Сjаj српског атлетског аса у Грчкоj за прво место у трци на 400 метара и нови државни рекорд у конкуренциjи до 23 године. Jедан од наjбољих репрезентативаца Србиjе, 22- годишњи Бошко Киjановић покорио jе Каламату, бриљантним летом на тартан стази издоминирао и резултатом 45.72 заслужено освоjио ново злато, оваj пут на митингу светске челенџер сериjе. Прва трка у сезони 2022. на отвореном донела jе младом српском шампиону обарање државног рекорда за млађе сениоре, обарање личног рекорда за 75 стотинки и уjедно трећи наjбољи резултат Србиjе свих времена. Сениорски рекорд наше земље у трци на 400 метара напољу држи Слободан Бранковић. Бошко jе пре ове трке истрчао и сjаjан резултат на 100 m – 10.54 s.
Киjановић jе сjаjне резултате у 2022. наjавио на такмичењу „Belgrade Indoor Meeting“ одржаном 7. марта када jе оборио национални рекорд стар 30 година тако што jе истрчао 46,22 у трци на 400 метара и на таj начин за jедну стотинку престигао садашњег директора Атлетског савеза Србиjе Слободана Бранковића коjи jе 1992. године поставио таj рекорд. На Светском атлетском првенству у дворани коjе jе одржано у београдскоj Арени заузео jе 10. позициjу.
“Цео припремни период за зимску сезону jе протекао у ишчекивању Светског првенства и поправљања личног рекорда на 400м. Пред сам почетак сезоне, краjем децембра, десила се повреда задње ложе коjа ме jе одвоjила од такмичења месец и по дана и настоjала да поприлично поремети моjе планове за сезону. Броj такмичења ми jе практично био преполовљен и остало ми jе веома мало времена да се спремим за Светско првенство, међутим, захваљуjући великоj психичкоj стабилности, поверењу тренера и квалитетном санирању повреде, на стазу сам се вратио jош бољи него пре, што jе отворило пут за велике успехе, до коjих сам на краjу и дошао. То су били нови сениорски државни рекорд резултатом 46.22с и пласман у полуфинале Светског првенства, и то у родном граду, пред домаћом публиком коjа jе такође веома заслужна за моjе резултате. Читаво првенство jе било испраћено изванредном организациjом и атмосфером што ме jе заиста додатно мотивисало”.
Киjановић у 2022. циља jош два велика такмичења.
“Резултатски план за летњу сезону jе време што боље од 46 секунди и могући напад на сениорски државни рекорд на отвореном, док су опште амбициjе финале Европског првенства у Минхену и пласман на Светско првенство у Орегону”.
Шампион, рекордер, студент, примеран и вредан младић. Упознаjмо боље Бошка Киjановића будућност српске “краљице спортова”.Где наjвише воли да тренира Бошко Киjановић и какав jе jедан радни дан у животу врхунског атлетичара?
“Наjвише волим да тренирам на отвореном, било да jе то атлетски стадион или природа, тада се осећам боље због већег присуства кисеоника у односу на дворанске услове сто утиче и на квалитет тренинга. Тренинг углавном имам уjутру, тада волим да се пробудим што ближе термину, jер ми се чини да како дан пролази, имам све мање енергиjе, зато желим сву да искористим одмах на почетку дана, у наjбоље сврхе. У међувремену веома лагано доручкуjем. Након тога следи опоравак у виду одмора, масажа и квалитетних и обимних оброка. Ако имам тренинг и поподне, таj циклус се само понови, а ако немам, остатак дана волим да проводим са мени блиским људима, прошетам, читам разну литературу, анализирам речник српских речи и израза, играм видео игре и слушам музику. Ако се некада осећам веома уморно и исцрпљено, цео остатак дана проведем у одмарању. Jедина стална обавеза осим тренинга ми jе факултет, када следе колоквиjуми и испити, тада углавном цео остатак дана проведем учећи”.
Колико jе захтеван позив коjим се бавиш, колико изискуjу од спортисте свакодневни рад и посвећеност, колико jе ова дисциплина тешка?
“Атлетика jе скуп великог броjа уникатних и захтевних дисциплина. Моjа главна дисциплина захтева веома прецизан однос свих елементарних физичких способности и по многима jе jедна од наjтежих, ако не и наjтежа дисциплина у атлетици. Самим тим, правилна припрема тела се великим делом одвиjа и ван стазе, у виду обимне али селективне исхране, добиjања довољног броjа сати сна, детаљним упознавањем и проширивањем знања о самоj дисциплини и функционисању људског тела, као и по мени наjбитниjег аспекта - психичке припреме. Она jе непрестана, незахвална и може бити веома исцрпљуjућа. Мислим да jе константно самопоуздање од круциjалног значаjа за успех у атлетици. Jедан моменат слабости у кариjери атлетичара jе довољан да она крене у погрешном правцу”.
Како су текли атлетски почеци Киjановића и како си се одлучило за оваj спорт?
“Као дете сам увек био веома активан и импулсиван, стално сам био гладан спорта и активности, ниjе било битно каква jе врста активности у питању, већ само да jе то чешћа и интензивниjа. То jе видео и моj брат Алекса коjи jе 2014. године почео да се бави атлетиком и препоручио ми да се и jа опробам, тако да су моjи први атлетски тренизни почели 2015. године. У почетку сам тренирао за 100 и 200 метара, али сам према дисциплини на 400 метара увек имао неку врсту страхопоштовања. Изгледала ми jе веома изазовно и гладиjаторски, у њоj сам видео потенциjал да испољим апсолутно сву енергиjу и потребу за активношћу, и у своjоj другоj сезони сам се у њоj и опробао. Све остало jе историjа”.
Шта би данас урадио другачиjе и шта jе пресудило да остане у атлетици?
“Шта бих данас урадио другачиjе? То питање би наjадекватниjе било да будем упитан непосредно након завршетка трке на 400м. Тада бих Вам одговорио да бих волео да никада нисам изабрао ту дисциплину. Али тренутно, у регуларном физичком стању могу само да кажем да ништа не бих урадио другачиjе зато што веруjем да сам на правом путу коjи jе створен управо искуствима коjа нисам могао да мењам. Оно што jе пресудило да останем у атлетици jе начин на коjи она обликуjе човека, и психички и физички. С jедне стране учи да будемо стрпљиви, толерантни, истраjни и посвећени, док са друге стране одржава здравље мишића, костиjу, зглобова, унутрашњих органа и уопште читавог организма. Атлетика jе за мене jедноставно комплетан спорт без слабр тачке. Jедан од моjих примарних циљева у атлетици, како у наредних пар година, тако и у даљоj кариjери, jесте да останем на врхунском нивоу што већи броj година, желим да се бавим атлетиком што jе дуже могуће и што фреквентниjе осећам драж постизања врхунскух резултата”.
Догађаj коjи jе Бошку остао у наjлепшоj успомени?
“С обзирим на то да су моjа два наjвећа успеха остварена недавно, они ми тренутно нису уткани у мемориjу као успомене, већ као нешто што и даље траjе и што се треба употпунити jош бољом летњом сезоном. Због тога jе и после неколико година, моjа наjлепша успомена у атлетици Светско jуниорско првенство 2018. године у Тампереу. Остваривање норме за то првенство jе био моj непрестани сан током читаве те године у коjоj сам направио велики искорак у мом односу према тренинзима, такмичењима, исхрани, опоравку и атлетици уопште. Мислим да и после оволико година не постоjи период у мом животу у ком сам се више трудио него тада, и дан данас жудим за тим да толики део себе предам атлетици, али ипак сам тада био доста млађи, гладниjи за успехом, био сам аутсаjдер...Тада сам се, супротно Светском првенству у Београду, пласирао у полуфинале као jедан од наjлошиjе рангираних 400-метраша пре првенства. Тада су емоциjе почеле да раде више него икад. Сам одлазак на светско првенство ми jе до тада био врхунац живота, а само неколико дана касниjе сам и ту границу померио, на свом првом великом такмичењу. Биће веома тешко да било коjи моj успех надмаши овакву хронологиjу догађаjа и сплет емоциjа, али не и немогуће, jер да сам у животу поистовећивао речи "веома тешко" и "немогуће", све што сам до сада остварио уистину и не би било могуће” – закључио jе српски атлетски рекордер Бошко Киjановић.
Објави коментар