КАЈАК - Женски jуниорски четверац исписао историjу

Женски jуниорски четверац ушао jе у историjу каjакашког спорта оствареним успесима ове сезоне: европским сребром и светском бронзом. Жофи, Славица, Андреа и Каjа — наше четири jуниорска „бисера“ — постигле су оно што никоме до сада ниjе пошло за руком: да у категориjи jуниорки, у групном чамцу олимпиjске дисцплине (К4 500 м), освоjе медаље на наjвећим такмичењима. Безданка, Новосађанка, Шапчанка и Борчанка заjедно су на окупу непуне три године, а врхунац њиховог заjедничког наступа била jе управо ова сезона, крунисана одличjима.

Како сте доживеле чињеницу да сте први jуниорски женски К4 у историjи Србиjе донеле двемедаље са великих такмичења?

Славица Нашагаћин: „Веома смо срећне и надамо се да jе ово показатељ наше светле будућности у каjаку.”
Жофи Хорват: „Срећне смо што jе наш четверац био наjуспешниjи до сада; ово показуjе да вредимо.”
Каjа Сарић и Андреа Вукашиновић: „Биле смо препоносне и пресрећне. Свесне смо да смо направиле историjски искорак за женски каjак у Србиjи и то нам даjе jош већу мотивациjу да наставимо даље што jаче.”

Како jе текао ваш заjеднички припремни процес за Европско и Светско првенство? Шта стерадиле другачиjе у овим кључним месецима?

Андреа: „Током припрема за Европско и Светско првенство тренирале смо свакодневно на Ади Циганлиjи, биле стално заjедно на припремама и имале тренера уз себе у сваком тренутку, што нам jе много значило за тимски дух и напредак.”
Жофи: „Увек смо имале тренера и спаринг-партнера поред себе коjи су нам помогли. Кључ ниjе у веслању само тог четверца — битно jе паралелно тренирати и у jедноседима.”
Славица: „Заjедно смо радиле тренинге како у четверцу, тако и у jедноседима. Биле смо максимално концентрисане и трудиле се да урадимо све онако како треба.”
Каjа:„Припреме су се одржавале на Ади Циганлиjи; тренирале смо све четири заjедно и увек смо имале пратећи чамац и спаринг-партнера поред нас, што нам jе много значило.”

К4 500 м захтева савршену усклађеност — коjи су трикови и вежбе вама наjвише помогли давеслате као jединствена целина?

Славица: „Да бисмо се ускладиле и да би се чамац добро кретао, требало нам jе доста ‘увеславања’. Радиле смо много вежбица, како на сувом тако и на води. Такође, имале смо и спаринг-партнера коjи нам jе помагао да одрадимо тренинге jош квалитетниjе.”
Жофи: „На загревању се наjпре ‘наместимо’, па тек онда почињемо прави рад. Наjбитниjе jе да сваки покрет радимо заjедно током целе деонице. Фокус jе на jаком завеслаjу, jер треба померити чамац коjи с посадом и опремом има близу 300 килограма.”
Андреа: „Наjвише су нам помогли заjеднички тренинзи за ритам и уjедначеност, као и вежбе на сувом коjе су побољшале координациjу и поверење.”

Како сте се међусобно мотивисале кад jе било тешко и како сте одржавале фокус токомквалификациjа и финала?

Славица: „Подсећале смо се да имамо циљ за коjи радимо и да смо далеко догурале. Фокус током квалификациjа и финала одржавале смо уз помоћ тренера и подршке коjу смо имале око нас.”
Жофи: „На Европском смо виделе колико смо боље од већег дела конкуренциjе и знале да имамо велике шансе за улазак у финале.”
Каjа: „Да бисмо веслале усклађено, радиле смо доста вежбица и на води и на сувом — то нам jе много значило. Подсећале смо се колико смо уложиле труда и рада, биле jедна другоj подршка и фокус одржавале кроз jасне задатке коjе нам jе тренер давао.”
Андреа: „Мотивисале смо се међусобно подршком и вером jедна у другу — присећале се зашто тренирамо и колико нам таj циљ значи; у трци смо биле максимално концентрисане на сваки завеслаj и слушале тренера.”

Да ли jе после европског сребра дошла додатна напетост пред Светско првенство и како сте сес тим избориле?

„Људи око нас углавном нису вршили притисак. Нас четири смо знале да се очекуjе jош jедна медаља — и саме смо jе на неки начин очекивале и прижељкивале. Срећа па нисмо имале велики притисак, jер би то могло лоше да утиче на трку. Желеле смо да докажемо да европски успех ниjе случаjан, али остале смо смирене и фокусиране на веслање. Хтеле смо да потврдимо резултат, трудиле смо се да останемо мирне, веровале у своj рад и фокусирале се само на наше веслање.”-обjашнаваjу девоjке.

Коjи део трке на 500 м jе вама био наjвећи изазов — и како сте га решавале?

Славица: „Наjвећи изазов, по мени, била jе средина трке. Она захтева много физичке спреме, снаге и издржљивости да би се издржало до краjа.”
Жофи : „Наjтеже jе средина стазе — ту други чамци могу да ‘оду’, а можда финиш не буде довољан да их стигнемо.”
Андреа и Каjа: „Наjтежа jе била средина трке када снага опада, а брзина и темпо мораjу да остану jаки и да расту. Превазишле смо то тако што смо се додатно мотивисале и извукле максимум из себе — за тим.”

Како су вас тренери усмеравали да унапредите брзину и издржљивост баш за К4 500 м?

Славица: „Тренери су нас усмеравали првенствено планом и програмом тренинга. Давали су нам много савета и смерница како бисмо што боље одиграле своjу улогу у чамцу.”
Жофи: „На тренингу смо вежбале сваки део трке; имали смо и снимке са тренинга, па смо могле саме да уочимо и исправимо грешке.”
Каjа: „Осим што су тренери осмислили програм коjи jе обухватао снагу, брзину и технику, стално су нас мотивисали да веруjемо у себе и тим.”
Андреа: „Радиле смо пуно спринтова, интервалних вожњи и техничких вежби — то нам jе помогло да будемо брже и стабилниjе у чамцу.”

Да ли jе било техничких или тактичких пропуста у квалификациjама или финалу — и шта сте изњих научиле?

Славица: „Нисмо имале пуно грешака током трка. На Европском првенству jедну трку одвеслале смо технички лошиjе, али смо то одмах у следећоj исправиле.”
Жофи: „У квалификациjама нисмо желеле да се трошимо за директан улазак, поготово на Светском првенству; у полуфиналу смо побегле и нико нас ниjе стигао. У финалу смо хтеле исто, али и друге девоjке имале су сличну тактику.”
Каjа: „Сваку трку одвеслале смо наjбоље што смо могле.”
Андреа: „Грешака ниjе било много; оно што се поjавило, поправиле смо већ у наредноj вожњи.”

Како мислите да ће оваj успех утицати на вашу даљу кариjеру и развоj женског каjака у Србиjи?

Славица: „После овог резултата види се да смо вредне такмичарке и људи ће мало више обраћати пажњу на нас. Надамо се да ће наши успеси подстаћи друге девоjке на рад и труд ради остваривања резултата.”
Жофи: „Ови резултати показуjу да треба улагати у женски каjак — да бисмо биле што боље и имале jош боље резултате у будућности.”
Каjа: „Веруjемо да ће наш успех инспирисати млађе девоjке да се баве каjаком и показати да жене у овом спорту могу да остваре врхунске резултате.”
Андреа: „Оваj успех ће нам донети већу мотивациjу и самопоуздање да наставимо с вредним тренинзима и такмичењима, а истовремено ће подићи видљивост женског каjака у Србиjи.”

Шта бисте поручиле девоjкама коjе тек улазе у К4 500 м и сањаjу велике медаље?

Славица: „Биће пуно препрека и изазова, али не предаjте се и не одустаjте — на краjу се свеисплати.”
Жофи: „Треба квалитетно тренирати и дати све од себе; таj рад пре или касниjе даjе резултат.”
Каjа: „Веруjте свом тиму и тренерима и не одустаjте када наиђу на препреке.”
Андреа: „Само рад, труд и дисциплина доводе до медаља.”

Како усклађуjете тренинге са школским обавезама и имате ли савет за организациjу времена?

Славица: „Усклађивање тренинга и школе зависи од захтева школе. Jа сам у општоj гимназиjи коjа ми дозвољава jедан тренинг дневно — трудим се да из сваког извучем максимум и да их не пропуштам. Што се учења тиче, проценим колико ми времена треба и крећем на време, да касниjе не прескачем тренинг због учења.”
Жофи: „Пуно сам одсутна са часова због припрема и тренинга, али професори имаjу разумевања и касниjе ми даjу прилику за одговарање.”
Каjа: „Идем у Спортску гимназиjу, што ми олакшава усклађивање школских и спортских обавеза. Професори имаjу разумевања, али наjважниjа jе добра организациjа.”
Андреа: „Планирам своjе време унапред — правим распоред и трудим се да искористим сваки слободан тренутак за учење. Ниjе лако, али уз дисциплину може.”

Наредне сезоне четверац ће веслати без Славице коjа прелази у млађе сениорке. Коjи jе вашследећи заjеднички циљ?

Славица: „Следећи велики циљ су Олимпиjске игре у Лос Анђелесу 2028. До тада имамо jош такмичења на коjима се треба поново доказати. Надам се да ћу бити у прилици да се борим за одлазак на Игре у ЛА; да ли у овом или неком другом саставу — видећемо. Следеће сезоне нам се путеви разилазе. Ми смо тим и то смо показале. Веруjем да ћемо заjедно веслати на ОИ — ако не у ЛА, онда сигурно у Бризбеjну 2032.”
Жофи: „Не знамо када ћемо опет веслати заjедно jер Славица прелази у млађе сениорке, а нас три остаjемо у jуниорскоj конкуренциjи.”
Андреа и Каjа: „Ипак, сан нам jе исти — пласман на Олимпиjске игре и представљање Србиjе на наjвећоj светскоj сцени. Радимо вредно и фокусирано како бисмо оствариле ту прилику.”

Пред овим квартетом jе блистава будућност. Пожелимо им да снови постану реалност: показале су квалитет, пожртвованост и класу у jуниорскоj категориjи. На њима jе да наставе у истом ритму — и за будућност женског каjака у Србиjи не треба бринути.