Субота, 13. јануара
Српско народно позориште и Фондација „Нови Сад 2021“ представљају:
Дочек 7526. године! Мост у коме се спајају висока култура и естетика са популарном и масовном. Мост који спаја концептуално различите извођаче, жанрове и просторе.
Laibach (Словенија), сцена „Јован Ђорђевић“, 23.00
Imar (Шкотска/Ирска) и Слободан Тркуља, као домаћин вечери и специјални гост, сцена „Пера Добриновић“, 20.21
Четвртак, 18. јануара, сцена „Јован Ђорђевић“, 20.00
Класични кинески плес „ФЕН МО“, Плесна академија Пекинг, водећи кореограф: Љенг Ћун
Преко 30 учесника јeдне oд најпрестижнијих плесних школа у свету, у живописним сценама приказаће живот покретима кроз јединствену форму естетике кинеског сликарства.
О плесу: „Фен мо“ је инспирисан изреком „Ако сликар може дочарати пет боја само коришћењем мастила, сматрамо да је ухватио суштину. Али, уколико је сликарев ум усмерен на тих пет боја, суштина ће му измаћи,“ узето из Регистра сликарства свих династија Јан Јуан Жанга из династије Танг (618-907).
Кореограф се труди да прикаже живот покретима плесача кроз јединствену форму естетике кинеског сликарства. Начин на који мастило продире кроз пиринчани папир и расипа се на тамне или светле нијансе, влажне или суве, интензивне или замућене, управо је попут покрета плесачевог тела: удисање или издисање, покрет или мировање, отворено или прикривено, брзо или споро, у порасту или у опадању. Овај плес у потпуности користи традиционалне елементе, као што су „дах“, „штуле“, „коса“, „рукави“, „мач“, „лепеза“, „сунцобран“ и „сукња“, да би пренео осећања као што су: „приврженост“, „изузетност“, „заљубљеност“, „жаљење“, „туга“, „опуштеност“ и „љубав“ у кинеском духовном свету, које су саставни део историјског и културног памћења и преношења класичног кинеског духа на нове генерације.
Чин I: Буђење - Сматра се духовним стањем за почетак плеса, први чин користи дисање као почетак покрета и захтева промену у времену и простору уз пророчанске симболе. У овом чину, играчи својим покретима почињу да стварају „ореоле од воде и мастила“.
Чин II: Ток - Сматра се римом плеса, играчи улазе на сцену носећи „штуле“. Комбинацијом покрета и мировања и позама са нежним прегибима, приказују се грациозност и елеганција, као код разливања мастила, као и узвишеност живота.
Чин III: Инстинкт - Сматра се природом и душом плеса, овај чин користи дијалог између Џонг Куиа (истребитеља духова у кинеској митологији) и духа, тужно вијорење „водених рукава“ и приказ „мача“ који сече „косу“, да би се дозвала суштина кинеског класичног духа.
Чин IV: Ослобађање - Сматра се маштовитим делом плеса, у овом чину плесачи користе вијорење „свилене хаљине“ као метафору мастила за тело, те постепено дочаравају хармоничне призоре људи и природе. („Усамљено пецање на реци прекривеној ледом и снегом“, „Планина са које одлећу све птице“ и „Двоје љубавника под једним сунцобраном“)
Чин V: Облик и безобличност - Овај чин се сматра уметничким концептом и крајем плеса. Кроз црну и белу боју, уз покрет плисираних сукања, живописно су приказани „остављање празнине“ и вечност људског живота.
Водећи кореограф: Љенг Ћун
Композитори: Динг Фенг, Ли Тао
Костимограф: А’Куан
Сценограф: Ли Руи, Лиу Беи
Изводи: Одсек за кинески класични плес Пекиншке плесне академије
Видео инсерт 1: https://www.youtube.com/watch?v=bF-0g6WHdRc
Видео инсерт 2: https://www.youtube.com/watch?v=jwHdv6f-JNE
Понедељак, 29. и уторак, 30. јануара, Камерна сцена, 21.30
CABAres CABArei, Зијах А. Соколовић, животна комедија: од неукротивог смеха до ледене ужаснутости… Извођењем у СНП-у, биће обележено два јубилеја представе: 25 година од првог извођења („Interkulttheater“, Беч, 1993) и 1250. извођење представе.
„Зијах А. Соколовић говори и игра и води гледаоце од неукротивог смијеха до ледене ужаснутости, поиграва се осјећајима и мишљењем публике до ивице издржљивости, док играјући преплиће двије велике, за сваког значајне теме, љубав и смрт...“ - из критике Р. Шукљу, „Дневник“, Љубљана, 1993. „…CABAres, CABArei говори о дезоријентираности модерног човјека који је изгубио идеале и уопће вјеру у њих, а није у стању постати жилави „медиокритет“ који, слиједећи само голи нагон самоодржања, увијек односи побједу над било каквим духовним вриједностима и интелектом. Ову смртно озбиљну проблематику Зијах А. Соколовић облаже специфичном врстом црног хумора, који функционира као агресивно карикирање чулности, као немоћна освета ума над тијелом…“ - из критике Р. П., „Наши дани“, Сарајево, 1998.
Промоција књиге - пре извођења представе 29. јануара с почетком у 18 часова на Камерној сцени, одржаће се промоција књиге аутора, редитеља и извођача Зијаха А. Соколовића „Глумац...је глумац.. је глумац“, као и разговор с Глумцем. Књига представља збирку текстова разних аутора о истоименој представи Зијаха А. Соколовића, где је штампан и изворни текст ове култне представе после вишедеценијског извођења, али и низ текстова познатих и мање познатих аутора, о његовом позоришту једног глумца. Све је то приређено да би се обележило вишехиљадито извођење ове представе, настале далеке 1978. године у Сарајеву, где је и приказана на XVIII Фестивалу Малих и Експерименталних Сцена – МЕСС. О овој необичној представи у књизи су објављене теоријске студије глуме и монодраме као посебног вида позоришта, писма подршке глумцу и аутору, неколико песама посвећених овом јединственом феномену, опаске и сећања пријатеља и сарадника, класичне позоришне критике појединих извођења ове дуговечне представе.
Понедељак, 5. фебруара, Камерна сцена, 20.30
Јастучко, Мартин Мекдона, гостовање Народног позоришта Сомбор
Режија: Нинослав Ђорђевић
„Драме Мартина Мекдоне (Јастучко, Поручник са Инишмора, Лепотица Линејна), савременог енглеског писца ирског порекла, познате су новосадској публици и радо игране код нас. Делимично и зато што ирски металитет који најчешће дефинише његова дела, у Србији је врло лако препознатљив, а делимично и зато што је Мекдона један од првих који је на прави начин схватио промену драматуршке парадигме у освит 21. века, чинећи је ближом новим генерацијама. То му је донело светску славу, па и филмски, такорећи холивудски ангажман који је отворено прижељкивао, коментаришући свој драмски стил.
Јастучко, пак, спада у драме које немају типично откачену ирску причу. Смештен у неку врсту симулакрума (привида стварног друштва), комад приказује мистериозну полицијску истрагу и тортуру над писцем бајки које су доведене у везу са подједнако мистериозним убиствима деце. Написана 2003. године, ова Мекдонина драма са елементима трилера је, као и многе друге, побрала бројна признања у Великој Британији, што јој је обезбедило и међународну пажњу и признање великим бројем различитих поставки.
Представа која обузима – Ова представа код публике подстиче питања и преиспитивања, али укључује и велике емоције. Према мишљењу пробне публике и колега, показало се да је ова представа једна од оних које вас обузму, мало протресу, стимулишу ваше емоције на најлепши могући начин – каже редитељ и глумац у сомборском „Јастучку“, Нинослав Ђорђевић. – Јастучко је прича о прошлости која детерминише будућност. На основу коментара оних који су је гледали маркетиншки слоган за представу би могао бити „дођите у позориште да гледамо филм”.“ - из критике „Дневник“, 11. фебруара 2016.
Представа је завршни испит мастер студија из позоришне и радио режије на Факултету драмских уметности у Београду под менторством Даријана Михајловића.
Улоге: Туполски: Саша Торлаковић, Аријел: Бранислав Јерковић, Катуријан Катуријан: Нинослав Ђорђевић,Миша Катуријан: Срђан Алексић, Праља: Милијана Макевић, Девојчица: Ања Таталовић
Више на: http://www.npozoristeso.co.rs/predstave/item/256-martin-mekdona-jastucko
Објави коментар