Имплантати микрочипа - Талас будућности или жиг звери

Аутор текста - Драган Милошевић

Имплантанти, микрочипови, магнети у људском телу. Шта је следеће на реду ? Све то да не бисмо носили кредитне картице, личну карту, или кључеве са собом. Да ли циљ и у овом случају оправдава средство ?

Портал Асрбија је већ писао о микрочиповима у тексту на линку : https://asrbija.com/vest-cip%D0%9Evi-pr%D0%9Em%D0%95ra-igl%D0%95-161918, а нове вести и сазнања о овој теми свакодневно пристижу. И то баш у време док страх у вези са Ковид вирусом и даље постоји а производња нових врста вакцина доживљава свој врхунац.

Дакле, потврђено у научним круговима и вест која је одавно обишла свет, микрочипови се могу и најчешће се уносе иглом, баш попут оне за ињекције или давање вакцина. Експерт у пољу финансијких технологија,  Теодора Лау, коаутор је књиге Beyond Good: How Technology Is Leading A Business Driven Revolution. Она каже да су имплантирани чипови за плаћање само „продужетак интернета ствари“ (the internet of things – IOT). Под тим подразумева још један нови начин повезивања и размене података. Теодора Лау ипак каже да ћемо у будућности морати да знамо где да повучемо црту када су у питању ове врсте имплантата. Ипак, иако она каже да су многи људи отворени за ту идеју - јер би то учинило плаћање ствари бржим и лакшим - користи се морају одмерити са ризицима. Поготово када и када уграђени чипови носе више наших личних података. „Колико смо спремни да платимо, ради погодности?“ она каже. „Где повлачимо црту када је реч о приватности и безбедности? Ко ће штитити критичну инфраструктуру и људе који су њени део?“ 

Теодора Лау

New Tech Economy је серијал који истражује како се технолошке иновације постављају да обликују нови економски пејзаж у настајању. Нада Какабадсе, професорка политике, управљања и етике на Reading University's Henley Business School, такође је опрезна по питању будућности напреднијих уграђених чипова. „Постоји тамна страна технологије која има потенцијал за злоупотребу“, каже она. „Онима који не воле личну слободу, то отвара заводљиве нове видике за контролу, манипулацију и угњетавање. „А ко поседује податке? Ко има приступ подацима? И, да ли је етички чиповати људе као што то радимо код кућних љубимаца ?“ Резултат би, упозорава она, могао да буде „ослабљење многих у корист неколицине“.

Колико је технологија далеко отишла са развојем имплантаната намењених људском телу, најбоље описује случај Патрика Паумена. За многе од нас идеја да се такав чип имплантира у наше тело је ужасна, али истраживање из 2021. на више од 4.000 људи широм Уједињеног Краљевства и Европске уније показало је да би 51% њих размотрило. Међутим, без навођења процентуалне бројке, у извештају се додаје да су "инвазивна и безбедносна питања и даље главна брига" за испитанике. Међутим, колики је заиста број, глобално, и да ли су баш потпуно безбедни по здравље ? Г. Паумен каже да нема ниједну од ових брига. „Чип имплантати садрже исту врсту технологије коју људи свакодневно користе“, каже он, „од привезака до откључавања врата, картица јавног превоза попут Лондон Оистер картице или банковних картица са функцијом бесконтактног плаћања. „Раздаљина читања је ограничена малим намотајем антене унутар имплантата. Имплант треба да буде унутар електромагнетног поља компатибилног РФИД [или НФЦ] читача. Само када постоји магнетна веза између читача и емитера, имплантат се може очитати. " Он додаје да га не брине да би се могло пратити његово боравиште. „РФИД чипови се користе код кућних љубимаца да их идентификују када се изгубе“, каже он. „Али није могуће лоцирати их помоћу имплантата РФИД чипа – несталог љубимца треба физички пронаћи. Затим се скенира цело тело док се имплант РФИД чипа не пронађе и прочита. "

Ипак, проблем са таквим чиповима (и оно што изазива забринутост) је да ли ће у будућности постати још напреднији и препуни приватних података особе. И, заузврат, да ли су ове информације безбедне и да ли се особа заиста може пратити. Патрик Паумен изазива пометњу кад год нешто плати у продавници или ресторану. То је зато што 37-годишњак не мора да користи банковну картицу или мобилни телефон за плаћање. Уместо тога, он једноставно ставља леву руку близу читача бесконтактних картица и плаћање пролази. „Реакције које добијам од благајника су непроцењиве!”, каже господин Паумен, чувар из Холандије. Он може да плати руком јер му је 2019. године под кожу убризган микрочип за бесконтактно плаћање. „Процедура боли колико и када вас неко уштине за кожу“, каже господин Паумен. Господин Паумен има чип испод коже на левој руци и он се укључује када дође у блиски контакт са машином за плаћање. Микрочип је први пут имплантиран у човека још 1998. године, али је тек током протекле деценије та технологија постала комерцијално доступна. А када је реч о чиповима за уградњу, британско-пољска фирма Walletmor каже да је прошле године постала прва компанија која их је понудила на продају…"

Имплантат се може користити за плаћање пића на плажи у Рију, кафе у Њујорку, шишања у Паризу - или у вашој локалној продавници", каже оснивач и извршни директор Војтек Папрота. „Може да се користи свуда где се прихватају бесконтактна плаћања. " Валетморов чип, који тежи мање од грама и мало је већи од зрна пиринча, састоји се од сићушног микрочипа и антене обложене биополимером - материјалом природног порекла, сличан пластици. Господин Папрота додаје да је потпуно безбедан, да има одобрење регулатора, да ради одмах након имплантације и да ће остати чврсто на свом месту… Такође му није потребна батерија или други извор напајања. Компанија каже да је сада продала више од 500 чипова. Технологија коју Валетмор користи је комуникација блиског поља или НФЦ, бесконтактни систем плаћања у паметним телефонима. Остали импланти за плаћање засновани су на радио-фреквентној идентификацији (РФИД), што је слична технологија која се обично налази у физичким бесконтактним дебитним и кредитним картицама. Стивен Нортам, виши предавач иновација и предузетништва на Универзитету у Винчестеру, каже да су забринутости неоправдане. Поред свог академског рада, оснивач је британске фирме БиоТек (BioTeq), која производи имплантиране, бесконтактне чипове од 2017 године. Његови импланти су намењени особама са инвалидитетом који могу да користе чипове за аутоматско отварање врата. „Имамо свакодневне упите“, каже он, „и извршили смо преко 500 имплантата у Великој Британији – али Ковид је изазвао одређено смањење овог тренда. “„Ова технологија се годинама користи код животиња“, тврди он. „Они су веома мали, инертни објекти. Нема ризика. " Господин Паумен такође има уграђене магнете у прстима. У Холандији, господин Паумен себе описује као "биохакера" - некога ко ставља делове технологије у своје тело како би покушао да побољша своје перформансе. Има укупно 32 имплантата, укључујући чипове за отварање врата и уграђене магнете. „Технологија наставља да се развија, тако да настављам да их сакупљам све више“, каже он. „Моји имплантати повећавају могућности мог тела. Не бих желео да живим без њих“, каже он. „Увек ће постојати људи који не желе да модификују своје тело. То треба да поштујемо – и они треба да поштују нас као биохакере. "