400. ПРЕМИЈЕРА У НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ ПИРОТ
ПЕТАК, 18.11.2022. у 19:30
79. сезона 2022/2023.
Kопродукција Народног позоришта Пирот и Народног позоришта Ниш
ПРЕДСТАВА ЈЕ СУФИНАНСИРАНА ОД СТРАНЕ МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ И ИНФОРМИСАЊА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Барбело, о псима и деци
Писац текста: Биљана Србљановић
Режија : Стеван Бодрожа
Сценограф: Весна Поповић
Костимограф: Милица Коларић
Композитор: Стефан Филиповић
Сценски покрет: Кренаре Невзати
Идејно решење плаката и програма: Милица Коларић
Фотографија : Андреј Јовановић
Суфлер и инспицијент: Маја Јоцић
Светло: Александар Гроздановић
Тон: Андрија Андрејев
Гардероба и реквизита: Маријана Живковић
Кројачки радови: Бојан Лилић
Израда декора: Никола Комазец
Шеф технике: Милан Ћирић
Декоратер: Драган Величковић
Лица :
Милица: Милица Филић
Мила: Данијела Ивановић
Милена: Евгенија Станковић
Драган: Александар Алексић
Драго: Зоран Живковић
Зоран : Александар Радуловић
Марко: Милан Наков
Кучкарка: Александра Стојановић
Докторка: Наталија Гелебан
Наратор/Луталица: Марко Павловски
(010) 321-587 и 322-677
www.narodnopozoristepirot.rs
Директор: Градимир Филиповић
Организатори: Слађана Петровић и Дејан Глишић
Реч редитеља
„Барбело-о псима и деци“ је драмска балада о усамљености, туги, љубави која није стигла на праву адресу, и зато није помогла онима којима је била намењена да издрже тешко бреме постојања.
Душе јунака ове драме дозивају се у густој магли самоће, лутају по њој, понекад им је једини путоказ лавеж паса, јединих бића која у том и таквом свету носе принцип љубави и давања. У пејсажу градске отуђености, који необично дирљиво и поетично слика Биљана Србљановић, мимоилазе се они који би требало да буду блиски, отац и син, муж и жена, али настају нека нова сродства, она која су бирана, она која се рађају из повезаности коју само најдубља туга може међу људима да створи. Пасторак и маћеха, кроз борбу са депресијом и осећајем бесмисла, постају мајка и син, бескућник кроз љубав коју је разменио са својим псом постаје светац који блиста на дистонујској фресци прљавог града. Ипак, испод свега тога, као и у многим другим драмама Биљане Србљановић извиру дубоки, скривени системи, који за последицу имају тако тешке људске судбине.
Ми нисмо само заробљеници наших појединачних судбина, ми смо такође заробљеници менталитета, научене беспомоћности, страха од невидљивог свеприсутног непријатеља, страха због ког се плашимо да се променимо, историје која нас је учила да је појединчева срећа мање битна од доминантног друштвеног и политичког наратива. Комад Биљане Србљановић дубоко је ангажован на невероватно интиман и лирски начин, он говори о друштву које није ни свесно да је саткано од несрећних, напуштених, љубави жељних људи, који јако тешко пружају руку, или срце, једни другима.
Толику тугу, помешану са вером да човек ипак може пронаћи срећу, на најнеочекиваним местима, покушали смо да донесемо у овој представи.
Стеван Бодрожа
Објави коментар