Последњег дана фестивала ДАХ Театра „Спајајући векове”, 27. јуна, гостује представа Один Театра „Цвеће за Торгера“ у Народном позоришту у Београду, на сцени „Раша Плаовић” са почетком у 20.30 часова.
Представа је у режији и извођењу Роберте Карери, животне и позоришне партнерке чувеног глумца Торгера, једног од оснивача Один театра. Представа је омаж њему, о смислу после губитка драге особе, који има две димензије: тугу и захвалност.
Ауторка и глумица: Роберта Карери
Сцена, видео и дизајн светла: Стефано ди Будуо
Копродукција: Роберта Карери & Нордиск Театерлабораториум
Текст: В.Х. Оден, Пабло Неруда, Драмонд де Андраде, Роберта Карери, Торгер Ветал
Музика: Олафур Арналд, Амалиа Родригез, Адолфо Ернесто Ечевериа Комас, Ерик Труфаз, Џозеф П. Вебстер, Војтек Мазолевски, Алис Карери Пардајлхан
Костим и реквизита: Роберта Карери & Каролин Банке
Драматургија: Ен Миделбо Кристенсен
Фото: Стефано ди Будуo
МОЖЕ ЛИ ТУГА ПОСТАТИ СВЕТЛО?
Може ли туга да се преточи у светло које осветљава нечији животни пут? Године 2010, изгубила сам свог дугогодишњег партнера, животног и радног. Губитак драге особе има две димензије: тугу и захвалност. Радост која ми је толико година улепшавала живот са њим, сада блиста кроз тугу и самим тим је чини посебном. Не постоји лек за тугу. Човек мора да научи да живи са њом, као са хроничном болешц́у. Нисам више иста каква сам била пре Торгерове смрти и никада нец́у бити. Али још увек сам у стању да певам и да се радујем, осец́ајуц́и присуство његовог одсуства које стално прати моје кораке. Каже се да умиреш два пута, други пут када си заборављен. Не желим да Торгер буде заборављен. Торгер Ветал рођен је у Ослу у Норвешкој 1947. године и открио је свет позоришта када је имао осам година. Имао је само једанаест година када је почео да зарађује новац наступајуц́и на традиционалној позоришној сцени. Са седамнаест година упознао је Еуђенија Барбу и постао један од оснивача Один Театра. Са деветнаест година Торгер се са Барбом и ансамблом сели из Норвешке у Данску, настанивши се у градиц́у Холстебро. У њему је живео и радио, наизменично се бавећи локалним активностима и међународним турнејама, све до дана када је умро, 27. јуна 2010. године. Имао је 63 године. Торгер је учествовао на пробама представе Хронични живот све до месец дана пре своје смрти. Његово сценско присуство било је јединствено и увек ће ми недостајати. Због тога сам се одлучила да направим омаж Торгеру. Цвец́е за великог глумца. Цвец́е за изузетну особу. Цвец́е за Торгера.
Биографија
Роберта Карери је глумица, едукаторка, списатељица и продуценткиња. Рођена је 1953. године у Милану у Италији, где је дипломирала маркетиншки дизајн а потом студирала историју уметности на државном универзитету у Милану. Придружила се Один Театру 1974. године током боравка Одина у Карпињану, Италија. Роберта учествује на ИСТА фестивалу (Међународној школи за позоришну антропологију) од самог почетка, 1980. године, дошавши у контакт са извођачким техникама Јапана, Индије, Балија и Кине. Ово је утицало на њен рад као глумице и едукаторке. Од 1980. до 1986. године усавршавала се са јапанским позоришним мајсторима као што су Кацуко Азума, Нацу Накаџима и Казуо Оно. Одржава радионице за глумце широм света и уједно изводи своју демонстрацију рада, професионалну аутобиографију Трагови у снегу. Такође, организује и води годишњи међународни Фестивал позоришних радионица „Недеља Один Театра”, како у Холстебру тако и интернационално. Године 2009, режирала је представу Трач са Синћијом Кјарамиколи из позоришне компаније Масакини (Малезија). Године 2014, режира представу Жена која је испљунула јабуку са Росом Антуња (Бразил). Робертина професионална искуства представљена су у књизи Пут глумца коју је уредио Ерик Еке Кристоферсен. Написала је књигу Траг објављену 2007. Њени многобројни чланци су такође објављивани у бројним позоришним часописима.
МАРКЕТИНГ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА
Објави коментар