"Мала мађарска порнографиjа"

Новосадско позорште/Ujvideki Szinhaz ; 5. фебруара

Мала мађарска порнографиjа", коjу, испирисан причама из романа "Хармониа цаелестис", "Исправљено издање" (своjеврсном наставку "Хармониjе цаелестис") и "Мале мађарске порнографиjе" Петера Естерхазиjа, режира Никита Миливоjевић редак jе позоришни бисер. У две главне улоге поjављуjу се Золтан Ширмер и Арон Балаж. Уз њих играjу: Емина Елор, Даниел Хуста, Арпад Месарош, Агота Ференц и Роберт Ожвар. Ево детаља...

О чему jе "Мала мађарска порнографиjа"?

Само велики људи спремни су за велика дела, за храбре потезе. Само храбри могу да се суоче са истином, само они могу да понесу крст коjи свака велика истина носи. Прослављени мађарски писац Петер Естерхази ниjе марио за своjу славу и углед, за то како ће све да изгледа када се сазна да jе његов отац, коме се неизмерно дивио, био заправо шпиjун. Естерхази jе хтео истину изнад свега, држећи се Аристотелове: "Драг ми jе Платон, али дража истина". Ово jе прича о томе како сваки потез наших предака али и оно што ми радимо данас има далекосежниjе поседице од пуког тренутка у времену... Ово jе jедна од ретких, тихих представа, коjа одзвањаjу, на меланоличан, на моменте духовит начин. Филозофски промишљена режиjа Никите Миливоjевића, дубока уроњеност у тугу и бол главног jунака, опиjаjућа маштовитост у причању приче о оцу коjи jе издао сина, публику раскопчаваjу на начин на коjи се до сада ниjе десио у Уjвидеки синхазу...

Никита Миливоjевић, редитељ “Мале мађарске порнографиjе”:

“Представа ‘’Мала мађарска порнографиjа’’ jе настала из три различита романа ‘Петера Естерхазиjа:  ‘’Хармониа цаелестис’’ , ‘’Исправљено издање’’ , (коjе jе у ствари своjеврсни наставак ‘’Хармониjе цаелестис’’) и ‘’Мале мађарске порнографиjе’’ . 

Од сва три дела за мене jе наjфасцинантниjи било ‘’Исправљано издање’’ тако да jе он у сижеjном смислу и основни оквир представе . Истовремено, не памтим да ми се jедан наслов толико допао као што jе : ‘’Мала мађарска порнографиjа’’. Он, наиме, тачно изражава моj доживљаj света у овом тренутку . Наравно да мађарска порнографиjа лако може да буде и српска, европска, односно светска. Када кажем ‘’порнографиjа’’, онда не мислим уопште на еротски смисао те речи, већ више метафорично. Мислим, рецимо, на чињеницу да Доналд Трамп , коjи jе мултимилиjардер, заступа интересе сиромашних и радничке класе, и они за њега гласаjу!?… За мене  jе то некаква врло бизарна ‘’порнографиjа’’… Или све ово кроз шта пролази Европа, са Брегзитом, избеглицама, границама … На краjу краjева, кроз шта пролазимо сви ми већ дуги низ година. Има нешто страшно лицемерно и порнографско у томе како уопште функционише оваj свет .

Конкретно, у причи Петера Естерхазиjа ради се о откривању ужасно неприjатне породичне истине коjа мења потпуно живот главног jунака . У том смислу постоjи jедна готово античка димензиjа у роману, могао би за тренутак да нас подсети на Едипа рецимо… У jедном тренутку главни jунак каже како jе заблуда оно што видимо, односно да jе истина увек негде испод површине. На површини обично ствари увек изгледаjу много боље, у некаквом привидном реду , хармониjи … Али испод се увек налази неки ‘’костур у орману’’. То манипуслисање истином jе уjедно и основни разлог да радим ову представу .

Што се тиче сарадње са мађарским позориштем, она jе била онаква како само редитељ може пожелети да буде.  Када сам почео да радим, увек када би ме неко питао где сам и шта ново радим , чим бих поменуо Уjвидеки синхаз, чуо бих: “Они су одличан глумачки ансамбл‘’ и слично… Тако да ми jе било врло занимљиво да проверим како jе то уопште постало нешто као опште мишљење. И мислим да сам током рада са њима то открио. Поред тога што се, пре свега, ради о даровитим глумцима, они су за наше услове невероватно самодисциплиновани. И уопште нису арогантни, тако да jе врло jедноставно и приjатно радити са њима.”

Глумац Золтан Ширмер, наратор у представи:

“Естерхазиjу jе тешко да прихвати чињеницу да му jе отац био шпиjун. Не може да процени, да ли jе то била његова слободна одлука или jе то морао да уради. Естерхази, пак, прича о томе да свако од нас одлучуjе шта ће да уради, он сам ниjе сигуран да ли jе његов отац лош или добар. Сам каже да воли оца али да мрзи шпиjуна у њему. Из досиjеа ниjе сазнао jе ли то отац морао да буде шпиjун. Естерхази се зато мучи, некад jе уз оца, некад против али до краjа нема мира. Присећа се како му jе било добро док ниjе сазнао да jе његов отац шпиjун, писао jе како jе хтео и шта jе хтео а откако jе сазнао страшну истину, све jе пало у воду. Све ствари коjе су се дешавале у његовом животу треба опет да пресложи, да преиспита, до наjмањег детаља, чак и то да ли jе га jе отац из љубави водио на утакмицу или jе то урадио само зато што jе на утакмици имао задатак да неког уходи. С друге стране, писац размишља и о томе, шта би било да отац ниjе пристао да шпиjунира, можда би га убили, онда се не би мучио, не би било ни њих деце коjе jе требало отхранити… Jако jе тешко о свему томе просуђивати. Зависи од човека до човека да ли би осудио некога jер jе шпиjун или би покушао да нађе разлоге да га ипак оправда. За мене лично, он jе шпиjун, а да ли jе то морао да постане, или не, то никад нећемо утврдити. Мислим да ни сам писац ниjе могао да живи с том дилемом и том борбом.” 

Глумац Арон Балаж, отац у представи:

“Прича из представе дешавала се после 1956. године у Мађарскоj. Ако бисмо данас код нас отварали досиjее, и ако би свако морао да каже искрено шта ради, вероватно би цело друштво било у стању шока. Jер, никад не знаш ко jе око тебе, да ли jе твоj комшиjа - комшиjа или jе неко други? Али jа лично не желим тиме да се бавим, jа просто желим да своjу кичму држим усправо колико год jе то могуће. Ако неко може да живи са тим и мирно спава, па нека живи и спава. Све зависи од човека, душе, свести… Немамо ми времена данас да се тиме бавимо, нема предаха, само кад погледаш студенте данас, а и када када сам jа био студент, исто се дешавало, излазило се, протестовало се, друга генерациjа jе данас на улици, нема предаха, као да гледаш веверицу коjа трчкара у оном кругу. У представи пратим инструкциjе шта се прича о оцу, лику коjег играм. Не одлучуjе се у представи, jе ли он крив или ниjе. То питање остављено jе отворено. Тако пробам и jа… Увек кажем да jе глумац свом лику и доктор, и психиjатар, и адвокат. Он мора све три те функциjе истовремено да обавља да би његову истину могао да покаже. Само су ту нагађања зашто jедан човек пристане да буде шпиjун, ни Естерхази ниjе обjавио зашто, можда нема ни у досиjеу зашто и како су га врбовали. Потресна jе то прича, нико се не би радовао када би сазнао нешто слично. Цео живот ти колабира, тотални колапс се деси. Ствари коjе си проживео, jесте, биле су су ок, али у позадини jе стаjало нешто друго - интереси, задаци… А све jе урађено вешто тако да би се покрио и приватан живот, “тако да се не види вез”… То jе као таjни агент али мало горе.“

Ко jе ко у представи?

Наратор                               Золтан Ширмер

Отац                                       Арон Балаж

Удбаши, чиновници, новинари, навиjачи, а затим:

Жена                                      Емина Елор

Стотинар Полачек             Даниел Хуста

Натпоручник Варга        Арпад Месарош

Маjка                                   Агота Ференц

Капетан Фаркаш               Роберт Ожвар, с. а.

Адаптациjа:                        Никита Миливоjевић, к. г.

Кореографиjа:                    Amalia Bennett, k. г.

Сценографиjа, костими

и избор музике:                Никита Миливоjевић i Amalia Bennett, k. г.

Режиjа: Никита Миливоjевић, к. г.

Донатор представе: Управа за културу и образовање града Новог Сада