Мина Поповић - Драго нам jе што ћемо играти пред нашом публиком

У сусрет Европском првенству 2021.

Све смо ближи дану када ће Европско првенство за сениорке и званично почети. После тачно 10 година, главни град Србиjе поново ће угостити наjбоље одбоjкашице Европе. То нам jе дало одличан повод да разговарамо са нашом репрезентативком Мином Поповић о Европском првенству, као и припремама за ово такмичење. Рођена Краљевчанка коjа игра на позициjи средњег блокера, чланица jе репрезентациjе Србиjе од 2015. године. Са нашим националним тимом до сада jе освоjила шест медаља, од чега су две биле наjсjаjниjе. Када jе клупска кариjера у питању, Мина ће од следеће сезоне носити дрес турског Фенербахчеа, после шест сезона проведених у Италиjи.

Београд ће бити jедан од четири домаћина Европског првенства за сениорке, коjе ће се одржати ове године. Мина jе са нама поделила колико њоj и целоj екипи значи то што ће се jедно од наjвећих такмичења играти пред домаћом публиком. 

-  Сигурно да нам jе свима драго што ћемо имати прилику да играмо пред нашом публиком. Последњих година наша репрезентациjа има традициjу добрих игара и осваjања значаjних медаља на великим такмичењима. Мислим да су људи почели све више да нас прате и да навиjаjу за нас, што ће нам веома значити. Такође ће и њима значити, jер ће имати прилику да гледаjу првенство у своjоj земљи.  

Иако jе Србиjа у више наврата доказала да има потенциjал да се бори за наjсjаjниjе одличjе на Европском првенству, Мина сматра да успех зависи од више фактора. Открила нам jе и коjе репрезентациjе су наjвећи конкуренти на путу до медаље.

- Незахвално jе говорити о томе и мислим да ниjедан спортиста не воли да даjе неке прогнозе и наjаве. Ми свакако желимо да остваримо наjбољи резултат. Наравно, успех зависи од много тога, а на нама jе да радимо на нашоj игри и да тренирамо као што смо то увек радили. Ако то буде довољно, исход може да буде jош jедном онакав какав прижељкуjемо. Европско првенство дефинитвно ниjе лако. На последњем смо играли финале против Турске коjа има доста младих играчица, коjе су сигурно jош напредовале. Наравно, Италиjа има добре индивидуе, као и Пољска. Увек су ту и екипе коjе ће изненадити и одиграти много боље него што то на папиру изгледа.

Средином маjа у Београду jе одржан жреб за Европско првенство. Наша репрезентациjа налази се у наjтежоj групи, али рођена Краљевчанка сматра да то ниjе негативна ствар.

- Можда jе наша група наjтежа, али суштински та екипа коjа освоjи првенство мора да прође и jачу групу и теже противнике касниjе. Имати наjjачу групу ниjе нужно негативна ствар и мислим да ће нас то jош боље припремити за финалне фазе турнира.

После шест сезона у Италиjи, Мина ће од следеће сезоне носити дрес турског Фенербахчеа. Наша репрезентативка открива нам како jе протекла сезона за нама и шта очекуjе у Истанбулу.

-  Мислим да смо прошлом сезоном задовољни сви коjи смо изашли из ње неповређени и без здравствених проблема. Моj приоритет jе био да будем, хвала Богу, здрава. Што се одбоjке тиче, срећна сам што смо успели да одиграмо и завршимо првенство, jер нисмо знали шта ће бити са одбоjком и спортом уопште. Наjважниjе jе да само сезону сви завршили живи и здрави. Када jе реч о Турскоj, за мене jе то нешто потпуно ново jер сам до сада играла само у Србиjи и Италиjи. Биће то jош jедан занимљив изазов и очекуjем да упознам неки нови спортски амбиjент и да се у њему пронађем. Пуно ће ми помоћи што ће ми тренер тамо бити селектор Зоран Терзић, jер са њим радим већ годинама. Мислим да ће бити jако лепо.

Иако се током читавог детињства бавила плесом, Мина jе после jедног летовања одлучила да се опроба у одбоjци, не слутећи да ће jоj она постати животни позив. 

-  То jе интересантно, зато што се то десило сасвим случаjно, иако ништа ниjе случаjно. Jа сам се бавила плесом од када знам за себе. Са 12, 13 година сам превише израсла и тада сам већ била висока као сада. Било jе jако тешко да останем у плесу као девоjчица од 187 центиметара. На мору сам упознала тренера Ану Тиjанић и она jе питала мог тату да ли би сестра и jа желеле да се бавимо одбоjком. Наравно, тата jе оставио избор нама. Моjа сестра jе хтела, а jа сам уз њу као млађа исто кренула да тренирам. Касниjе сам, сасвим случаjно, отишла у Поштар. Тадашњи тренер Предраг Зуцовић jе дошао да гледа другу девоjку, али jе изабрао мене, jер сам била висока и изгледала сам као неко ко би могао да се бави одбоjком и у будућности.