У Српском народном позоришту у току је рад на двема драмским премијерама које нас очекују у јануару 2018.
У петак, 19. јануара на сцену "Пера Добриновић" у 19.30, очекујемо прву драмску премијеру у новој години, Лажа и паралажа Ј.С. Поповића, у режији Слободана Бранковића.
У глумачкој подели су: Небојша Савић, Страхиња Бојовић, Тања Пјевац, Нина Рукавина, Милорад Капор, Предраг Момчиловић и Гордана Каменаровић.
Каква је то наша стварност, када само размишљамо о бекству. О бекству у другу земљу, о бекству у себе, бекству од себе. Стварност у којој немаш слободу чак ни да сањаш. Бежање од такве стварности нас одводи у једну ироницно фантастицну, надреалну авантуру. На Месец? На Месец.
Слободан Бранковић, редитељ
Учи се да је Јован Стерија Поповић написао комедију Лажа и паралажа, али је то једино његово дело чије је ауторство проблематично. Постоји неколико теорија на ову тему, но најрелевантнија је она о Кости Ђађићу као аутору те комедије. Не зна се тачно где је Ђађић рођен, али неки извори за могућa местa његовог рођења помињу села у околини Вршца. Исти извори претпостављају да је десетак година млађи од славног писца. Не постоје подаци да се Ђађић икада бавио писањем. Претпоставља се, међутим, да је много путовао по Аустроугарској и Србији, те да је током ових лутања имао прилику да види Стеријина дела на сцени. Ђађићеве трагове, по неким истраживачима, налазимо у Београду, где је могао да види Стеријине комаде у Театру на Ђумруку.
Једини поуздани а доступни документи о Ђађићу бележе да је више пута хапшен због превара, што га лако доводи у везу са главним ликом Стеријиног комада Алексом. Ако је истина да је Ђађић аутор Лаже и паралаже, онда треба претпоставити да је био свестан да нико неће бити заинтересован за комад локалног преваранта, па је на своје уметничко дело ставио Стеријин потпис. Самим тим, дело је одмах постало интересантно књижевним познаваоцима и позоришним делатницима. Ипак остаје недоумица зашто Стерија није порекао ауторство. Вероватно је и сам препознао потенцијал комада и увидео да му оно више иде на част него на срамоту.
Ово су само претпоставке, али и доказ да се ни у шта не може веровати, да је све подложно преиспитивању, па и реч драматуршкиње у програмској књижици.
Николина Стјепановић, драматург
О редитељу:
Слободан Бранковић, рођен 14. 02. 1989. у Новом Саду. Дипломирао Позоришну режију на Академији уметности у Бања Луци, у класи професора Ненада Бојића. Мастер студије Мултимедијалне режије је завршио на Академији уметности у Новом Саду, у класи професора Никите Миливојевића и Бориса Лијешевића.
Био је асистент редитеља у настанку прве бањаучке опере Сафикада (Народно позориште Републике Српске), асистент на представи Macbeth Anatomy (Maladype Szinhaz, Будимпешта), Мизантроп Молијера (Српско народно позориште, Нови Сад).
Носилац сертификата успешно обављене стручне праксе у ЈП „Аполо”, на Новосадској ТВ (телевизијски редитељ).
Професионалне режије: Шампион (кратки документарни филм приказиван на фестивалима у Србији, Хрватској, Мађарској, Русији, Јерменији, САД, Великој Британији, Аустралији...), Не могу да платим и нећу да платим Дариа Фоа, Народно позориште Кикинда, Точак (мултимедијална монодрама).
Један је од оснивача уметничке организације Ланчана реакција / Chain reaction (продукција и промовисање street art уметности).
У четвртак, 25. јануара на Камерној сцени у 20.30, премијерно ће се извести представа Билборд према тексту МајклаВукадиновића, америчког писца млађе генерације, а у режији Петра Јовановића.
Прва реприза је 26. јануара. У улогама су: Иван Ђурић (Енди), Марија Меденица (Кетлин) и Страхиња Бојовић(Дејмон). Текст је превео Страхиња Бојовић, драматург је Светислав Јованов, сценограф Саша Сенковић, костимограф Петар Јовановић.
Представа се ради у копродукцији Српског народног позоришта и Плус театра из Новог Сада.
Прича о троје креативних људи, младих уметника који желе да остваре „амерички сан“. Свесни чињенице да монопол презире уметност (Теодор Адорно) и да се сан о бољем сопственом животу неће остварити „спавањем“, они користе предности великих монополистичких система какве имају рекламне компаније. Такве компаније су у сталној потрази за новим начинима рекламирања, а људи, од три-четири хиљаде реклама које виде, запамте само оне „уврнуте“. Тело као билборд?
Мајкл Вукадиновић (Michael Vukadinovich), чији преци потичу с ових простора, завршио је студије енглеског језика, филозофије и новинарства на Универзитету Лојола Меримонта, а докторирао драматургију на чувеном Универзитету Калифорнија у Лос Анђелесу (UCLA), где му је и играна прва представа. Пише за филм, позориште и дигиталне медије, бави се педагошким радом, уређивао је неколико новина и часописа, а добио је низ признања за драмско писање, комедију, новинарство, есејистику… Ради у компанији "HBO Films", а од 2004. до 2007. предавао је на Калифорнијском универзитету. Његов комад Билборд први пут је изведен у Њујорку 2007.
Позоришној публици су од раније позната Вукадиновићева дела Ефекти (2009) и Посетилац (2010), оба извођена у продукцији Плус театра на Камерној сцени СНП-а.
Радно време Билетарнице СНП-а у току новогодишњих и божићних празника:
Субота, 30. децембра 2017. – од 14 до 20 часова
1. и 2. јануара 2018. – нерадни дани, државни празник
3, 4. и 5. јануара 2018. – од 10 до 18 часова
Субота, 6. јануара 2018. – од 10 до 14 часова
Објави коментар