Дефинициjа моћи брзине, атрактивности “краљице спортова”, њен темељ и вечни сjаj jе дисциплина спринт коjа никада не излази из моде, коjа ће заувек остати аксиом атлетике. И Србиjа има своjу сjаjну звезду у елитном друштву спринтера света. Реч jе о 25 – годишњем Алекси Киjановићу, рекордеру наше земље на 60 метара са временом од 6,66 секунди коjи jе поставио на митингу у Истанбулу 5. марта 2022.
Званично наjбржи Србин Киjановић представљао нас jе на Светском атлетском првенству у дворани коjе jе одржано у београдскоj Арени од 18. до 20. марта 2022.
“Пре свега за мене jедна изузетно успешна сезона, мало мањи броj наступа на митинзима током сезоне, jер форма се темпирала за само првенство, нажалост десет дана пре Светског шампионата се догодила jедна мања повреда коjа jе била залечена до самог првенства, али се испоставило недовољно. Оборен jе државни рекорд на 60 метара, за коjи, по свим анализама jе могао да буде доста бољи, али ето остало jе ту jош простора за следећу зимску сезону, и можда се и надам нападу на резултат испод 6,60” – почиње причу српски спринт ас Алекса Киjановић.
Без великог рада и посвећености послу нема врхунских резултата. Алекса jе пример дисциплине, активности, организациjе и самим тим врхунске реализациjе зацртаних планова и циљева.
“Наjвише волим да тренирам тамо где имам добре услове, током године сам наjвише у Атлетскоj дворани или на стадиону на Кошутњаку, а од ове године ћу и на стадиону код Атлетске дворане радити велики броj тренинга. Jедан радни дан почиње као и код сваког ко брине о редовном уносу хране, доручком. У шали кажем да не могу да ходам без доручка, jер знам да jедан броj спортиста не може уjутру да jеде, код мене jе срећом то супротно. Након тога углавном иде тренинг. Више волим пре подневне термине jер jе на неки начин то припрема за прву трку на великим такмичењима коjа jе углавном пре подне, а уjедно и остатак дана остаjе слободан за остале активности. Након тренинга се ради на другом делу, коjи се често запостави, а то jе опоравак, масажа, рецоверy боотс или цомпеx, увек неки вид опоравка мора постоjати. Након тога остатак дана jе углавном слободан и предвиђен за дружење. Код мене се углавном показало због самог пута до места за тренинг, да два тренинга дневно раде више штете него користи тако да и даље држимо дневни броj тренинга на jедном. На припремама jе то већ другачиjе” – обjашњава Киjановић.
Српски ас у наjатрактивниjоj дисциплине атлетике има велике планове у наставку сезоне.
“За летњу сезону циљ jе врло jасан, државни рекорд на 100 метара. Моj резултат из дворане на 60 метара jе тренутно наjвредниjи мушки спринтерски рекорд по таблицама вредности резултата, а ове године сам напредовао у неким кључним сегментима спринта коjи се на 100 метара доста више примете него на 60 метара, тако да су очекивања и реална, а осим тога главни циљ jе наступ на Европском првенству, а можда и Светском, али тренутно jе Европско у фокусу. Уколико се пласирам и на Светско утолико боље, даћу све од себе као и увек”.
Наjкраћа дисциплина, трка на 60 метара изискуjе константан рад и спремност спортисте. Много би рекли тежак професионални позив, али не и Алекса.
“Не бих позив назвао тешким. Када се ради нешто што се воли никад ниjе тешко. Ако се жели успех у било чему што се ради, мора се бити посвећен, правити разлику у односу на друге, и у односу на себе сваког дана. Када имате тим у коjи веруjете и коjи доноси резултате, на мени jе само да се сваког дана трудим, а све остало мора доћи. Спринт jе сам по себи веома специфичан и по мени га могу назвати “осетљивим”. Под тиме мислим да ниjе увек више боље, да некад ниjе ни мање боље, већ идеалан баланс у свему томе доноси резултат, та нека средина коjу тренер мора уз повратну информациjу атлетичара да пронађе. Што се брже иде, та савршена мера се све теже погађа и зато некад настаjу стагнациjе, ради се више, а деси се да се иде спориjе. Доста тога jе у глави и у томе да се не одустаjе и кад не иде, црта се повлачи на краjу сезоне” – истиће Киjановић.
Све велике спортске приче, посебно атлетске, крећу спонтано и иду до звезда, таква jе и Киjановићева.
“Почео сам 2014. године, други разред средње школе, сасвим спонтаном трком са другом, приметила jе другарица коjа jе тренирала атлетику да сам доста бржи од спортиста са стадиона коjе jе она гледала и рекла ми да дођем да се опробам, на краjу се испоставило да jе била у праву и да jе спринт нешто за шта сам наjбољи. Jедна од ствари коjе су кључне биле за мене, мислим, jе поступност. Већ осам година сам код тренера Дарка Шапића и Станоjа Бурлића, и сваке године смо било постепени, без претеривања, увек нам jе поступност и квалитет тренинга била важниjа од брзог резултата и обимног тренинга. И то наjбоље показуjе моj напредак на 60 метара, сваке године сам ишао лични рекорд, осим 2021. где сам био jако близу, али на краjу сезоне велики проблем са леђима ме jе спречио да то и испуним. Као што сам рекао тренирамо jедном дневно, пет пута недељно. Свакако jедан од главних циљева jе осваjање медаље на великом такмичењу, и наравно уз што бољи лични рекорд, мислим да заиста могу да оставим траг у спринту код нас” – одлучан jе Алекса.
Кариjера спортисте доноси прегршт и лепих и тешких момената на терену.
“Издвоjио би наjлепше такмичење и наjлепши резултат. Наjлепше такмичење су ми свакако Летње Универзитетске игре у кинеском Таjпеху. Такмичење само по себи незаборавно, толико тога се десило тада, просто у сећању ће ми увек бити. А наjлепши тренутак рекао бих рекорд на 60 метара 6,67 коjи jе моj први државни рекорд, никада нисам трчао jуниорске и млађеjуниорске рекорде, па чак ни млађесениорске, али онаj наjважниjи, сениорски, сам тада остварио и увек ћу се тога сећати као првог рекорда, а сигуран сам не и последњи”.
И сада после свега пређеног у спорту коjи jе изабрао за животно занимање наjбржи човек Србиjе кренуо би истим путем.
“Без сумње, спринт jе оно што волим и у чему се наjбоље осећам”- закључио jе Киjановић.
Објави коментар