)приликама.

 Mi nemamo drugu zemlju FOTO Slobodna zona - Promo (2).jpg

Фото:Слободна зона промо

Свеже овечан Оскаром за наjбољи документарни филм, „Ми немамо другу земљу”, дебитантско остварење четворочланог Палестинско-израелског колектива, прати Базела Адру, младог палестинског активисту из Масафер Jате на Западноj обали коjи се од детињства бори против системског рушења кућа и масовног протеривања његове заjеднице од стране израелских власти. Њему се у тоj борби придружуjе и вршњак, израелски новинар Jувал Абрахам, коjи покушава да своjим сународницима пренесе реалну ситуациjу са лица места.

Велики успех коjи jе оваj документарац доживео широм света, освоjивши скоро 70 разних награда, крунисан jе признањем Америчке академиjе за филмску уметност и науку на 97. додели Оскара почетком марта.

Uvek postoji sutra FOTO Slobodna zona - Promo (7).jpgФото:Слободна зона промо

Црнохуморну хит драму „Увек постоjи сутра”, коjа jе у Италиjи била гледаниjа од „Барбике” и „Опенхаjмера”, потписуjе Паола Кортелези као редитељка, сценаристкиња и главна глумица. Она тумачи Делиjу, домаћицу у послератном Риму коjу вербално и физички злостављаjу супруг и свекар. Иако смештен у прошлост, филм jе покренуо jавну дискусиjу у Италиjи о породичном насиљу, фемициду и правима жена указавши да се, по овим питањима, мало тога променило. 

На додели Донателовог Давида (италиjанског еквивалента Оскару), филм jе освоjио шест признања.

Moj najdraži kolač FOTO Hamid Janipour.jpg

Фото: Hamid Janipour

Jедан од наjбоље оцењених филмова у званичноj конкуренциjи 74. Берлинског фестивала, „Моj наjдражи колач” режирали су Иранци Бенташ Санаиха и Марjам Могадам. Реч jе о нежноj драми о усамљеноj удовици коjа позива таксисту у стан, с намером да прекине своjе самотне дане. Ово jе jедан од првих филмова коjи приказуjе жену без хиџаба од доласка на власт тврдокорног исламског режима 1979, са ретко виђаним сценама у коjима жене пиjу алкохол, пуше цигарете или љубе мушкарце... Због свега тога, редитељи се налазе у кућном притвору и чекаjу суђење, док им стижу анонимне претње смрћу... 

Филм jе у Берлину добио Награду екуменског жириjа и признање Удружења филмских критичара ФИПРЕСЦИ, а награђен jе и на фестивалима у Чикагу, Калгариjу, Барселони и Београду – на 20. Слободноj зони понео jе Посебно признање Међународне селекциjе.

Maga 1909 FOTO Tanja Drobnjak.jpgФото: Таања Дробњак

Прва новинарка у Србиjи, феминисткиња, активисткиња и пионирка модерне игре, Мариjа Мага Магазиновић (1882 – 1968) посетила jе Берлин 1909. године где jе, између осталог, похађала и школу Исидоре Данкан. Та посета заувек jе променила њен живот и историjу модерне игре у Србиjи. Видео уметница и монтажерка Бранка Павловић снимила jе експериментални документарац „Мага 1909” у коjем jе дочарала ову изузетну жену кроз кореографиjу у извођењу играча из Београда и Берлина, на оригиналним локациjама где jе Мага радила, студирала и наступала. 

Млади и инклузиjа у сржи су наратива два филма.

 Lars je LOL FOTO Nordisk Film.jpg

Фото: Nordisk Film

„Ларс jе ЛОЛ” Аjрика Сетера Штордала jе прича о девоjчици Аманди коjа добиjа задатак да буде ментор новом другу из разреда, Ларсу, коjи има Даунов синдром. Ужаснута идеjом да буде у центру пажње, Аманда оваj задатак сматра за „друштвену катастрофу”, убеђена да ће jе Ларс избламирати, али, на њено велико изненађење, њих двоjе постаће добри приjатељи.На 75. Берлинском филмском фестивалу прошлог месеца филму jе додељена награда за наjбољи играни филм за децу по избору Европског удружења дечjег филма (ЕЦФА), jедина коjу додељуjу професионалци из филмске индустриjе. На 20. Слободноj зони проглашен jе за наjбољи филм селекциjе за тинеjџере (ЕУ Теен Зоне).

 Simon sa planine FOTO Slobodna zona - Promo.jpg

„Симон с планине” Федерика Луиса Тачеле прати младића Симона коjи, кроз искуство са децом са посебним потребама, мења своj поглед на свет jер га она уче како да се опусти и пригрли животна задовољства. Филм jе добио Велику награду пратећег програма Недеља критике на 77. Канском фестивалу.

Турнеjа Слободне зоне представља jедан од наjзначаjниjих проjеката децентрализациjе квалитетног филмског садржаjа у нашоj земљи. Кроз оваj jединствен подухват, Слободна зона тежи да изгради и образуjе филмску публику у мањим срединама где су културни догађаjи овог типа често недоступни.

Инициjатива постоjи готово од самих почетака фестивала, коjи већ две децениjе у новембру окупља љубитеље филма у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагуjевцу. Њен циљ jе да, бесплатним проjекциjама одабраних остварења из главног програма, уприличи филмски доживљаj у биоскопском амбиjенту и гледаоцима у мањим местима.

Турнеjу Слободне зоне подржало jе Министарство културе Републике Србиjе

 

Треjлери за поjединачне филмове:

Ми немамо другу земљу – https://youtu.be/yaAEHWh6ya8

Увек постоjи сутра – https://youtu.be/nHF3ZFRSNSo
Моj наjдражи колач –  https://youtu.be/ftcE7EUtN6Q
Мага 1909 –  https://youtu.be/yXXQ3kwgYTc
Ларс jе LOL –  https://youtu.be/MElyPxqqSNU
Симон с планине – https://youtu.be/WBi2FKZ6H2k



 

Миона Ковачевић

Tagovi

Komentari (0)