Дошао jе, нажалост, и таj дан – остали смо без светске рекордерке и jедне од наjзначаjњих и наjпопуларниjих личности наше атлетике уопште. Придружила се Вера свом тренеру Аци Петровићу са ким jе знала и да се свађа али jе од свих људи на свету њега наjвише ценила и уважавала, ушта смо се више пута уверили. За Вером ће остати огромна празнина коjа неће никада више нестати. Остаће Вера запамћена не само по врхунским резултатима већ и као жена коjа jе за сваког имала лепу реч али и веома оштар jезик према онима коjи би да “лове у мутном”. Била jе небески радник, шта jе та жена могла да одради на тренингу граничи се са несхватљивим. Таквим односом утрла jе пут за касниjе Ацине шампионе – Трлета, Владу, Зору, Драгана, Снежу и ко зна колико jош њих. Славу Ћуприjе Вера jе пронела широм света а Ћуприjа ће сигурно знати како да jоj се достоjно одужи. Као и ми остали у атлетици.
Вера jе у периоду 1962-74. год. чак 69 пута наступала у државноj репрезентациjи по чему jе дуго времена била рекордерка а имала jе част да два пута наступи званично и као репрезентативка Европе. Била jе двострука првакиња Европе у њеноj омиљеноj дисциплини – трци на 800м а са ЕП има jош jедну бронзану медаљу. Мало jе познат податак да jе Вера годину дана пре светског рекорда поставила и рекорд Европе у трци на 880 jарди (2:03,0). Остаће вечито записана, наравно, као светска рекордерка на 800 м (2:00,5 – Лондон, 28. jула 1968.године). Вера jе 1969. год. прешла у Загреб где jе радила са легендарним Лео Лангом а као члан Динама трчала jе први пут испод два минута (1:59,62) док jе на 1500 м забележила одличних 4:12,7. На Олимпиjским играма ниjе успела да освоjи медаљу мада jе учествовала два пута – 1968. год. у Циудад де Меxицу одустала а четири године касниjе у Минхену осваjа пето место у финалу.
Имала jе Вера у своjоj колекциjи и 15 титула првакиње Jугославиjе као и невероватан 51 државни рекорд и титулу jуниорске првакиње Европе тако да jе веома тешко поброjати све њене успехе. Jедном речи – наша Вера спада у наjбоље, наjуспешниjе и наjпопуларниjе спортисте уопште, и то не само Србиjе већ и целе бивше Jугославиjе. Вера jе, по завршетку кариjере, радила као тренер у Крушевцу где jе одгаjила велики броj државних првака и рекордера и где jе, уз помоћ Горана Беговића, направила сjаjан и узоран алетски колектив. Била jе члан JОК а обављала jе разне функциjе и у АСJ и АСС као и Спортском савезу Србиjе. Седам пута jе у неколико анкета проглашавана за наjбољег спортисту Jугославиjе. Одликована jе Орденом заслуга за народ са златним венцем а била jе добитник Маjске награде СОФК Србиjе. Златне значке СФКJ као и Златних плакета АСJ и АСС.
Драга наша Верка, нека ти jе лака земља, памтићемо те док смо живи.
Објави коментар