Србин Марко Ристов, коjи ће са само 30 година бити директор првог Ултимативног првенства света у Будимпешти од 11. до 13. септембра, говори о своjим искуствима и ономе што предстоjи.
ФОТО: САС
Ултимативно светско првенство у атлетици одржаће се први пут од 11. до 13. септембра у Будимпешти. Поред асова на борилиштима, Србиjа ће имати jош jедног представника – директора такмичења. Реч jе о 30-годишњем Марку Ристову, коjи jе у Српском атлетском савезу запослен као комесар за такмичења. Национална кућа краљице спортова не негуjе само врхунске спортисте већ и врхунске атлетске раднике.
Упркос младости, он jе већ искусан на овоj функциjи. Био jе директор Светског првенства у дворани у Београду 2022, затим Првенства Европе, такође под кровом, у Истанбулу (Турска) 2023, а исте године jе на Светском првенству на отвореном, управо у главном граду Мађарске, оваj посао обавио толико успешно да jе изабран и за премиjерно издање догађаjа коjи предстоjи.
Била jе то прилика да за саjт Српског атлетског савеза разговарамо са Марком Ристовом о његовом послу, досадашњим искуствима и ономе што нас очекуjе у Будимпешти.
Како бисте описали посао директора такмичења после завидног искуства коjе имате?
– Посао директора такмичења дефинисан jе и у Правилима за атлетска такмичења – каже Марко Ристов. – Одскора jе та дефинициjа проширена како би боље осликавала праксу, али jе ова улога и даље много комплексниjа него што jе описано у Правилима.
Можете ли мало детаљниjе да обjасните своjе обавезе на великим догађаjима?
– Директор такмичења учествуjе у планирању и припреми свих техничких детаља, а потом има задатак да те планове спроведе током самог догађаjа. Када се ради о великим такмичењима са високим нивоом продукциjе, посао постаjе додатно сложен – поред тога што се брине о правилном току такмичења, постоjи и обавеза да се догађаj прикаже у наjбољем светлу на малим екранима. Посао бих наjбоље описао као улогу диригента, а све се заснива на комуникациjи са свим лицима на терену. Сваки сигнал за старт трке, свако чекање на нечиjи скок или хитац под ингеренциjом jе директора такмичења. Те одлуке се доносе у сарадњи са другим секторима, али све информациjе везане за ток такмичења полазе од директора и долазе до њега.
Да ли jе било неких посебно занимљивих ситуациjа у досадашњем раду?
– Мислим да са сваког такмичења на коjем сам радио као директор остане бар jедна анегдота. Моjе прво међународно такмичење у овоj улози било jе у Београду, на Светском првенству у дворани. Било jе доста стресно, с обзиром на то да сам први пут водио тако масован и комплексан догађаj, и то у ковид режиму. Међутим, то такмичење ми jе остало у памћењу по фантастичноj завршници уз светски рекорд Арманда Дуплантиса.
А у иностранству?
– Jедно од занимљивиjих такмичења било jе и Европско првенство за млађе jуниоре у Jерусалиму. Пошто сам и међународни атлетски судиjа златног нивоа Светске атлетике, често сам на међународноj сцени у улози главног судиjе. На то такмичење сам отишао у тоj улози, али се директор такмичења разболео дан пре почетка, па сам морао за мање од 24 сата да преузмем вођење читавог првенства.
Како jе изгледао ваш пут до првог ступања на ову функциjу?
– Са 10 година сам почео да тренирам атлетику и паралелно с тим волонтирао на такмичењима у Србиjи. У jедном тренутку сам положио испит за атлетског судиjу и од тада сам био редован на готово свим догађаjима. Прилика се указала пред Европско првенство у дворани, када сам од Српског атлетског савеза добио шансу да се прикључим Предрагу Момировићу у сектору за такмичење. То jе за мене било велико искуство, па сам исте године положио испит и постао наjмлађи европски међународни судиjа. Након тога сам кроз суђење на међународним такмичењима стекао доста искуства, па сам за Светско првенство у дворани у Београду добио поверење Српског атлетског савеза да обављам не само функциjу директора такмичења већ и да руководим целим сектором. Претпостављам да су Светска и Европска атлетика биле задовољне моjим учинком, jер сам након тога добио прилику да водим неколико међународних такмичења, укључуjући и митинг Диjамантске лиге у Пољскоj, коjи jе те године био наjбоље оцењен.
Да ли имате трему пред догађаj коjи се први пут одржава?
– Трема постоjи пред свако такмичење. Jедна погрешна одлука може да покрене читав низ проблема. Међутим, пред ново Ултимативно првенство углавном имам позитивну трему, коjа ми помаже да изнесем такмичење на наjбољи могући начин. За ово такмичење припремам се више од пола године, тако да, иако доза треме постоjи, веруjем да ће све бити успешно организовано.
Шта значи Ултимативно светско првенство? У чему се разликуjе од оних на коjа смо навикли?
– Главна разлика jе у формату. Ултимативно првенство реализуjе се кроз три вечерње сесиjе, а на програму су одабране дисциплине за коjе jе утврђено да су тренутно наjатрактивниjе. Ово ће бити спектакл намењен публици и ТВ формату. Jош jедна битна разлика jесте то што нема ограничења у броjу такмичара по земљи. Стандардно не могу да учествуjу више од три или, евентуално, четири такмичара из исте државе. Такође, укупан броj такмичара по дисциплини знатно jе мањи, jер се све дисциплине, осим трка до 400 метара, одвиjаjу као директна финала са осам учесника, док jе на 1.500 м и 5.000 м таj броj 12.
Из Светске атлетике наjављуjу прави спектакл. У чему ће се то огледати?
– Како jе jедан од главних циљева прилагођавање ТВ формату, сваки сегмент jе планиран као да се ради о догађаjу искључиво намењеном телевизиjи. Наравно, и гледаоци на стадиону уживаће у свим додатним активностима. Светска атлетика jе већ обjавила изглед борилишта – готово цело ће бити прекривено црном боjом, осим оних борилишта коjа се користе у тоj сесиjи, како би фокус био искључиво на дисциплинама коjе се у том тренутку одвиjаjу. Оно што ће бити посебно занимљиво и до сада невиђено jесте сама боjа песка у jами за скок удаљ и троскок. Гледаоци могу да очекуjу нестандардну боjу песка, коjа ће са црном подлогом доћи до пуног изражаjа. Уз мали шоу-програм пред сваку сесиjу, ново искуство праћења атлетике употпуниће потпуно нова ТВ графика и систем праћења трка. Међутим, циљ jе да се атлетика приближи свима и олакша њено разумевање, jер атлетика може бити комплексна за некога ко ниjе из тог света.
Ви сте млади на том положаjу, а занимљиво jе да ће Србиjу сигурно представљати такође млади такмичари – 20-годишњи Лука Бошковић у скоку удаљ, 21-годишња Ангелина Топић у скоку увис и 22-годишња Адриана Вилагош у бацању копља. Има ли нечег новог на шта би требало да се припреме у своjим дисциплинама?
– Само такмичење се не разликуjе драстично, али ће, с обзиром на мањи броj дисциплина, техничке дисциплине тећи у бољем континуитету. Битно jе истаћи да се овде планира време сваког покушаjа сваког такмичара. То не значи да ће такмичари морати да изведу покушаj у тачно одређеноj секунди, али, за разлику од стандардног Светског првенства, где jе флексибилност већа, овде се могу догодити нешто дуже паузе између покушаjа. Разлог jе то што се техничким дисциплинама жели посветити већа пажња у телевизиjском преносу, jер jе чест проблем то што се мали броj покушаjа приказуjе уживо због фокуса на трке. На оваj начин сваки такмичар ће бити звезда у своjоj дисциплини.
Генерални спонзор Српског атлетског савеза jе Телеком Србиjа.
Објави коментар