Академик Богољуб Станковић, истакнути српски математичар, преминуо је јуче, 16. маја, у 93. години живота, у Новом Саду. Рођен је 1. новембра 1924. године у Ботошу крај Зрењанина. Основну школу и гимназију завршио је у Новом Саду. За време Другог светског рата провео је годину дана као затвореник у концентрационим логорима у Мађрској и Немачкој, а један од њих био је и Дахау.
Након што је земља ослобођена, почео је студије математике на Филозофском факултету у Београду. Од 1949. до 1953. године био је асистент на Математичком институту Српске академије наука и уметности и Природно-математичком факултету у Београду. За доцента Филозофског факултета у Новом Саду изабран је 1954. године, 1959. године за ванредног, а 1964. године за редовног професора. По позиву је провео једну годину као професор-асистент (доцент) на Универзитету Сорбона 1959. године.
Све ово време, професор Станковић је ангажован у свим аспектима друштвеног живота као члан покрајинских и државних влада, а посебно у областима образовања и науке.
Посебна заслуга у његовој професорској каријери јесте стварање неколико нових универзитетских предмета из различитих грана математике. Академик Станковић је родоначелник модерне анализе у Новом Саду и Србији. Новосадска школа математичке анализе је формирана на семинару који је водио 55 година.
Поља научног интересовања професора Станковића били су функционална анализа и пре свега, теорије уопштених функција и њихова примена. Био је заинтересован и за разне механичке моделе.
Објавио је шест монографија и око сто и педесет радова. Монги од њих објављени су у истакнутим математичким часописима, као што су часописи CRAS, J. Diff. Equations, Studia Mathematica, J. London Math. Soc., Успеки мат. наук. ...
За време успешне педесетогодишње универзитеске каријере, професор Станковић био је на челу Института за математику, декан Природноматематичког факултета и ректор Универзитета у Новом Саду. Био је члан и председник многих домаћих и међународних одбора у области математике. Награђиван је најважнијим домаћим признањима као и орденом Officer de l’ordere national de merite, Republique France. Године 1969. проглашен је за почасног грађанина Балтимора. За изузетан допринос математици је добио је 2016. Повељу математичког института САНУ.
За дописног члана Српске академије наука и уметности, изабран је 1963. а за редовног члана 1972. године.
Драгана Младеновић
Односи с јавношћу САНУ
Српска академија наука и уметности
Kнеза Михаила 35, Београд
Објави коментар