ЗОРБА МJУЗИКЛ У ДВА ЧИНА СА ПАУЗОМ ОД 15 МИНУТА
текст: Jоsепх Stein
адаптирано према Грк Зорба Никоса Казанцакиса
музика: Jохн Кандер; сонгови: Фред Ебб
Режиjа: Wитолд Мазуркиеwицз
Превод: Стефан Павловић
Препев сонгова: Jасмина Димитриjевић
Кореографиjа: Jована Тодоровић
Деjан Оташевић
Сценографиjа: Ана Колбjанова
Костимографиjа: Jелена Jањатовић
Сценски покрет: Jована Тодоровић
Дизаjн светла: Радомир Стаменковић
Корепетиторка солиста и хора: Љубица Гашпаровић Jевтовић
УЛОГЕ:
Зорба............... Саша Пилиповић
Нико................. Ненад Вулевић
Хортензиjа........ Jасмина Димитриjевић
Судбина............ Милица Маjсторовић
Удовица............ Љубица Гашпаровић Jевтовић
Маналакос / Карло – италиjански адмирал......Александар Милоjевић
Мавродани / Фjодор – руски адмирал......Драган Стокић
Мордони / Пjер – француски адмирал.......Драгослав Танасковић
Петрос / Ричард – енглески адмирал........Петар Лукић
Павли............Богдан Милоjевић
Свештеник Захариjе......Иван Видосављевић
Атена................Мариjа Ракочевић
Мимико.............Душан Станикић
Софиjа................Jована Ракићевић
Марина..............Снежана Марковић
Плесачи: Сандра Луковић, Снежана Марковић, Jована Ракићевић, Хелена Ђусић, Урош Димитриjевић, Немања Шапић. Хорски певачи: Саша Пилиповић, Jасмина Димитриjевић, Љубица Гашпаровић Jевтовић, Александар Милоjевић, Драгослав Танасковић, Jована Ракићевић.
Инспициjент: Никола Стевовић; Шеф технике: Ненад Милорадовић; Светло: Никола Манић; Тон: Добрица Андрић; Декоратери: Владисав Бркић, Страхиња Ђорђевић, Зоран Стевановић, Душан Милановић, Бобан Jовановић; Реквизита: Саша Ђорђевић, Мариjа Вуjичић; Гардероба: Драгица Илић, Мирjана Тодоровић; Шминка: Мариjа Курћубић; Кроjачки радови: Мирjана Допуђа, Слађана Милошевић, Томислав Милошевић; Столарски радови: Зоран Jокановић.
Дизаjн плаката и програма: Давид Туцаковић; Фотографиjа: Ненад Борисављевић.
Превод са пољског: Неда Матиjевић Анастасиjевић.
Представа се игра на основу лиценце добиjене од „Цонцорд Тхеатрицалс“, Њуjорк.
О представи
Реч jе о уживању у животу упркос свему. О виталности. О човеку обдареном посебном мудрошћу (са дозом цинизма), коjи похлепно ужива у животу и плеше да би се изборио са проблемима. Роман Никоса Казанцакиса стекао jе светску славу захваљуjуćи легендарном филму из 1964. у режиjи Маjкла Какоjаниса, са Ентони Квином у главноj улози. Филм jе награђен са три Оскара, а насловна мелодиjа, коjу jе компоновао Микис Теодоракис на основу грчких народних песама, и даље jе jедно од наjпопуларниjих дела филмске музике. Мjузикл Џозефа Стаjна (либрето), Фреда Еба (стихови) и Џона Кендера (музика) стигао jе на Бродвеj горуће 1968. И упркос оштрим коментарима критичара коjи су тврдили да jе тема претешка за сцену, био jе то спектакуларни успех (преко 300 извођења, Тони награда за сценографиjу и номинациjе у седам других категориjа; аутори стихова, костима и сценографиjе освоjили су престижну награду „Драма Деск”). Продукциjа из 1983. била jе jош успешниjа, са наступима, између осталих, Ентониjа Квина и и Лиле Кедрове (добитнице Оскара за улогу Хортензиjе у филмскоj верзиjи Грка Зорбе).
Реч редитеља
„У Зорби глумци креираjу стваран свет у коме љубав и задовољство коегзистираjу са љубомором и суровошћу. Пола-пола. Без наслањања на триjумфалну радост постоjања, али са дубоким уверењем да пошто се живи само jедном, мора бити места за све у овом животу. До смрти, лажи и неправде, jер већ моменат после смрти наступиће страст, после сусрета – раздваjање. Захваљуjући оваквом тумачењу, представа добиjа изненађуjуćе психолошке призвуке и може се читати на много начина. А музичка форма постаjе само изговор за дирљиву драму.“
Биографиjа редитеља - Витолд Мазуркиjевич (Witold Mazurkiewicz)
Глумац, редитељ, директор Пољског театра из Бjелско-Бjале. Суоснивач и jедан од чланова Театр компаниjе, коjа jе у сарадњи са Провизориjум театром постигла броjне и значаjне успехе. Са Jанушом Опринјским режирао jе, између осталог: Фердyдурке, Транс-Атланyтк Витолда Громбовича, Bite the DustТадеуша Ружевича, Scenes from the life of Mitteleuropa (Pometnje pitomca Terleza) Роберта Музила.
Освоjио jе броjне награде за глуму и режиjу на фестивалима у Пољскоj и широм Европе. Добитник jе Медаље за заслуге у култури (2015). Творац и дугогодишњи директор SĄSIEDZI Фестивала позоришта Средње Европе, такође jе радио као уметнички директор камерне сцене Рампа театра у Варшави, а од 2013. jе генерални и уметнички директор Пољског театра из Бjелско-Бjале.
Мjузикли Зорба Стаjн, Еб и Кендер (2014) и Човек од Ла Манче Деjла Васермана (2016) коjе jе режирао на сцени Бjелско постигли су велики успех и номиновани су за награду „Златна маска” у неколико категориjа – за режиjу и „представу године”, а имали су континуирану популарност међу гледаоцима у наредним годинама.
Последњих година успешно jе режирао хит комедиjе у Пољском театру и на другим сценама укључуjући дела Марка Камолетиjа Boing-boing (2016) и Француски пасиjанс (La Bonne Anna) (2018); Реjа КуниjаMayday (Run for Your Wife) (2019), Hotel Vestminster (Two into One) (2020); Kena Ludviga Преваранти у сукњи (2021), Ти луди тенори (2022), и друге.
У 2021. Витолд Мазуркиjевич jе прославио тридесет пет година уметничког рада, а последња представа настала у његовоj режиjи Мађионичар из Лублина (Der Kunzenmacher fun Lublin) (2022), уjедно jе и педесета продукциjа Пољског театра током његовог управљања.
Остале награде: „Fringe First” на Фринџ фестивалу у Единбургу; Гран-при на Фестивалу малих сценских форми у Риjеци; Награда за режиjу на Фестивалу малих сценских форми у Риjеци; Награду за наjбољег глумца на Фестивалу малих сценских форми у Риjеци; Гран-при фестивала КОНТРАПУНКТ у Шчећину; Гран-при Тхеатер Цонфронтатионс „Полисх Цлассицс” Ополе; Награда на Acting Art festivalu у Калишу; Награда за промоциjу пољске културе у иностранству; Главна награда жириjа – награда министра културе Пољске на XXXIX Националноj ревиjи малих позоришних форми Театра КОНТРАПУНКТ; Главна награда за режиjу (са Jанушом Оприњским) на 10. Националном такмичењу у оквиру Изложбе пољске савремене уметности; Награда коjу додељуjе министар културе Пољске за животно дело у области уметности 2010. године...
Објави коментар