четвртак, 22.5.2025 у 17 сати, Музеj Вука и Доситеjа
Гости: Петар Фехир, писац, дефектолог, аутор књиге “Самодошли”
Горан Газдек, издавач и новинар, Студиjски институт за новинарство, културу и образовање
Игор Гало, глумац и редитељ
Сами Расули, мигрант из Авганистана, дизаjнер
Модераторка: Смиљана Попов, новинарка
Књижевно вече и трибину уприличиће и Филип Жмахер, коjи ће отпевати неколико песама по избору.
“Самодошли”, роман-поема или збирка песама у прози потресне су, дирљиве и дубоко хумане приче из живота о прогнаноj, расељеноj и избеглоj деци коjа су сама (без старатеља или пратње) стигла у Шведску, из ратом и економском кризом захваћених земаља. Главни jунаци ове књиге засноване на истинитим причама су: „Синкор, дечак без гласа“, „Фискен, дечак коjи jе видео поморанџе“, „Рунида, дечак коjи jе дошао два пута“ и „Да Винци, дечак коjи jе оставио рукопис“.
Аутор књиге, иначе дефектолог, Петар Фехир jе радећи с том децом као педагог-терапеут у Шведскоj сакупио њихове тужне судбине и преточио у дело снажног емотивног набоjа.
Аутор на самом почетку књиге подсећа да jе у Шведску само 2015. године дошло 35.000 деце без пратње, претежно дечака. Наjчешћи разлози за бег из своjих домовина су претње, смрт хранитеља, отмица, страх да ће постати деца-воjници, присилни брак, злостављање или трафикинг, илегална трговина људима. Према УНИЦЕФ-у осам од десет анкетираних изjавило jе да су били сексуално искоришћавани на путу према Европи. Истраживања показуjу да таква деца већ по доласку наjчешће пате од посттрауматског стресног поремећаjа, анксиозности и депресиjе. Неретке су тешкоће са спавањем, исхраном и концентрациjом, а забележене су и суицидне мисли и самоповређивање. Оно што им jе заjедничко jе одвоjеност од родитеља, породице, jезика, културе и стила живота коjи су до тада живели. Посебно jе проблематичан почетак, период дезориjентациjе у сусрету с новом земљом, новим jезиком, новом културом, новим начином живота. „Реч о оригиналном делу од самог наслова jер, самодошли jе несумњиво нова реч.
Тешко jе формулисати форму Фехировог дела jер оно може бити и прича, и роман, и есеj и поема. Питање миграната одавно jе исполитизирано, а политика се, већ по вокациjи, бави групом и jавном сфером. Поjединац jе споредан, као и његова интима.
Но, “Фехирови jунаци имаjу име, сопствену причу, изгубљен завичаj и непронађен нови смисао“ написао jе рецензент, адвокат и писац Радован Дожудић. Тема коjом се Фехир бави, као jедан од оних самодошлих jер и сам се, не своjим вољом доселио у Шведску и делио имигрантску судбину, врло актуелна. Регион су преплавиле реке људи, мушкараца и жена, коjи своj бољи живот проналазе међу нама. Повод за бег из своjих земаља можда ниjе исти као jунацима ове књиге, али проблеми с коjима се суочаваjу у сусрету с новом културом приближно су слични. И зато jе ова књига дошла у правом тренутку. Пред савременим друштвом jе велики изазов – како помоћи да се странци што пре, безболниjе и успешниjе прилагоде новим условима живота. Ко зна колико jе Санкора, Фискена, Рунида и Да Винциа међу нама? „Одговор земље домаћина ниjе увек jеднозначан“, пише Фехир у уводу и преноси дилему: да ли се овде ради о адаптациjи или интеграциjи? „Мишљења су подељена. Углавном се хуманитарни приступ понекад меша са економским. Посебно у кризним временима, и посебно у временима демографских осцилациjа“.
Петар Фехир jе хрватско-шведски писац рођен 1955. године у Грбавцу код Грубишног Поља у Хрватскоj. Завршио jе Дефектолошки факултет у Београду, за време студиjа jе био члан Књижевне омладине Стари град. Обjавио jе седам збирки поезиjе и прозе. Аутор jе кратког филма “Живjети од снова”. Играо jе у три кратка и jедном дугометражном филму. Седамдесетих и осамдесетих година прошлог века основао jе и водио позориште “Коцка”, написао jе низ предложака за представе тог аматерског театра. Осим поезиjе и прозе, пише драмске комаде, “предлошке, писма и записнике”, а писао jе и сценариjе за стрипове. Данас обjављуjе на порталима Контуре, Поезиjаонлине, Трагови, Пивница.нет и Тачно.нет. Живи на релациjи Лунд (Шведска) - Фажана (Истра), ожењен jе Београђанком Светланом.
Смиљана Попов
Објави коментар