Изложба - НИЗОЗЕМСКА ГРАФИКА
Уторак, 19. март у 13 часова
Први спрат Народног музеја у Београду
Трг републике 1а
Јохан Саделер, Стварање птица и риба,из серије Постање, премаМартену де Восу, после 1588, бакрорез, издање Јохан Саделер,Минхен - Антверпен
Динамични сегменти сталне поставке Народног музеја, у којима се излажу радови на папиру смењују се поставкама након некоико месеци, употпуњујући и освежавајући посету највећој музејској поставци у Србији. У уторак, 19. марта у 13 часовасе на првом спрату изложбеног простора Народног музеја отвара се нова поставка Низоземска графика из колекције Народног музеја у Београду.
У оквиру Кабинета графике Народног музеја чува се 200 радова низоземских уметника насталих у периоду од почетка XVI,завршно са првим деценијама XVIIIвека. У оквиру сталне поставке Народног музеја биће изложено 96 радова по избору др Драгане Ковачић, кустоскиње Збирке цртежа и графика страних аутора у Народном музеју.
Уметност графике је током шеснаестог века постала једно од главних упоришта низоземске културе. Развој графике је у западној и северној Европи текао независно у односу на друге ликовне гране, а темељио се на искуствима графичке продукције и њене друштвене функције која се формирала у последњим деценијама петнаестог века. Графички лист тада постаје уметнички предмет особене естетике коју успостaвљају Маркантоино Рајмонди и Албрехт Дирер. Њихов, нешто млађи савременик, Низоземац Лукас ван Лејден, уметнички се формирао у медију графике. Ван Лејденова уметност је била базирана на хуманизму, слободној интерпретацији тема, оригиналности, иновацијама и сталним истраживањима у граверству, као и на истанчаној и минуциозној изведби и штампи, због чега је постао један од водећих графичара свога доба. Са Ван Лејденом је низоземска графика стекла међународну репутацију, а знатно је утицао и на следеће генерације својих сународника, пре свега Хендрика Холцијуса, Жака де Хејна IIи Рембранта.
Низоземска графика своју експанзију дожиивљава у области између река Мезе, Шелде,и Рајнеод XV до XVIIIвека. Ту се развила специфична култура, утемељена на касном средњем веку. Са нарочитим разввојем градова, попут Брижа и Гента, где се већ у XIII веку формирала грађанска култура са доминантним снажним еснафким удружењима банкара и трговаца, која парирају моћи владара и која имају властити укус и потребе за уметношћу. Ова култура је у периоду од XVIдо XVIIIвека изродила особену уметност, као плод изузетно живих друштвених активности, са великим прометом људи, робе и уметнина. У XVIвеку је Антверпен био посебно значајан центар. Људи су се кретали и мигрирали из неколико разлога: због ратова, економских фактора, вођени знатижељом и трагањем за уметнотошћу, ношени хуманистичко-ренесансним идејама које су их одводиле у Италију, као и унутар ове области и према Француској, Енглеској, као и Немачкој, што је био амбијант и предуслов настајања овако разноврсне и богате уметничке продукције.
Низоземске графике из Народног музеја су набављане највећим делом откупом после 1945. године. Највећа је била колекција Јелене Стеафановић-Сакеларидес, затим Звонка Свитличића, др Хенриха Ледерера, и других.
Објави коментар