Гала концертом Опере Српског народног позоришта у четвртак, 21. јуна 2018, с почетком у 20 часова, на сцени „Јован Ђорђевић“, биће обележен Светски дан музике.
Диригује Ђанлука Марчано.
Наступају оперски солисти СНП-а: Јелена Кончар (мецосопран), Вишња Попов (мецосопран), Небојша Бабић (баритон) и специјални гости: Драгана Радаковић (сопран, Нови Сад/Београд), Марија Чупоска (сопран, Београд), Сергеј Миндрин (тенор, Русија), Атила Мокуш (баритон, Нови Сад/Беч), Рикардо Занелато (бас, Италија), Бранислав Јатић (бас, Нови Сад).
Учествују Хор и Оркестар Опере. Хор припрема Весна Кесић Крсмановић, концерт режијски поставља Катарина Матеовић Тасић.
Програм траје 90 минута и има једну паузу.
Улазнице су у продаји од 5. маја на Билетарници СНП-а, и важе редовни попусти.
Програм:
- В. Белини: Norma, увертира, Оркестар
- В. Белини: I Puritani, арија Рикарда, Or dove fuggo io mai? Ah per sempre…, Небојша Бабић
- Г. Доницети: La Favorita, O mio Fernando, Јелена Кончар
- П. И. Чајковски: Пикова дама, Прости, небесное созданье, Сергеј Миндрин
- Ђ. Верди: La forza del destino, увертира, Оркестар
- Ђ. Верди: Don Carlos, Tu che le vanità, Драгана Радаковић
- Ђ. Верди: Nabucco, Vieni, o Levita!, Рикардо Занелато
- Ђ. Пучини: Tosca, E lucevan le stelle, Сергеј Миндрин
- Г. Доницети: Lucia di Lammermoor, Regnava nel silenzio, Марија Чупоска
- Г. Доницети: Anna Bolena, Tutta in voi la luce mia, Јелена Кончар и Рикардо Занелато
Пауза
- Ђ. Верди: Don Carlos, III чин, Драгана Радаковић, Вишња Попов, Рикардо Занелато, Атила Мокуш, Бранислав Јатић и Хор
Гала концерт је реализован уз подршку Града Новог Сада.
Ђанлука Марчано, диригент
(Gianluca Marcianò)
Рођен 1976. у Ла Специји (Италија). Већ као петогодишњак почео је да свира клавир. Као чудо од детета освајао је награде на националним и међународним такмичењима за младе музичаре и већ тада је наступао у чувеним оперским концертним дворанама широм света. Музичку академију је завршио у Фиренци (маестро Пјернарцис Маси). Започео је каријеру наступивши у најважнијим италијанским кућама и на фестивалима: у Парми, Ђенови, музичким фестивалима у Фиренци, Риму. Честим ангажовањима у свету учврстио је везе са оперскимкућамау Минску, Прагу, Сасарију, у Великој Британијиса Националном опером, ГранџПаркoпером, Лонгбороу oпером, Челси oпером...Године 2007. први пут је наступио у Поли театру у Пекингу. Сада је стални гост овог театра. У протеклим сезонама био је гост оперских кућа: у Овиједу, Москви, грузијској Државној oпери и балету у Тбилсију, Националној опери Јерменије у Јеревану, Националној опери Литваније… О његовом дириговању, харизматичној личности, каријери, сензибилитету и отворености ка новом, критика је похвално писала (The Times, Opera Now). Уметнички је директор бејрутског Ал Бустан фестивала. Од октобра 2017. је шеф диригент Опере СНП-а. На његовом актуелном репертоару су: Травијата, Мадам Батерфлај, Боеми, Тоска, Набуко, Турандот, Пајаци, Ернани, ДонКарлоси многа друга дела.
Три италијанска мајстора
Гаетано Доницети(Gaetano Donizetti, 1797 – 1848)
Један од најзначајнијих оперских композитора прве половине 19. века, уз Росинија и Белинија, заслужан је за процват музичко-сценског стваралаштва у Италији. Веома плодан аутор, написао је више од 70 опера, међу којима су најпознатије: Ана Боленa(Anna Bolena, Милано, 1830), Љубавнинапитак(L'elisir d'amore, Милано, 1832), Лучија од Ламермура(Lucia di Lammermoor, Напуљ, 1835), Кћи пука (La fille du régiment,Париз, 1840), Фаворита(La Favorite, Париз, 1840), Дон Пасквале(Don Pasquale, Париз, 1843)…Иза њега остаје 71 завршена опера, 8 недовршених, 3 ораторијума, 30 кантата, 16 симфонија – увертира, 82 камерна дела, 5 химни и много других вокалних дела: укупно 611 дела!
Винченцо Белини (Vincenzo Bellini, 1801 – 1835)
Као оперски композитор дебитовао је 1825, у малом позоришту Конзерваторијума, а први већи успех доживео је следеће године опером Бјанка и Фернандо, на сцени театра „Сан Карло“ у Напуљу. Године 1831. у Милану изведено ремек-дело опера Норма (Norma), у којој су удружени патос и узвишеност. Како је већина његових опера у Италији доживела неуспех, напушта домовину прихватајући понуду да у Лондону диригује извођењима својих опера и напише ново дело за Париз. Тако је у октобру 1833. написао оперу Пуританци(I Puritani, Париз), са псеудоисторијским садржајем. Том опером је 1835. доживео тријумфално славље. Исте године Белини умире у Питоу, крај Париза, у 34. години живота.
Ђузепе Верди (Giuseppe Verdi, 1813 – 1901)
Учио је приватно код диригента Винченца Лавиње, пошто није успео да се упише на Конзерваторијум у Милану. У Бусету неколико година био директор Музичке школе и диригент месног Филхармонијског друштва. Ту почиње да се бави и компоновањем. Године 1839. одлази у Милано са довршеном првом опером Oberto, conte di San Bonifacio, која је са успехом изведена у „Скали“. Услед тешког душевног стања због смрти двоје деце и жене, после краће кризе, приступа музичкој обради либрета о вавилонском краљу Набукодоносору (Nabucco, Милано, 1842). На имању Сант Агата, у близини родног села, посветио се компоновању својих великих ремек-дела: Риголето, Трубадур, Травијата. То је време његове највеће славе. Отада, све мање компонује и то готово увек по наруџбини. За Фениче у Венецији Симон Боканегра, за Рим Бал под маскама, за Петроград Моћсудбине(La forza del destino, 1862), за Париз ДонКарлос(Don Karlos, 1867)... Целог свог дугог живота бавио се готово искључиво компоновањем опера - написао их је 26, од којих поједине имају и по две верзије. Надживео је све своје савременике с којима се надметао или их је волео, Доницетија, Меркадантеа, Росинија, Вагнера, своје две жене, и свој век.
Специјални гости:
Драгана Радаковић, сопран, Нови Сад/Београд
Рођена је у Новом Саду. Дипломирала и магистрирала је два одсека: дириговање и соло певање, на Факултету музичке уметности у Београду. Дириговање је завршила у класи проф. Станка Шепића, а певање у класи проф. Радмиле Бакочевић. Усавршавала се на Мастер класу код Миреле Френи, Ренате Шото и Николе Митића. Данас води предмет Оперски студио на ФМУ, у звању ванредног професора. Своју изузетно богату оперску биографију остварила је на бројним европским и светским оперским сценама: Сиднеј, Валенсијa, Будимпештa, Букурешт, Темишвар, Клуж, Јаши, Крајова, Костанца, Пекинг, Марибор, Љубљана, Молдавијa, Софија, Загреб, Београд, Нови Сад…
Марија Чупоска, сопран, Београд
Рођена је у Београду. Студенткиња је завршне године Факултета музичке уметности у Београду (проф. Никола Китановски). Истовремено је завршила студије на Филолошком факултету у Београду на Катедри за енглески језик и књижевност. Наступала је као солиста на концертима у Аустрији, у Рејкјавику, на Фестивалу младих у Сочију. Добитница је признања: 1. награда на XX међународном такмичењу соло певача „Никола Цвејић“, 2017; наградa на међународном такмичењу соло певача „Лазар Јовановић“ и наградa Фонда „Бисерка Цвејић“.
Сергеј Миндрин, (Сергей Владимирович Миндрин), тенор, Русија
Заслужни је уметник Руске Федерације. Музичке студије завршио 1993. на Државном конзерваторијуму „Глинка“ у класи В. С. Козмине, као и Академију позоришне уметности (ГИТИС), специјализирајући се за редитеља музичког театра. Од 1993. до 1995. је солиста Државног камерног музичког театра „Санкт Петербург Опера“. Од 1995. је солиста, а од 1998. је уметнички руководилац и главни редитељ Камерног музичког театра „В. Т. Степанов“, Нижњи Новгород. Шеф је Одсека музичког театра на Државном конзерваторијуму „Глинка“, где је и професор. Остварио је више од 20 солистичких улога у операма. Као редитељ поставио је више од 20 музичких спектакла и концертних програма. Од 2006. предаје Уметност глуме на нижњеновгородском Kонзерваторијуму, на Kатедри за музичко позориште. У Новом Саду, у Градској кући, наступао је у оквиру Фестивала Дани словенске писмености и културе, у мају 2013. године.
Атила Мокуш, баритон, Нови Сад/Беч
Рођен је у Новом Саду, где је започео своје основно и музичко-вокално образовање. Паралелно са студијама економије, интензивније почиње да се бави музиком. Од 2005. до 2010. радио je са Николом Митићем, једним од водећих првака Опере НП Београд, а затим је уписао Факултет Музичке уметности у Грацу (Аустрија), у класи професора Антонијуса Тома Сола, у чијој класи је и дипломирао 2014. Тренутно живи и ради у Бечу. Добитник је награде за најперспективнијег младог уметника Штајерске, Грац, 2014. На оперској сцени је дебитовао као Жорж Жермон у Вердијевој опери Травијатау Српском народном позоришту. Наступао је у Грацу, Лондону, Берлину, Констанци...
Рикардо Занелато, (Riccardo Zanellato), бас, Италија
Рођен у Контарини (пров. Ровиго). Дипломирао на Одсеку за гитару на Конзерваторијуму Адрија, 1994. Страст за певањем родила се за време војног службовања, када је, као изузетно даровит, изабран да постане члан хорског ансамбла. Године 1992. почиње уметничку каријеру, а дебитује 1994. у Театру „Верди“, у Падови, у улози Грофа Чепрана у Риголету. Са великим успехом учествовао је на међународним такмичењима: побеђује 1996. у Сполети и 1997. финалиста је на такмичењу „Опералија“ у Токију. Добитник је награде Тиберини д'Аргенто, 2005. Почетком 2000. године усавршавао се код Боналда Ђајотија, када је припремао улогу Закарија у Набуку. Године 2017. усавршавао се у Равени код маестра Рикарда Мутија. Као солиста наступао је на свим најзначајнијим италијанским сценама, оперским међународним фестивалима и на светским оперским сценама у Паризу, Египту, Тел Авиву, Кијеву, Валенсији, Лозани, Берлину, Хелсинкију, Варшави, Монтевидеу, Амстердаму… Први пут наступа у СНП-у.
Бранислав Јатић, бас, Нови Сад
Рођен је у Новом Саду где се и школовао. Певање је учио код Т. Дињашког, О. Енигарескуа и Б. Цвејић. Музичко усавршавање је наставио у Москви. Солиста Опере СНП-а био је од 1977. до пензионисања, 2013, где је остварио више oд 60 солистичких улога. Интернационалну каријеру започиње улогом Спарафучила у Риголету, на Летњем фестивалу у Сегедину 1986. Похађао је мајсторске класе код проф. Дака Јордакескуа (Румунија) и код проф. Љубице Рибарске (Словачка). Гостовао је у свим оперским кућама Југославије, као и у многим оперским кућама широм Европе. Од 1993. до 1995. је био солиста Опере у Банској Бистрици (Словачка). Добитник је Октобарске награде Новог Сада, 1997; Златне медаље „Јован Ђорђевић“, највишег признања СНП-а, 1998; одликован је Сребрним орденом Фондације „Ирина Архипова“, Москва, 2004; Златним орденом Међународне асоцијације музичких уметника, 2007. и другим признањима.
Јелена Лагатор
Објави коментар