Дан посвећен ауторима и храбрим гимназиjалцима на Слободноj зони

У кафићу „Заокрет” данас jе одржана Кафа с ауторима коjи су гости 21. Слободне зоне, након чега jе додељена Награда „Оливера Ранђић” за креативни допринос образовању гимназиjама из Новог сада, Ниша и Београда.

Jovina gimnazija FOTO Tanja Drobnjak.jpg

Фото: Тања Дробњак

Бранка Павловић, селекторка Слободне зоне, разговарала jе са Сенадом Шахмановићем, редитељем филма „Вуде, ти си побиjедио!”, Деjаном Кожулом (Рамизово љето) и Данилом Станимировићем (Мачке).

Како jе Бранка напоменула, Шахмановићев jе своjим филмом „одужио дуг” Душану Вукотићу, стрип цртачу, карикатуристи, аниматору и редитељу, jедином jугословенском добитнику Оскара (за кратки анимирани филм „Сурогат”, 1961). Његова животна прича одражавала jе и судбину Jугославиjе, а његови филмови као да су предвидели оно што ће се десити.

„Успон и пад тадашње земље jе пратио успон и пад њега као аутора. Визионарски jе предвидео шта се може десити. 'Сугорат', прича о конзумеризму и артифициjелним стварима, била jе толико актуелна као да jе снимљена данас, а прошло jе више од 60 година”, оценио jе Сенад Шахмановић.

Деjан Кожул jе, филмом „Рамизово љето” на други начин допринео култури сећања, кроз причу о Рамизу Бербићу из Тузле. Бивши рудар и припадник Армиjе БиХ већ 20 година сам стоjи на главном тргу у Тузли и залаже се за све жртве, потлачене, прогоњене и дискриминисане.

„Рамизов активизам ниjе само стаjање на тргу, то jе и ЛГБТ поезиjа, Марш мира од Незука до Поточара, разне параде у Сараjеву и Београду... Он jе човек кога jе тешко сврстати било где, а и сам себе наjвише воли вадити ван окривра у коjе га jе поставила заjедница”, истакао jе Деjан Кожул.

Становник села Доња Ободница, под jаким утицаjем конзервативне, исламске заjеднице, Рамиз jе осамдесетих доживео страшну несрећу у руднику из околине Тузле, после чега jе имао броjне психичке проблеме, па jе, иако неспособан за то, завршио у првим борбеним линиjама током рата деведесетих. Стање му се толико погоршало да jе до 2005. више био биљка него човек. А онда jе, након долазака код психотерапеута, ођеданпут одлучио да постане активиста. Прво jе указивао на проблеме психичких болесника, а касниjе и на жртве ратних злочина, сексуалног насиља, на хомофобиjу.

„Све што вам падне на памет, Рамиз ће изаћи сам на трг и указати на то. Он не прави графите него тузланском сољу исписуjе поруке на тргу”, навео jе Кожул. Када jе недавно откривено да су неки локални полицаjци учествовали у трговини девоjчицама као сексуалним робљем, „Рамиз jе одлучио да изађе како би указао и на то, али овога пута ‒ ниjе био сам. У томе му се придружило jош неколико стотина људи”, поручио jе Деjан Кожул.

Наjмлађи аутор 21. Слободне зоне, Данило Станимировић премиjерно ће представити своj кратки играни филм „Мачке” у суботу, 8. 11. у 19 сати у ДКЦ.

Peta gimnazija FOTO Tanja Drobnjak.jpg

Фото: Тања Дробњак

„Мачке” су прича о дечаку у српскоj породици у Цириху, коjи пролази кроз развод родитеља, истовремено покушаваjући да се прилагоди и интегрише у друштво. Станимировић jе открио да му jе као инспирациjа послужила прича „Мачке” Данила Киша из „Раних jада”, а да jе непосредни повод био његов мали рођак из Немачке коjи jе пролазио кроз сличну ситуациjу.

„Било ми важно да проводим време са њим, да му помогнем. Интересовало ме jе и како он, као неко ко се родио тамо, креира слику о свету на основу уплива коjе му сервираjу друштво и породица, али и на основу митова везаних за наш национални идентитет”, изjавио jе Станимировић.

Открио jе да jе његов први сустрет са филмом био управо кроз Слободну зону, када jе учествовао на кампу Слободне зоне jуниор у трећоj години средње школе. Потом jе био и члан средњошколског жириjа, волонтер на фестивалу, а онда и ментор на проjекту „Наше разлике су наша снага”.

Како jе Бранка Павловић напоменула, Данило jе jедно од десетак деце коjи су стасали у радионицама Слободне зоне, а сада се професионално баве филмом.

Управо jедна од наjзаслужниjих особа за рад са младима на проjектима Слободне зоне jуниор била jе Оливера Ранђић. Након њене преране смрти, Фонд Б92, Слободна зона jуниор и Филмски фестивал Слободна зона установили су награду са њеним именом, коjа се додељуjе од 2023.

Овогодишња Награда „Оливера Ранђић“ додељена jе ученицима, наставницима и родитељима три гимназиjе – „Jован Jовановић Змаj” из Новог Сада, „Стеван Сремац” из Ниша и Петоj београдскоj гимназиjи.

У образложењу одлуке седмочланог стручног жириjа стоjи, између осталог, да се награда додељуjе свим храбрим колективима побуњених средњих школа у Србиjи за допринос образовању из критичког мишљења, друштвеног уређења, грађанског активизма и владавине права.

„Критериjуми за Награду 'Оливера Ранђић' су прављени да подстакну људе коjи нам образуjу децу да буду креативни и отворени за ново и боље у образовању, да повезуjу образовни систем са светом знања и вредности коjи се развиjа и мења и то jе дивно. Дошло jе, међутим, другачиjе време и преостала два критериjума, критичко мишљење и активизам, постали су, не само у Србиjи, очаjничко оруђе пристоjних људи у борби за правду и људскост. Постали су вредност у друштву у коjем jе много учињено да се мисао и акциjа обесхрабре”, каже се у образложењу жириjа.

Издвоjене су три гимназиjе са три краjа Србиjе „као примери упорне и доследне борбе пркосних школских заjедница са етатистичким насиљем над образовањем”.

„Лепо jе добити овакву награду у овим тешким временима, да нас угреjе. Остаjемо уз наше образовање до самог краjа”, поручио jе Небоjша Џуклевски, ученик IV разреда „Jовине” гимназиjе.

У име нишке гимназиjе награду су примили професори Милан Николић и Радован Перишић, истакавши да су поносни што су добили награду на Фестивалу Слободна зона jер се и сви они боре за слободу, а Немања Милошевић, председник Савета родитеља Пете београдске гимназиjе, рекао jе да награду види као признање „нашоj деци и храбрим професорима”, поручивши да jе Пета гимназjа тренутно „слободна зона, зона борбе за слободу, бољу просвету и боље сутра”.