Лазар Гроздановић, прослављени одбоjкашки тренер, преминуо jе синоћ у Београду после кратке и тешке болести у 85. години.
Лазар Гроздановић ће бити сахрањен у суботу, 13. октобра у 12.30 часова на Новом гробљу у Београду.
Опело ће почети у 12.00 часова.
Лазар Гроздановић, прослављени одбоjкашки тренер, преминуо jе синоћ у Београду после кратке и тешке болести у 85. години.
Лазар Гроздановић jе рођен у Jелашници, код Ниша, а у Београду jе дипломирао на Филолошком факултету и био професор српског jезика и књижевности.
Одбоjку jе почео да игра у Радничком из Београда, с коjим jе 1950. био jуниорски првак Jугославиjе. Из тог клуба jе с целом екипом прешао у Железничар из Београда, у коjем jе играо готово целу кариjеру (до 1965) и био првак Jугославиjе 1964, када jе та екипа освоjила првенство без иjедног пораза. Играчку кариjеру jе завршио у Црвеноj звезди (1966), коjа га jе ангажовала за тренера jуниора и jуниорки.
Први успех у новоj улози био jе триjумф одбоjкашица Црвене звезде у првенству 1969. Водио jе и мушку екипу Црвене звезде, а 1971. jе прихватио понуду ГИК Баната из Зрењанина, с коjим jе 1972. освоjио првенство државе за одбоjкаше. Таj успех jе поновио и 1978. с Партизаном из Београда (1977 – 1981). Био jе тренер Воjводине из Новог Сада (1982 – 1984), Колубаре из Лазаревца (1986 – 1988), а касниjе и Милиционара из Београда (1998 – 2000).
Наjдубљи траг jе оставио као селектор одбоjкаша. Репрезентациjу jе самостално почео да води 1972. На Медитеранским играма у Алжиру, 1975, са Jугославиjом jе освоjио златну медаљу, а затим на Европском првенству 1975, чиjи jе домаћин била Jугославиjа, освоjена jе бронза што jе била прва медаља с jедног од наjвећих међународних такмичења за jугословенску мушку одбоjку. Лазар Гроздановић jе други мандат као селектор имао од 1980. до 1983. Био jе селектор репрезентациjе на првом учешћу на Олимпиjским играма, 1980. у Москви.
Трећи пут jе преузео репрезентациjу 1986.
На Универзиjади 1987. у Загребу jе Jугославиjа заузела прво место. Тада jе у репрезентациjу увео играче, коjи су по укидању забране да наше екипе учествуjу у међународним такмичењима, одиграли кључну улогу у периоду за коjи може да се каже да jе златно доба наше одбоjке. Био jе селектор репрезентациjе коjа jе 1995. освоjила треће место на Европском првенству у Атини, затим била такође трећа на Олимпиjским играма у Атланти 1996. и Купу изазивача те године у Jапану, као и 2000, када jе на Олимпиjским играма у Сиднеjу освоjена златна медаља.
Добитник jе Октобарске награде града Београда 1996, а посебно признање му jе указано 1986. да буде селектор репрезентациjе света у Софиjи на опроштаjноj утакмици бугарског одбоjкаша Златанова. Био jе jедан од инициjатора оснивања Удружења одбоjкашких тренера Jугославиjе и његов први председник (1996 – 2002), а од 2010. био jе председник Стручног одбора Удружења одбоjкашких тренера Србиjе.
Објави коментар