Изложба „Божана – сликар костима“ посвећена нашој великој костимографкињи Божани Јовановић, чаробници магичне и ефемерне, а ипак опипљиве и материјалне уметности позоришне сцене - позоришног костима, коју су заједнички приредиле Ивана Жигон и Душица Кнежевић, биће отворена 7. јуна (18,00) у Музеју Народног позоришта.
Тешко је представити изложбом овог формата један толико обухватан, слојевит, промишљен, израђен, материјалан и истоврмено нематеријалан опус и стваралаштво једног великог уметника као што је Божана Јовановић.
Божана - сликар костима - слуша, гледа, чита, проучава, машта и бележи своја маштања сликајући на папиру, а потом, до последњег детаља осмишљава и реализује више од незамисливих пет стотина премијерних костимографских остварења (за драме, опере, балете) и исто тако незамисливи број појединачних костима који понекад броје неколико стотина по представи.
Божанина изузетна, овом изложбом још увек несагледива и необухватна каријера позоришног костимографа, почиње 1950. године у Београду и траје непрекидно до 2017. године. Радила је „чаробница Божана“ - како је њени глумци, балетски играчи и певачи у овој изложби најчешће називају у својим топлим и садржајним писмима, у скоро свим позоришним кућама наше земље и региона и сарађивала са највећим редитељима, сценографима, кореографима и глумцима... Веома запажена су била и њена гостовања у националним театрима у Москви, Петрограду, Стокхолму, Трсту и Берлину.
У Народном позоришту била је запослена пуних 35 година као костимограф (од 1965 до 2000. године), а листа премијерних костимографских остварења у овом театру броји импозантних 135. И број признања које добила за свој рад је импозантан - преко тридесет највећих награда у овој области стваралаштва.
Без претензија на свеобухватност, ова изложба је, пре свега, емотивна посвета и дубоки поклон уметнику позоришта и уметности уопште; затим, приказ драгоцених костимских скица - за ову прилику прикупљених од породице, колега и пријатеља који су их добили од Божане и сачували; избор фотографија које су забележиле Божанину сарадњу са нашим најдивнијим глумцима и играчима; и, на крају, прегршт, не мање узбудљивих и драгоцених, записа и сећања на рад са Божаном из пера њених сарадника и колега у театру.
Поставком у простору Музеја Народног позоришта и дигитализацијом корпуса артефаката и пратећих података приступило се, можда први пут систематскиje, тешко доступним материјалима и махом необрађеној теми уметника костимографа у позоришту. Ауторке изложбе захваљују свима који су у овом подухвату помогли тако што су несебично поделили своје успомене и сећања, фотографије, ретке податке из архива, предмете из кутија и фиока...
Сарадници на реализацији изложбе били су Радомир Милић (дизајн, прелом и припрема графичких материјала), Јелена Ратковић (припрема и обрада визуелних материјала), Жељко Јовановић (фотографија), Сања Милосављевић (архивски подаци), Јасна Сарамандић (реализација поставке) и Вера Мекић (припрема изложених костима).
Биографија Божане Јовановић:
Божана Јовановић је рођена 23. јуна 1932. године у Београду, а у истом граду, у 89. години 24. децембра 2020. напустила нас је, заокруживши плодно, стваралачки, свој животни век.
Завршила је Академију примењених уметности, одсек сценографије, код проф. Миленка Шербана. После дипломирања, шест месеци је боравила у Паризу код проф. Пола Колена.
Костимографско стваралаштво Божане Јовановић у временском распону од скоро седам деценија (1950-2017) са око 500 премијерних остварења (у позориштима Србије), налази се међу врхунским достигнућима некадашње југословенске позоришне уметности, али је њен удео и у представама које су гостовале ван граница садашњег региона – стицао високе оцене и признања.
Радила је у свим већим градовима старе Југославије, али и у иностранству: Москви, Берлину, Бриселу, Трсту, Стокхолму...
Сарађивала је са истакнутим редитељима: Бојаном Ступицом, Матом Милошевићем, Мирославом Беловићем, , Стевом Жигоном, Паолом Мађелијем, Егоном Савином, Љубомиром Драшкићем, Бором Григоровићем, Миланом Караџићем, Јагошем Марковићем и многим другим из млађих генерација.
Остварила је костиме у десет филмова: Мали човек , Љубав и мода, Капетан Леши, Чудна девојка, Лито виловито... и петнаест ТВ драма.
У Народном позоришту у Београду радила је као костимограф на више од 140 представа, од чега су 25 били балети.
Добила је сва највиша признања у области костимографије на нашим просторима.
МАРКЕТИНГ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА
Татјана Костадинов
Објави коментар