Фама о бициклистима

fama o biciklistima.png

Представа "Фама о бициклистима", музички метахорор о краjу историjе, коjу jе по тексту Светислава Басаре режирао Роберт Ленард, jедноставно се мора видети. Зашто? Хиљаду и jедан jе разлог а наjважниjи: да би се лудило савладало, мора се проживети... Добро дошли...

Абецеда "Фаме о бициклистима"

Биографиjа писца Светислава Басаре

Рођен jедног децембра у Баjиноj Башти. 1953. године. Одувек писао одлично, све што напише фантастично одзвања на свим jезицима на коjима jе преведен до сада: енглеском, француском, немачком, мађарском, бугарском, шпанском, италиjанском, македонском… Писац jе коjи, као и сваки - има ли jош таквих - нормалан човек у Србиjи, луди од стварности. Оно што сваки - има ли jош таквих - нормалан човек нема прилику нигде jавно и гласно да каже, Басара има у колумни у листу "Данас". Та нам колумна пречесто буде лековита. Заправо, фамозна jе. А кад човек боље размисли, њена "дигест верзиjа" заправо jе роман "Фама о бициклистима", ингениозна заjебанциjа о нашоj прошлоj и будућим стварностима... Наш данашњи живот хирушки jе антиципиран у њоj...

Биографиjа редитеља Роберта Ленарда

Сенћанин, рођен jедног маjа 1983. године. Дипломац новосадске Академиjе уметности, класа професора Боре Драшковића. Током студиjа десио се фаталан догађаj: асистент Борис Лиjешевић довео га jе на представу „Очишћени“ Криштофа Варликовског коjу И данас сања и због коjе жали што ниjе Пољак. Био jе асистент Андраша Урбана, Оливере Ђорђевић и Борута Шепаровића. Од тада jе левичар - у постаjању, како би то дефинисали Делез и Гатари. Режирао jе у Будимпешти („Естерова оставштина“), у Суботици („X“), у Салашарском позоришту („Пикантне приповести“) и у Новосадском позоришту („Ноjзацер кабаре“, Пиjани процес“). Драме коjе jе написао („Они коjи бдиjу“, „Шизополис“, „Тетоважа“) играле су се у Суботици и у Мађарскоj. “Форум” му jе недавно обjавио збирку драмских дела „Шизополис“… Доста времена проводи у позоришту, кад ниjе тамо - чита квир теориjу, Брехта, Жижека, Фукоа, романе Умберта Ека, Роберта Болања, Херте Милер, Мишела Уелбека и Владимира Сорокина. Фан jе Тарантина, Сокурова, Гриневеjа, Озона, Годара и Фелиниjа. Жели да буде Сара Кеjн у мушком облику, али му упорно не успева…

Редитељ Роберт Ленард о "Фами": ”У роману „Фама о бициклистима“ Светислав Басара и његови бициклисти ружиног крста граде лудницу за двадесет милиона људи. То jе приближно био броj становника у СФРJ 1987. године. Евангелиjски бициклисти у представи Новосадског позоришта граде jош већу лудницу: за 472 милиона становника. То jе броj становника Европе...

Ниjе више Jугославиjа у распаду, као пре тридесет година, него цео свет. Пре свега Европа. Но теориjе завере су актуелниjе него икад: од ЦИА-а до КГБ-а, од Jевреjа до ХААРП-а, од исламских терориста до футбалских хулигана … Ту jе и мистериозна териториjа бициклизма, са своjим поимањем времена и простора, снова и психоанализе.

Вавилонска кула Велике луднице ниjе више сан, већ jе jава. У њоj се налазе шизоидни становници нашег света коjи плешу и певаjу као да jе све у реду а кула jе већ увелико раздрмана, на самоj ивици распада. У овоj лудници, коjа ниjе само изграђена, већ и функционише савршено у своjим имбецилним механизмима, пропада правило да jе jеднооки краљ међу слепцима. Овде jе слепило наjдрагоцениjа људска особина.

Кримић и филозофска представа, мjузикл и псхиjатриjска диjагноза ‒ то се спрема у Новосадском позоришту у облику адаптациjе култног романа „Фама о бициклистима“.

Глумица Габриела Црнковић, кореограф у представи: “Како би без уметности изгледао свет? Некад се пробудим и имам осећаj да више немам снаге за борбу. Jер, времена су таква да се сваког дана морамо борити против нечег, са неким, за нешто. Мало jе смешно да се боримо за то да бисмо могли пристоjно да радимо, а не за то да бисмо што мање радили? Зар то ниjе помало комично? Код Басаре ми се допада та иронично - хуморна раван текста. Волим ирониjу. Вишеслоjност. "Фама о бициклистима"заправо jе друштвена игра коjа има свог водитеља. Игра jедо време функционише савршено, играчи играjу по правилима, док не почну да преузимаjу инициjативу а тад постаjу незаустављиви."

Глумци о “Фами”: асоциjациjе, утисци, цитати, мисли…

Зиа Фигура:“Слоj, точак, почетак, и краj, стање, сат, точак се врти, очи, дух у оку, промена, скок(ови). Тик и так. Тиктак.”

Даниел Хуста:"Бициклисти не постоjе!"

Бенце Салаи: "Људски род не жели да чуjе истину о себи и у стању jе чак и да убиjе како jе не би чуо..."

Арон Силађи: "Не постоjи ни jедан човек на свету коjи ниjе душевни болесник. У позоришту поготово!"

Арпад Месарош: "Питање машина jе, иначе, такође теолошко. Како jе Бог створио човека коjи се побунио против свог створитеља, тако он прави машине коjе ће се побунити против њега. Човек jе изградио Вавилонски торањ и Вавилон ће потчинити човека."

Габор Понго: "Колико jа знам, "Фама о бициклистима" jе jедина мистериjа коjу Шерлок Холмс ниjе успео да реши. Др. Ватсон, тj. jа, jе по мишљењу Холмса био на добром трагу jер иза случаjа бесних jурцаjућих бициклиста не стоjе криминалне радње! Наjвероватниjе се ради о психопатама!"

Агота Ференц

Аготаина идеjа:

Фама jе вариjациjа, или ниjе...

Метафора на бициклисте, или ниjе...

Сећање на давнине и будућности, или ниjе...

Воља за животом и смрти, или ниjе...

Сећање да има излаза, или нема...

Или има...

Или нема...

Или има...

Или нема...

Или...