Билборд

Мајкл Вукадиновић

Билборд

Копродукција Српског народног позоришта и Плус театра из Новог Сада

Режија: Петар Јовановић

Драматург: Светислав Јованов

Сценограф: Саша Сенковић

Костимограф: Петар Јовановић

Асистент костимографа: Снежана Хорват

Асистент сценографа: Нада Даниловац

Улоге:

ЕНДИ  Иван Ђурић

КЕТЛИН           Марија Меденица

ДЕЈМОН           Страхиња Бојовић

Инспицијент: Снежана Радованов

Суфлер: Наташа Барбир

Премијера: 25. јануар 2018, Камерна сцена

Прва реприза: 26. јануара

Прича о троје креативних људи, младих уметника који желе да остваре „амерички сан“. Свесни чињенице да монопол презире уметност (Теодор Адорно) и да се сан о бољем сопственом животу неће остварити „спавањем“, они користе предности великих монополистичких система какве имају рекламне компаније. Такве компаније су у сталној потрази за новим начинима рекламирања, а људи, од три-четири хиљаде реклама које виде, запамте само оне „уврнуте“. Тело као билборд?

Мајкл Вукадиновић (Michael Vukadinovich), чији преци потичу с ових простора, завршио је студије енглеског језика, филозофије и  новинарства на Универзитету Лојола Меримонта, а докторирао драматургију на чувеном Универзитету Калифорнија у Лос Анђелесу (UCLA), где му је и играна прва представа. Пише за филм, позориште и дигиталне медије, бави се педагошким радом, уређивао је неколико новина и часописа, а добио је низ признања за драмско писање, комедију, новинарство, есејистику… Ради у компанији "HBO Films", а од 2004. до 2007. предавао је на Калифорнијском универзитету. Његов комад Билборд  први пут је изведен у Њујорку 2007.

Позоришној публици су од раније позната Вукадиновићева дела Ефекти (2009) и Посетилац (2010), оба извођена у продукцији Плус театра на Камерној сцени СНП-а.

Реч драматурга

У свету који делимо са јунацима комада Мајкла Вукадиновића, изгледа да све има своју цену: посао, стан, аутомобил, пријатељство, поверење, љубав... Али, исто тако изгледа да се у таквом свету цена (коју плаћамо) мора представити као прихватљива. Сам човек, појединац, и даље нема цену – што најчешће значи да је постао безвредан. И, онда следи онај финални, немилосрдни обрт, који постоји код сваког доброг драматичара: ако намерава да се спасе од оваквог света, појединац, наравно, мора да плати цену! Чињеница да је и та цена релативно ниска, не мења много на ствари...

Светислав Јованов

фото: Александар Рамадановић