Мало jе недостаjало да бивши штопер Партизана, а сада првотимац француског Монака и репрезентативац наше државе, Страхиња Павловић, данас буде врхунски атлетичар и jури норме за Светска првенства. Иако jе са 11 година већ играо фудбал за две различите генерациjе у свом клубу, као аматер трчао jе на кросу у родном Шапцу и одмах привукао пажњу атлетских тренера. Након тога, поред фудбала, почео jе три пута недељно и са атлетским тренинзима у коjима jе уживао. Данас из перспективе успешног фудбалера Страхиња каже да jе атлетика леп спорт и одличан темељ за све остале. Прати атлетику и даље са великом љубављу, поготово на великим такмичењима као што ће бити Светско атлетско првенство у дворани коjе се у Београду одржава од 18. до 20. марта, а омиљене дисциплине су му 60 м препоне и штафета.
Атлетика jе у моj живот ушла сасвим спонтано, али jе и даље волим и пратим. Баш ми jе драго што ће наjбољи атлетичари света доћи у Београд и представити се нашоj публици. Веруjем и да ће после тога jош више младих људи почети да се бави овим спортом, да ће им то бити мотивациjа. Што се моjих првих корака тиче, сећам се да сам имао 10 или 11 година, када се у Шапцу на хиподрому одржавао РТС крос. Jа тада нисам jош увек тренирао атлетику, али поред великог броjа учесника, деце и атлетичара, успео сам да завршим трку на другом месту. Морам да кажем да сам био први све до самог финиша, када ме jе обишао jедан дечко у буквално последњих 30 метара. Тада су ме запазили тренери у Шапцу и тако сам заправо почео да тренирам атлетику. Они су знали да се нећу такмичити превише jер сам стално имао утакмице, тада сам већ играо за две генерациjе у Шапцу и нисам имао много времена, али сам и поред тога три пута недељно долазио и на атлетику.
Коjе су то вештине коjе сте изградили током тренирања атлетике за коjе сматрате да су вама помогле у фудбалу?
Пре свега правилно трчање. Ретко ко од самог почетка када крене да тренира неки спорт зна правилно да трчи, тако да jе то ствар коjу сам тамо усавршио. Jа сам знао од самог почетка да ће фудбал бити моj главни спорт и желео сам да постанем фудбалер, онда сам атлетику тренирао да бих усавршио ствари коjе су ми потребне за фудбал, али сам наравно уживао тих годину дана колико сам jе тренирао.
Да ли памтите неки своj резултат из времена тренирања?
Било jе такмичења на коjима сам осваjао и прво место, али таj РТС крос ми jе остао као неки наjдражи успех. Jа сам тамо дошао као потпуни аутсаjдер. Имао сам поред себе наjбоље атлетичаре из целе Србиjе. Жао ми jе што нисам узео и прво место, али заиста jе било нереално.
Када бисте правили паралелу између тренинга коjе сте имали као млади атлетичар, а касниjе и као млади фудбалер коjи су вам били физички захтевниjи?
Оба спорта су веома захтевна, али сваки на своj начин. У фудбалу има много тих кратких спринтева, промена кретања. Док jе у атлетици то мало другачиjе. Ту се трчи на дуже стазе. Фудбалу лопта даjе динамику, док у атлетици мораш да будеш у глави 100 одсто посвећен и jак да би могао сваки дан да трчиш и тренираш. Сећам се да jе сваки моj атлетски тренинг био трчање од 15 до 20 километара, то уопште ниjе лако.
Шта бисте данас рекли деци и њиховим родитељима због чега би било добро да тренираjу атлетику?
Мени jе атлетика много помогла. Ако се определе да тренираjу атлетику, за мене jе то сjаjан спорт, jесте много тежак, некада jе и превише захтеван психички, али jе леп спорт. Увек бих jе препоручио. Jа сам се од шесте године одлучио за фудбал као моj спорт, али сам атлетику изузетно заволео и жао ми jе што jе нисам и дуже тренирао, међитим било jе немогуће ускладити све.
Да ли вас данас и поред завидне фудбалске кариjере ухвати носталгиjа када гледате неко атлетско такмичење?
Увек испратим атлетику на великим такмичењима, поготово на Олимпиjским играма. Занимљиве су ми све трке са препонама и штафете. Радуjем се Светском првенству у дворани у Београду. Сигуран сам да ћемо бити сjаjни домаћини, а свим нашим такмичарима желим много успеха.
Објави коментар