БЕОГРАД, 5.новембар (ССС) - Мирjана Машић Jововић, jедан од наjбољих стрелаца Jугославиjе и Србиjе свих времена преминула jе данас у Београду после дуге болести
Рођена jе 2.октобра 1949.године. Током кариjере коjа jе траjала више од 20 година освоjила jе 67 медаља на међународним такмичењима у поjединачноj и екипноj конкуренциjи, од тога 17 одличjа на светским и европским првенствима.Три пута jе обарала светски рекорд (два пута као члан екипе и jедном у поjединачноj конкуренциjи).
Током целе такмичарске кариjере била jе члан Партизана и наjтрофеjниjи jе женски спортиста у историjи JСД Партизан.
Припада jедноj од првих генерациjа „црно-белих“ стрелаца. Од кад jе узела пушку у руке показала jе велики таленат и наjавила успешну кариjеру. После свега месец дана тренирања постала jе шампионка Београда за пионирке.
У државну репрезентациjу jе ушла 1969, када jе учествовала на Европском првенству у Паризу и освоjила сребрну и бронзану медаљу као чланица екипе Jугославиjе.
Била jе део историjског успеха jугословенског стрељаштва. Наша репрезентациjа jе до првих златних медаља на шампионатима планете дошла 1970.године у Финиксу. Мирjана Машић Jововић jе тада, заjедно са Десанком Пешут и Магдаленом Херолд, била чланица састава коjи jе постао екипни првак света у две дисциплине - ваздушном и МК пушком из лежећег става и оборио светски рекорд.
Наредне године, на Европском првенству у Зулу остварила jе наjвећи поjединачни успех. Малокалибарском пушком из тростава jе освоjила титулу шампиона Старог континента и поставила светски рекорд (577 кругова), коjи jе био ненадмашен више од седам година.
После Зула jош два пута jе постала првак Европе, оба пута у гађању малокалибарском пушком из лежећег става (1974 и 1983.године).
Учествовала jе на Олимпjским играма у Лос Анђелесу 1984. године и освоjила шесто место у троставу.
Титулу државног првака осваjала jе 23 пута, од тога 16 у поjединачноj конкуренциjи. На домаћим такмичењима освоjила jе више од 400 медаља.
Тренерским послом jе почела да се бави jош као активни такмичар, у Партизану, коjи jе осамдесетих био расадник младих стрелаца. Тренирала jе многе врхунске такмичаре. Кариjеру jе одлучила да заврши када jу jе на првенству државе надмашила њена ученица.
Деведесетих година била jе члан стручног штаба репрезентациjе Jугославиjе и селектор репрезентациjе на Олимпиjским играма 1992.године.
По одласку у пензиjу бавила се сликарством. Радове jе излагала на неколико самосталних и заjедничких изложби.
Добила jе велики броj друштвених и спортских награда и била носилац Националног спортског признања.
Место и време сахране биће накнадно обjављени.
Објави коментар