Богољуб Стоjмировић, некадашњи одбоjкашки репрезентативац, преминуо jе у 93. години.

Пре два дана преминуо jе члан сjаjне генерациjе jугословенских одбоjкаша. Капитен Црвене звезде и репрезентациjе Jугославиjе инжењер Богољуб Стоjмировић. Придружио се Бранку Стефановићу, Банету Милосављевићу, Воjи Милановићу, Бранку Лужанину, Ивану Поповићу... асовима Црвене звезде и репрезентациjе Jугославиjе, коjи су на првенству Европе у Букурешту, 1955. године први пут победили неприкосновени Совjетски Савез и домаћина Румуниjу, и били на домак осваjања бронзане медаље.
Стоjмировић jе у Црвеноj звезди играо смечера, а у репрезентациjи Jугославиjе техничара. И свакако jе био наjбољи техничар, пре поjаве Зорана Петровића и Николе Грбића. Богољуб Стоjмировић са супругом Горданом (Ткачук), са сином Гораном и снаjом Љиљаном осваjао jе и титуле првака Jугославиjе и трофеjе Купа, али jе био сjаjан на jош jедном пољу: постао jе врхунски градитељ хидроцентала: Ђердап, Баjина Башта, Кокин Брод и Ибар – Лепенац... Богољуб и снаjа Љиљана играли су у Црвеноj звезди, а син Горан и супруга Гордана у Партизану. У то време односи између ова два клуба били су на врхунцу. Ако знамо да jе његова сестричина Беба Марковић играла у Црвеноj звезди и репрезентациjи Jугославиjе, Стоjмировићи су породица са наjвише репрезентативаца у нашоj земљи. Jедном одбоjкаш – увек одбоjкаш.
По завршетку спортске и градитељске кариjере наставио jе дружење са бившим другарима са одбоjкашких терена скоро до последњег дана, евоцираjући успомене из тих прохуjалих одбоjкашких времена. – написао jе у некрологу Петар Станишић, некадашњи одбоjкашки репрезентативац.

Репрезентациjа Jугославиjе: стоjе, с лева: Богољуб Стоjимировић, Зоран Живковић, Иван Поповић, Зденко Микина, Драшко Салопек, Владо Скербињек и Боjан Странић, тренер. Чуче: Петар Боjић, Бранко Стефановић, Jосип Крешић, Гордан Jанковић, Слободан Милосављевић и Никола Ђорђевић.

Прва постава репрезентациjе Jугославиjе – с лева: Слободан Милосављевић, Богољуб Стоjимировић, Владо Скербињек, Иван Поповић, Зденко Микина и Гавра Будишин.
Објави коментар