Рекордерка у скоку удаљ Ивана Шпановић уочи такмичења у троскоку на ЕП у Бирмингему прича о форми, плановима и о томе да ли ће окачити спринтерице о клин
Када се отвори биографиjа Иване Шпановић, иза њеног имена стоjи 15 медаља са наjвећих сениорских такмичења, а све су освоjене у скоку удаљ. Поред олимпиjских игара и светских првенстава, ту су и шампионати Европе, на коjима jе седам пута стала на победничко постоље – освоjила jе пет златних и по jедно сребрно и бронзано одличjе.
Фото: САС/лична архива Иване Шпановић
На отвореним борилиштима победила jе у Амстердаму 2016. и Минхену 2022. године, док jе 2014. у Цириху била друга.
Само jе Источна Немица Хаjке Дрекслер успешниjа међу Европљанкама у овоj дисциплини, из коjе jе Ивана искорачила прошле сезоне. Окренула се троскоку и већ 2026. остварила национални рекорд под кровом од 14,41 м, након што jе претходно постављала државне рекорде у скоку удаљ у дворани и на отвореном, на 60 м и у петобоjу. У Бирмингему, у Енглескоj, очекуjу jе квалификациjе првог дана првенства, 10. августа од 20.55 часова, а затим и финале у четвртак од 20.40.
Током летњег дела сезоне наjдаље сте троскочили 26. jуна, када сте остварили 14,25 м. На Првенству Србиjе потом сте победили резултатом 14,08 м. Да ли то говори да jе форма у правом тренутку у успону?
– Зимски део сезоне био jе сjаjан. Ушла сам у такмичарски ритам, дошла до националног рекорда и шесте позициjе на Првенству света у дворани – подсећа Ивана Шпановић, наjбоља представница српске атлетике у 120 година дугоj историjи краљице спортова на нашем тлу. – Летњи део био jе неплански испрекидан када jе реч о такмичарском ритму, услед неколико фактора, али смо Челе, тренер Горан Обрадовић, и jа остали фокусирани на темпирање форме за Првенство Европе у Бирмингему.
Каква jе сада ситуациjа?
– У овоj констелациjи наjважниjе jе да сам здрава и да смо подигли форму. Међутим, непуних годину дана рада на троскоку прилично jе кратак период да бисмо са сигурношћу знали коjи jе то ниво и за шта сам спремна, као што смо навикли да знамо док jе у питању био скок удаљ.
Имате одраниjе искуства са троскоком, али се очигледно та дисциплина чак и вама разликуjе од оне у коjоj сте се прославили, иако су у питању даљински скокови?
– И мени jе све ово ново. Зато има само додатног узбуђења, jер jе све jедна велика непознаница. А како нема сигурности, увек jе реално да се догоди било шта. Мени jе важно то што ми не мањка адреналина, такмичарског фокуса и духа, као ни искуства, и ослањам се на то да ћу све то искористити у датом тренутку.
Колико сте задовољни припремама у Словениjи?
– Припреме су биле добре. Некадашња троскокашица Мариjа Мартиновић, нашоj публици познатиjа под тим девоjачким презименом, а већ годинама Шестак, и њен супруг, успешни тренер Матиjа Шестак, наши су приjатељи. Од њих смо Горан и jа научили много тога. И овог пута дали су нам значаjне савете у вези са извођењем одређених техничких детаља, коjи могу да ми олакшаjу борбу са, како волим да кажем, бочним ветровима. Они су саставни део сваке нове адаптациjе, а свака адаптациjа захтева време.
На Првенству света у дворани у пољском Торуњу зимус сте са 14,35 м заузели шесту позициjу. Ниjедна Европљанка ниjе била успешниjа. Шта вам то говори пред Бирмингем?
– Од тренутка када се такмичење завршило, то више ниjе било важно, jер смо се окренули летњоj сезони и очекивали да ће се ситуациjа променити.
Да ли се променила и шта jе другачиjе?
– Jесте. Девоjке су овог лета остваривале лепе даљине, што сам очекивала и од себе. Међутим, имали смо неколико непланираних отказивања такмичења, па на ово Европско првенство не одлазим са резултатима коjе сам мислила да ћу остварити, већ са петим резултатом међу наjбољим Европљанкама.
На ранг-листама су, како рекосте, четири девоjке са Старог континента резултатски успешниjе од вас у 2026. години. Наjдаљи траг у песку оставила jе Румунка Диjана Ана Мариjа Ион – 14,56 м. Занимљиво jе да управо толико износи наш рекорд на отвореним борилиштима, коjи од 2009. држи Биљана Топић. Значи ли то да би вам jош jедан рекорд донео jош jедну победу?
– Уколико будем извела скокове технички како треба, то jе свакако резултат коjи ћу jурити уколико желим да се попнем на победничко постоље. То свакако желим и даћу све од себе.
Како, из перспективе некога ко jе на наjвећа такмичења у скоку удаљ долазио по злато као да улази у сопствени трезор, сада гледате на оно што предстоjи у троскоку, где ће бити много више неизвесности?
– Волим такмичења. Волим ту врсту неизвесности и примену вештина у датом тренутку, поготово онда када ниjе баш све онако како смо рачунали да ће бити, када постоjи нешто унутар нас или неки спољашњи фактор коjи чини све што може да нас удаљи од борбе. Свако такмичење jе другачиjе, сваки покушаj jе борба, а сваки његов почетак и краj доносе неку нову лекциjу коjоj се касниjе треба враћати са радозналошћу.
У квалификациjама скока удаљ обично бисте остваривали норму за финале већ у првоj сериjи, чак и без одраза са даске, а затим бисте давали изjаве у микс-зони неозноjени, нашминкани и са сређеном фризуром, док су се ривалке на скакалишту jош бориле за пласман међу 12 наjбољих. Да ли сада треба више размишљати и о тоj фази такмичења?
– Искуство из скока удаљ jе jедно, а ово jе сада нешто сасвим друго. Иако сам наjстариjа по годинама, практично сам наjмлађа ако гледамо колико дуго тренирам троскок. Технику скока удаљ приближили смо савршенству, док jе троскок тренутно смешан када их упоредим. То ме свакако не деморалише, jер знам како процес изгледа и како све функционише. Jедино што jе карактеристично за нестабилну технику jесте то што не можете са сигурношћу да знате колико jе нешто реално и када jе оствариво. Због тога идемо jедно по jедно: прво квалификациjе и пласман међу 12 наjбољих, а затим финале као потпуно ново такмичење.
Овога пута три дана касниjе?
– Jесте. Мени jе ово први пут у кариjери да између квалификациjа и финала имам толики размак.
Када jе неко међу наjбољима у Европи, зашто би размишљао о завршетку кариjере, без обзира на то што има 36 година? Вероватно jе вама, као и тенисеру Новаку Ђоковићу, то забрањено питање?
– Jа и даље све ово обожавам! Радуjе ме, испуњава ме и пружа ми увид у то у ком смеру желим да идем после спортске кариjере. Наjлепше од свега jе што немам здравствених проблема. Истина, због повреде Ахилове тетиве морали смо много тога да променимо у тренингу, па користимо мање тренажних средстава, али, упркос свему, не видим лепши начин од овога да траjем док траjем. И све то у новоj дисциплини, међу наjбољима на свету. Све jе добро. Године чине своjе, баш као што jе и природно – каже Ивана Шпановић на краjу интервjуа за саjт Српског атлетског савеза.
Телеком Србиjа jе генерални спонзор Српског атлетског савеза.
Објави коментар