„Имала сам прелепо детињство“ – реченица у коjоj лежи лепота живота, срећа и радост, али и храброст и коjа када дође од врхунског спортисте коjи jе прошао пут преко трња до звезда има дубоко значење и поруку.
Шампионка Србиjе, рекордерка, велико име у историjи наше атлетике, сада остварена жена, супруга и маjка троjе деце. Иза себе оставила jе мноштво медаља, златне европске jуниорске и сребрну светску, фантастичне резултате коjе jе остварила на атлетским стазама широм планете на дистанцама 800, 1500 и 3000 метара. Од Амеле Терзић се може много научити. Да кренемо из почетка.
Како сте одлучили да се бавите атлетиком у времену када оваj спорт ниjе било много популаран у Србиjи?
“Са атлетиком сам сам почела да се бавим у Немачкоj у клубу Х.Г.Л. код тренера Томаса Танзлера. Моj таленат jе открио професор физичког васпитања. Маjка ми jе такођш била брза у средњоj сколи и тако jе одлучила да ме упише у атлетски клуб. Повратком у Србиjу тренирала сам у родном граду Прибоjу, али због лоших услова тражила сам доброг тренера за средње пруге и тако сам дошла до Новог Пазара код тренера Рифата Зилкића”.
Када из данашње перспективе погледате своjе детињство и почетке у атлетици, како ти све то изгледа? Да ли сте могли да замислите да ће све кренути овим путем?
“Било ми jе веома тешко да се навикнем на нову средину, jер смо се често селили и променила сам укупно шест различитих школа. Нисам била свуда лепо прихваћена од стране девоjака од коjих сам била боља, али након извесног времена постала сам jака и стекла сам добра приjатељатва. Нисам тада могла да веруjем да ћу jеднога дана бити на Олимпиjским играма и истрчати врхунске разултате. Моj циљ jе био само вредно да тренирам и да слушам тренера. Имала сам прелепо детињство”.
Евоцираjте успомене из времена када сте шампионски газили атлетске стазе широм света.
“Многи це читати о врхунским атлетичарима, док сам jа имала прилику да учим од наjбољих и да се едукуjем широм света. То заиста нема цену. Такође током сваког учешћа на такмичењима широм света желела сам у наjлепшем светлу да преставим клуб, град и државу. Од успомена носим са собом наjjаче резултате”.
Шта Вам jе од Ваших особина помогло у кариjери и животу, а да ли Вам jе нешто и одмогло?
“Од моjих особина помогло ми jе у кариjери то што сам одговорна, жељна рада и позитивна”.
Из Вашег искуства, шта jе оно што сматрате наjбитниjим код бављења спортом, и шта бисте навели као његове предности?
„Битне ствари бављења спортом су вера у систем, рад, стрпљене, имати добру атмосферу око себе и позитивне људе. Бити испуњен и срећан у приватном животу. Чувати се од повреда и избегавати ноћни живот“.
Шта мислите да jе данас од пресудног значаjа за жене како би почеле да се баве било каквом врстом рекреативне физичке активности?
“Предност спорта jе изградња jаке личности и стицање здравих навика као стила живота. Жена jе постала значаjан фактор о ком год спорту говорили. Неке даме су у своjим спортским дисциплинама оставиле такав траг да се о томе прича и причаће се. Ако се осврнемо на атлетику и сагледамо jе како се некад веровало као мушки спорт, даме засигурно могу захвалити Спартанскоj принцези Кyниска коjа jе 396 годие п.н.е прва освоjила олимпиjске трке колима.
Освоjили сте медаљу на европском шампионату у кросу. Приближите нам какав jе пут до те медаље, како се атлетичари припремаjу за jедан такав напор, како физички тако и психички? Коjа jе по Вама формула успеха за дугопругаше?
„Успела сам да споjим такмичења на стази и у кросевима што jе неуобичаjено, али то jе био моj дугорочни систем рада коjи ме jе довео да титула у кросу. Кросеви су специфични jер све све дисциплине спаjаjу на jедном месту. Бирали смо пажљиво места коjа нама одговараjу за тренинг у зимском периоду и никада нисмо мењали оно што нас jе довело до прве медаље. Тренирала сам са мушкарцима, jер су jедини они могли да испрате моj напоран тренинг. Док су се многи одлучивали за jедну сезону и одмарали, jа сам често трчала летњу и зимску без одмора. Психички нисам имала проблема jер сам то схватила као посао и у односу на друге сам била спремна на све временске услове и без одмора за рад. Jедноставно сам такав тип коjи не бежи од рада. Моjи клубски другови су се често жртвовали за мене како би им донела медаљу што се тиче тренинга и бодрили су ме стално како би била све бржа и брза на тренингу. Недељно сам пролазла преко 130 км, а тренинг ниjе био наиван.Већ су деонице биле брзе и напорне као узбрдице. Од тежег тренинга одваjам пре подне узбрдица и после подне брз темпо jер су ноге уморне и психичи jе све напорниjе”.
Познато нам jе да jе физичка активност има многоброjне бенефите по здравље и да jе неопходна ради здравиjег и квалитетниjег живота, посебно атлетика и дисциплина трчање. Шта мислите да jе наjбоља мотивациjа за децу да размишљаjу да почну да се баве неком од физичких активности, обзиром да живимо у време потпуне дигитализациjе када деца наjвећи део времена проводе испред малих телефниских или других електронских екрана.
„Наjбоља мотивациjа за децу jесте дружење. Спорт за децу представља васпитно социjалну активност путем коjе стиче знања о здравоj исхрани, корисности вежбања, поштовању свог и туђег времена, шири своjа размишљања упознаваjући броjне другаре, учи се дисциплини, тимском раду, вештину савладавања проблема, jача самопоуздање, истраjност и своj карактер”.
Маjка сте троjе деце. Шта jе оно чему учите Вашу децу, да ли jе спорт jедна од важних животних лекциjа и путева коjим треба ићи и на коjи начин?
“Своjу децу желим да научим да се у малађим категориjама играjу кроз спорт како би изградили jаку личност и уживали у ономе што раде. Никако их нећу присиљавати на спорт. Jер jе за мене првенствено битно да имаjу срећно детињство као што сам jа. Не желим да моjа деца буду под великим притиском”.
Наведите пет наjважниjих карактеристика по коjима ви у младима и неафирмисаним атлетичарима, препознаjете потенциjал и таленат за осваjање светских врхова?
“Потенциjал деце се мозж брзо уочити на стази, такође кроз рад, дисциплину послушност и жељу за успехом. Неопходно jе такву децу задржати одговараjућим системом како их не би префорсирали психички и задржали до сениорских дана”.
И за краj, коjи су Ваши професионални циљеви за ову годину, и на чему тренутно радите?
“Моjи циљеви су да првенствено будем ту за моjу децу, jер сам им као маjка потребна. Пратим наступе наших атлетичара коjи ме испуњаваjу добрим разултатима. Саветуjем млађе клупске другарице од коjих имам велика очекивања као моjе наследнице” – закључила jе српска атлетска шампионка Амела Терзић. v
Објави коментар